Инжењери више неће за катедру

Б. Борисављевић

08. 01. 2019. у 22:15

У Форуму средњих стручних школа указују на недостатак наставника. Плата 50.000, а почетника у фирмама око 70.000 динара. Упошљавају често и пензионере као и младе који чекају визе за иностранство

Инжењери више неће за катедру

За рад у школи мора имати звања мастер

СРЕДЊИМ стручним школама недостају професори електротехничке и машинске групе предмета, као и математичари, упозорава Форум средњих стручних школа Београда. Како би обезбедиле нормалну наставу, има и школа које су ангажовале професоре у пензији или свршене инжењере, који чекају "визу" за одлазак из земље.

Према речима Милорада Антића, председника Форума средњих стручних школа Београда, овај проблем поприма веће размере и прети да угрози нормалан рад електротехничких, машинских школа, али и информатичких одељења у гимназијама.

- Електро и машински инжењери не желе да раде за плату у школи, када могу да зараде три пута више - објашњава Антић. - Професорима математике је исплативије да дају приватне часове него да држе наставу у школи. Старије колеге које предају ове предмете нису у току са иновацијама у електротехници, па има и оних који, рецимо, не знају ништа о хибридним моторима.

У средњој школи у Барајеву били су принуђени да ангажују професора који је у пензији, јер није било другог начина да нађу професора математике. Осим финансијског момента, који је од великог значаја, проблем је и што се за рад у школи мора имати звање - мастер.

- Прошле године смо били принуђени да ангажујемо професора математике у пензији, како бисмо обезбедили одржавање наставе - каже Добривоје Јелић, директор школе.

И Техничка школа ГСП муку мучи са професорима стручних предмета, а највећи проблем је недостатак електроинжењера. Према речима Нинослава Петровића, професора електротеничке групе предмета, тренутно су "у мањку" за двоје предавача.

- Последњих година овај проблем решавамо тако што ангажујемо дипломце ЕТФ, који су у поступку прикупљања неопходне документације за одлазак у иностранство, најчешће на период од шест месеци, мада се дешава да неки оду и после три - истиче Петровић.

Петровић истиче да је неопходно наћи решење за дефинисање радног статуса тих професора на неодређено време. То је, ипак, немогуће због забране запошљавања у јавном сектору. Он истиче да је плата инжењера почетника у фирмама од 60.000 до 70.000 динара, док је у школи око 50.000 динара.

ПРЕДЛОГ МЕРА

Антић истиче да би студенти ЕТФ требало да држе наставу у електротехничким школама и тако имају практичну наставу.

- Такође, зарада професора електротехничких предмета, математике и физике, да би се задржали у настави, мора бити за 30 одсто већа од осталих колега - наводи Антић. - Наравно, потребан је и пријем у стални радни однос одмах, као и стручно усавршавање бар једном годишње.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)

smb

09.01.2019. 02:28

samo neka se nastavi "strucno usavrsavanje, licenciranje..." i u skolama nece vise niko da predaje. ovo je tek pocetak. na zapadu se ili studiraju ili predmeti (u paketu mat. fizika) ili inzenjeri, (elektrotehnika, masinstvo) i pedagoska akademija (2 semestra, tj godinu dana). posle toga ljudi rade tj, predaju po skolama i niko ih do penzije vise ne gnjavi. takozvano strucno usavrsavanje nije to sto se u srbiji trazi. zato je stanje sve gore. pozdrav sa istog zapada.

Merops

09.01.2019. 05:37

Koliko se secam, narod je pricao o ovim problemima sa radnom snagom uopste, jos pre petnaest dvadeset godina, lopovi poslodavci su mislili samo na svoje djepove, nije ih interesovala buducnost, sada tesko da se to ispravi , mladji odlaze, stariji su sve stariji, a te lopurde koje su pojele prihode i oni ce jednom na prosjacki stap, nece imati ko za njih da radi za djabe

Djabe

09.01.2019. 12:09

@Merops - kad si ti nepismen... najlakše je čekati prvi, da legne platica... Budi i ti preduzetnik, nemoj ležati za tastaturom.