Бескућници: Када би бетон могао да греје

НИ кревета, ни душека. Голи бетон је лежај за бескућнике у подземном пролазу на Теразијама. Како кажу, добрих људи још има у овом граду, па захваљујући њиховој бризи, прве дане 2018. су некако прегурали. Ипак, како ће када зима покаже зубе, не знају ни сами.

Од главе до пете увијени у све што имају од одеће и прекривача, тројица бескућника склупчала су се један до другог. Камена клупица преуска је за њихова тела. Зид на који су наслоњени чини ноћи још хладнијим. И Божић су провели остављени и сами.

- На бетону нема грејања, тешко је, али, ево, живи смо - каже нам Р. В. (60), некадашњи адвокат, а сада човек без крова над главом. - Народ је брижан, па нам колико-толико олакшавају живот на улици. Ево, баш пре неки дан, један човек нам је донео печење, а дама ћебад. Углавном нисмо гладни.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Јесте ли били на Калемегдану, у скорије време...?

Р. В. је у подземном пролазу на Теразијама већ три године. Познаници му помажу око исхране, корисник је кухиње Удружења Српске православне цркве, али и отпаци из контејнера понекад му утоле глад. Одећа је ипак најпотребнија, и њему и још двојици мушкараца које је спојила иста невоља, а уточиште су нашли испод хотела "Москва".

- Беда ме је натерала да се овде "уселим". Остао сам без посла и нисам имао средстава да плаћам стан - прича С. Х. (49).

Упркос недаћама, ови сироти људи не губе наду у боље сутра. Ако га дочекају без промрзлина...

КУПАЈУ СЕ КРИШОМ У БОЛНИЦИ

ПРЕМА признању С. Х., личну хигијену одржава кришом.

- Идем у Прихватилиште за старе и одрасле у Кумодрашкој улици. Тамо је увек гужва, али није ми тешко да сачекам ред да се окупам. Понекад се провучем у болнице у време посета и искористим њихове тушеве - каже нам овај станар подземног пролаза у центру града.