Новоградња затрпала Сингидунум

ИНВЕСТИТОРИ који граде у угроженим зонама града ретко пријављују археолошка налазишта која пронађу приликом копања темеља за објекте, иако су дужни не само да их евидентирају, већ и да финансирају њихово истраживање. Последица оваквог немара је вишедеценијско уништавање античког наслеђа на коме је "лежала" читава престоница.

У најужем центру данашњег Београда, поред заштићених споменика културе, односно надземних објеката, налази се и веома широка зона античког Сингидунума - археолошког налазишта проглашеног за културно добро.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Уплате касне, студенти раде

- Инвеститори који зидају у заштићеним зонама дужни су да прибаве неопходне услове за предузимање мера заштите - кажу у Заводу за заштиту споменика Београда. - Једна од мера је и археолошки надзор стручњака. У посебно угроженим подручјима градитељи морају да обезбеде финансијска средства за истраживање, заштиту, чување, публиковање и излагање добра до предаје овлашћеној установи заштите. Свакако, уколико наиђу на археолошке остатке, одмах морају да прекину радове и обавесте Завод.

Већина локалитета, међутим, не да није прописно обележена и публикована, већ добар део остатака некадашњег града више и не постоји.

Према речима др Адама Црнобрње, председника Српског археолошког друштва, непоштовањем ових прописа уништена су многобројна налазишта. Посебно забрињава чињеница да се, како каже овај стручњак, о закон оглушују не само приватни инвеститори, већ и градске и државне институције које граде у заштићеним зонама.

- Најновији пример је изградња подземне гараже на простору Студентског трга, која је у плану - објашњава нам Црнобрња. - Археолошка струка се обратила надлежнима како би се заштитили римски објекти евидентирани на овој локацији. Као посебну вредност истакли смо простор између Студентског парка са једне, и Капетан Мишиног здања, Филолошког факултета и Задужбине Илије М. Коларца са друге стране. Судећи по старим гравирама и фотографијама, ово место може се сматрати једном од ретких локација на којима је могуће надати се знатније очуваним остацима из римског периода. Званичан одговор на упућене примедбе, међутим, никада нисмо добили.

Наш саговорник тврди да има још на десетине примера неодговорног односа према вредним историјским налазиштима. Један од њих је, како каже, и постављање подземних контејнера у центру града из 2011. када су неповратно оштећени остаци римског града. Исто тако је уништено и налазиште преко кога је грађена обилазница преко Остружнице, а слична судбина може да задеси и локалитет "Ада" на месту где би требало да никну приступне саобраћајнице моста код Обреновца.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Стручњаци са Саобраћајног факултета: Ово су правила у кружном току Славија

НИКО НИЈЕ ОДГОВАРАО ЗБОГ НЕМАРА

ЗА контролу поштовања прописа који се тичу изградње у заштићеним и угроженим зонама задужена је грађевинска инспекција.

Закон о културним добрима има и казнене одредбе које се односе на оштећење или уништење археолошког културног наслеђа, а, према подацима Српског археолошког друштва, нико до сада није одговарао због немарног односа према историјским и културним добрима.