Београдске приче: За ћелаве - и мука и брука

Велика афера потресала је међуратни Београд, а штампа је на све стране обелодањивала скандал који је настао после пословања тобожње париске фирме "Интеркозма". Претходно је у јавности пукла повећа брука јер су на удару били суграђани који су остали без косе, као и даме малих груди. И једни и други су насели на бурну рекламну кампању која је резултирала са безброј наивних и изиграних Београђана.

Прецизно, новине су набројале чак 8.600 ћелавих који је похрлило да набави препарате "Интеркозме".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Културна историја Врачара

Новински извештаји били су оштри и прецизни: "Сензационална афера са препаратима "Интеркозме" узбунила је целу јавност, јер је велики број оних, који су у очајању, за велике новце узимали добро рекламирана средства".

Истражне власти су настављале свој рад, па су прикупиле драгоцен материјал који тешко терети власнике наводног париског Института "Интеркозма".

- Преварени ћелави људи стално се јављају полицији, али се они упућују даље на надлежност суда - пишу ондашњи дневни листови.- Сви туже госпођу Љубицу Драгићевић-Војтех, која је у Београду имала заступништво.

Новине пишу и како су "власти очекивале да ће се из Париза јавити неким писмом директор Вилко Хегер, да би бар донекле скинуо одговорност са ове ухапшене жене. Међутим, из Париза није стигла никаква вест. Судећи по свему Хегер се изгубио, да га на захтев наших власти полиција не би ухапсила...".

Расплет

Новинари су ускоро и наслутили расплет овог великог скандалозног замешатељства. Како су забележили те, 1939. године, "на последњем саслушању жене и оца директора овог предузећа сазнало се све о раду овог лажног института у Паризу".

- Мој муж је живео веома галантно - рекла је његова супруга.- За кратко време је потрошио око 600.000 франака. Био је велики женскарош. Жене су за њега биле све. Једном сам му напоменула да штеди новац. Он је на то само одмахнуо руком и рекао да је наш извор неисцрпан...

Надаље новинари бележе како је Антонији Хегер сада најтеже, због детета које је старо тек 13 месеци. Она се сада налази у Паризу без материнске неге. Очајна мајка стално плаче.

Од ње је потом кренуо расплет приче, када је ускоро сазнала да институт не постоји. Једном приликом је Вилку Хегеру, власнику, чак писала београдска заступница, како би пријавила да неки од препарата није био добар, пошто су неке од пацијенткиња добиле осипе по грудима. Вилко Хегер је на то писање одоговорио и напоменуо да београдска заступница тиме показује своје незнање, јер је при справљању препарата сигурно употребила неку јачу дозу, која је повредила нежну кожу на грудима жена. Хегер се чак љутио и говорио да је срамота што му се госпођа Војтех таквим писмом обраћа јер би она те ствари морала боље да зна као стручно лице. То је, наводно, значило да се она не придржава послатих рецепата.

Лажни професор

Новински текстови потом темељно анализирају све догађаје и закључују како је највећа мистерија професор де Грев, по чијим се методама радило у "Интеркозми". Повеље и дипломе овог, толико рекламираног научника красиле су све просторије београдског заступништва.

"Кад је публика долазила да купује препарате, била је просто засењена великим и сјајно украшеним повељама", бележе новинари. "Све повеље издате су доктору де Греву, у Лондону и Паризу... Сем тога, у разним рекламним брошурама стоје фотографије извесних личности..."

Испод би, обавезно писало: "Ја сам пре месец дана изгледао овако, потпуно ћелав. Данас изгледам овако. Не знам шта ћу да радим са овако бујном косом."

- Ова реклама је чинила много - закључују новинари оног доба.- Људи су желели да и сами доживе тако чудо. Али, пошто је утврђено да препарати "Интеркозме" нису урађени у било каквом институту намеће се питање који су то људи на фотографијама? Истрага ће утврдити да ли је њима било плаћено да се једног пута сликају ошишани, а други пут са косом...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Настајање старог кеја

Ето, ускоро су и сами потрошачи наслутили превару. А превара је овде успевала веома добро, било је прилично лако "посејати" семе и чекати да "роди". Како се чини и данас, на овом поднебљу су честе "родне године", као што је то била 1939...

ПАНИКА У СКОПЉУ

Чим је пукла брука у београској штампи, њен одјек се осетио и у Скопљу. И они су, како је остало записано, "за скупе паре уништили и оне мале остатке косе која им је остала". За 250 до 600 динара добили су по неколико флашица разно обојене водице крштене именом "Лосион тај и тај...".

ИСТРАГА И ЖЕНЕ

Према истрази до чијих резултата је допрла београдска штампа, утврђено је да је у нашем граду заступништво "Интеркозме" имало 8.600 ћелавих пацијената.

- Међу њима има врло угледног света. Ћелавост је избрисала класне разлике. За "чаробну водицу" дошли су богаташи и сиромаси са једнаком вером... Насели су чак и неки лекари...

Интересантно је да до краја истраге није стигла ни једна тужба од стране жена које су употребљавале препарате за добијање лепих груди. Ипак је то било неко друго време, а женска дисреција много снажнија.

"Из разумљивих разлога", тумачили су новинари - "то ће остати вечна тајна".