Стара новинска правила одвајкада говоре да једна добра фотографија говори много више него текст који би покрио исти простор. Ту причу веома лако доказујемо у овом омаленом, београдском времеплову. Враћамо се међу разгледнице и фотографије које приказују амбијент Београдске тврђаве и њене околине током прве половине 20. века.

Када је архитекта Александар Крстић 1928. Године завршио Велико степениште, завредио је да га потоње генерације сматрају пиониром пејзажне архитектуре код нас. Било је то време када је Савско шеталиште најзад припало цивилном делу градске популације. До тада је Калемегдан био искључиво војни, а од тог тренутка је овај део уз савску обалу, па низ степенице и до Победника, најзад постао доступан цивилима.

Прочитајте још - БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Повлачење старих грађевина са лица града

Са те тачке ће посматрач видети пустош која је покривала област данашњег Новог Београда, и, негде у даљини - обрисе Земуна. Истина, на новобеоградском делу постојале су јасне контуре хангара поређаних уз писту Старог аеродрома.

Разгледнице сачињене тридесетих година забележиле су кадрове новог парка, на који се степениште спуштало. У послератном периоду уз овај део постављени су и гробови четири народна хероја из Другог светског рата, који и данас почивају на том месту.

Поглед је одатле стремио ка Великом ратном острву, које је било сасвим другачије него ово, које данас познајемо. У то време на острву није било растиња осим оног, приземног. У то време су се стари Земунци често хвалили како на том месту гаје поврће за Земунску пијацу.



А трамвај? Он је тек био прича за себе. Први електрични трамвај затутњао је Београдом последних година 19. века, да би коначно потиснуо оне које је вукла коњска запрега. На једној од фотографија приказан је и један од трамваја који мукотрпно покушава да савлада узбрдицу ка Калемегдану. То је иста траса која и данас постоји.



Прочитајте још - Београдске приче: Три нестварна кадра са истог места



ЈЕДАН КОЛОСЕК

Пажљив посматрач, који види фотографију са кадром трамваја у Париској улици уочиће како је трамвајска линија имала само један колосек. Данас на овом месту постоје две паралелне трамвајске пруге. Тада је постојала само једна.