Живе уз депонију на води

ОКО 800 километара каналске мреже у насељима Борча, Крњача, Котеж и целој левој обали Дунава, која припада граду Београду, у катастрофалном је стању. Одводе су деценијама затрпавали локални становници, инвеститори зазиђивали и на њима подизали зграде, а држава је била потпуно немарна. Тако да одговорност за последице невремена на равне части деле и једни и други.

Како су се репортери "Новости" уверили на терену у Крњачи и Борчи, један од четири овдашња природна канала Каловита обрастао је у коров, а део је чак оградила и присвојила приватна фирма. Да апсурд буде већи, контејнери за отпад постављени су уз саму ивицу канала. Олупине, намештај и шут пливају по површини.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Куће и дворишта још под водом!

- У овом делу имамо четири природна канала. Једним од њих, Каловитом некад су пловили бродови - каже за "Новости" Зоран Јанковић, председник Удружења грађана "Еко-Панчевачки рит". - Уместо жабама, он је "насељен" замрзивачима, каучима, намештајем. Житељи очекују да држава, односно јавна предузећа чисте канал, а оградили су га. Четири метара лево и десно је инспекцијски прилаз и он би морао да буде потпуно празан. На првом месту проблем праве аутопревозници који бацају шта стигну у канале. На другом месту грађани, који све што им не треба овде одбацују.

На другом крају насеља једна од познатих фабрика од канала је направила базен и у њега испушта своје отпадне воде. А отпад је направио талог због ког је сливник загушен.

- Више пута смо пријављивали, али водопривредни инспектор је само констатовао да је узорак воде у границама нормале - објашњава Јанковић. - А то што су отпадне воде забетонирале канал, ником ништа.

Према наводима надлежних у општини Палилула, на левој обали Дунава простире се око 650 километара каналске мреже, од којих 100 километара пролази кроз насеља.

- Већина канала је запуштена - кажу за "Новости" у општини. - Надлежност над њима преузело је ЈП "Србијаводе".

Према Јанковићевим речима, прошле године очистили су борчански преток, канал Визељ, поред насеља Збег - објашњава председник "Еко-Панчевачки рит" и процењује да би тим темпом све било очишћено за пет година.

Међутим, није довољно само чишћење. Потребно је, на пример, да пумпа на Бељарици убаци свежу воду, а да борчанска пумпа ту узмуљану воду прими и потом убаци у Дунав. Овако само остаје замуљана вода. Осим тога, прилаз мора да се ослободи и да свака кућа потез испред канала чисти, јер га она и користи.

Од Града, који је раније у оквиру "Београдвода", пре него што је надлежност предата "Србија водама", био одговоран за одржавање, нисмо успели да добијемо одговоре на питање о стању канала.

Засади винове лозе

И КОРОВ СМЕТА

ОСИМ што су пуни свакојаких ствари, канали су обрасли у траву и коров високe и неколико метара, којe надлежни нису покосили, па и то смета протоку воде.

- Могли су бар да покосе, ако нису могли друго да реше. То би умногоме олакшало прихват и пропуст воде - тврди Јанковић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: УПОЗОРЕЊЕ ЗА ДЕЛОВЕ БЕОГРАДА: Чесмовача није више за пиће, стижу цистерне са водом

Зоран Јанковић поред канала Каловита

ЛОЗА НА ЂУБРИШТУ

ТИК уз један од канала засађена је винова лоза, а намеће се питање ко сме да конзумира ово воће. Многима су и дворишта кућа уз саму линију одвода, а изгледа да ни то што им је зараза на капији не тера да очисте бар испред свог дворишта.