Београдске приче: Велика и мала двојка

Председник општине београдске Милован Маринковић и Периклес Цикос из Милана су 3. августа 1891. године потписали уговор за градњу и експлоатисање трамваја са коњима и механичком снагом.

Дакле, то беше пре скоро једног и по века, а таква покретачка снага, осим коња, ускоро је подразумевала пару, ваздушни притисак и електрицитет. Уговор се односио на варош Београда и његов атар на период од 45 година.

Предвиђено је да будућом "варошком жељезницом" буду обухваћена три главна правца: до Новог гробља, до Железничке станице и до Топчидера. За трамвајске линије по варошким улицама је предвиђена коњска вуча, док би се на линијама за Топчидер, дуж Саве за превоз робе и на онима за које се покаже да је боље, користила вуча "махинама".

О свему овоме "Београдске приче" разговарају са Александром Зајцом из Удружења историчара аутомобилизма. Он нам износи аутентичне податке из тог доба...

Коњска вуча

- ВЕЋ наредне године отпочиње изградња линија, с тим што ћемо поменути само оне које ће касније формирати чувену кружну линију број 2 - објашњава Зајц. - У другој половини 1892. године пуштена је у рад линија са коњском вучом од Савског пристаништа до Славије. Траса се простирала од Полицијског комесаријата до Железничке станице, а потом Споменичком (данашња Немањина) и Фрушкогорском (данашња Ресавска) до раскрснице са Крагујевачком (данашња Улица краља Милана), код Официрског дома. Одатле је до Славије коришћена пруга линије која је саобраћала од Калемегдана.

Крајем исте године је изграђена и пруга са коњском вучом од Теразија преко Марвеног трга (данашњи Трг Николе Пашића), Фишекџијском улицом (данашњи Булевар краља Александра) и Новим путем (данашња Рузвелтова улица) до Новог гробља. Осим путника, на овој линији је био планиран и превоз покојника.

Непуне две године после отварања претходних линија, пуштена је у саобраћај и пруга од Светосавског дома у Душановој улици до пута за Ново гробље, у близини тадашњег Тркалишта.

Иако је првобитно планирана за саобраћај електричних трамваја, на овој линији су ипак прво "прорадила" возила са коњском вучом.

- У међувремену је Цикос концесију пренео на Српско-француско друштво, које је до 3. августа 1893. године имало рок да заврши градњу трамваја у Београду - допуњује причу Зајц. - Међутим, линија од Теразија до Топчидера и пруга од Савског пристаништа до Душанове нису биле готове. Општински одбор је одлучио да Друштво настави са изградњом уговорених линија, али да оне буду са електричном вучом. Предуслов за отварање ових линија је била изградња електричне централе која је завршена августа 1893. године.

Пред почетак лета 1894. године, електрични трамвај се прво појавио на прузи која је од Светосавског дома у Душановој улици ишла кроз улице Риге од Фере и Горње градско поље поред Калемегдана до Пристаништа.

* Француска улица

- Наредне године је електрични трамвај спојио Славију и Душанову улицу, с тим да је крајња станица померена од Светосавског дома до Парног купатила, у правцу ка Електричној централи и трамвајском депоу - додаје наш саговорник. - Овом директном линијом је укинут крак кроз Фрушкогорску улицу.

У другој половини 1904. године, пруга Душанова - Тркалиште постаје "електрична", док пола године касније то постаје случај и са линијом од Теразија до Новог гробља.

"Мали круг"

Изградњом дуплог колосека у Београдској улици, 1928. године, формира се "велики круг" односно линија "2" - Славија - Железничка станица - Пристаниште - Душанова.

* Дорћол

- Већ наредне године отпочиње дуплирање трамвајских пруга на другим деловима ове линије, а посебно након постављања трамвајског раскршћа са двоструким колосецима код хотела "Српски краљ". Овим је омогућено пуштање у саобраћај и друге кружне линије, која је носила број 5, а возила на траси Калемегдан - Теразије - Железничка станица - Пристаниште. Међутим, "мала двојка" или "мали круг", како су другачије називали ову линију је укинута већ крајем 1935. године.

За време немачке окупације у Другом светском рату, "двојка" је радила скоро до краја 1941. године, када је због недостатка исправних трамваја укинута. Поново је отворена два месеца после ослобођења Београда.

- Једину везу Београда и Земуна је представљао Стари савски мост - додаје Зајц. - Због великих гужви, 1950. године се уводе "речни трамваји", мали брзи бродови који је требало да саобраћају Савом између Земуна, Београда, Чукарице и Доњег града. Због тога је пристаниште премештено до места где је планирана изградња Новог савског, а данашег Бранковог моста. У циљу бржег и директнијег превоза путника за уведене речне линије, изграђен је и повратни круг за трамваје са линија 6 и 10. Тиме је и линија 2 добила могућност "предаха" и скраћења трасе по потреби.

* Низбрдица у Призренској

- Линија "двојке" је, слободно можемо рећи, најстарија београдска трамвајска линија - истиче Александар Зајц. - Њу су формирале коњске и прва електрична линија. Баш због тога, траса има не само историјску вредност већ представља и праву туристичку атракцију уоквирујући старо градско језгро са посебним освртом на део низ Калемегданску падину.

"РИГИНА" СТРМИНА

СТРМА улица Риге од Фере је била узрок неколико превртања трамваја, тако да је 1912. године траса из ње пребачена у Кнез Михаилов венац (данашња улица Тадеуша Кошћушког).