Весић: Реконструисано више од 90 школа, спремни за почетак

У Београду се радујемо 1. септембру, јер нам ове године полази 17.148 првака у школу, 633 деце више него прошле године, рекао је градски менаџер Горан Весић истичући да је све спремно за почетак школске године и да је преко лета реновирано више од 90 школа.

"Град је током лета уложио око 100 милиона динара у реконструкцију више од 90 школа и 175 милиона у вртиће", истакао је Весић за РТС.

Он је додао да се ради Основна школа „Иво Лола Рибар” у Бегаљици која ће бити завршена 2. октобра.

"Могу рећи да са великим задовољством чекамо почетак школске године. На улицама ће бити 1.200 аутобуса што је 25 одсто више него у летњем реду вожње и све ће бити спремно за почетак нове школске године", казао је градски менаџер за РТС.

ТОКОМ ЈЕСЕНИ КРАЈ РАДОВА НА ВЕЋИНИ САОБРАЋАЈНИЦА

Градски менаџер Горан Весић рекао је данас да ће током јесени бити завршени радови на већини саобраћајница у Београду, при чему ће комплетан потез Рузвелтова-Славија-Булевар ослобођења бити пуштен у саобраћај 16. новембра.

Он је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао да су почели радови на десној страни Булевара ослобођења - од Славије према Аутокоманди - и да ће она бити завршена 22. октобра, када ће цео Булевар ослобођења бити пуштен у саобраћај.

"Део који сада радимо између Рузвелтове и Улице краљице Марије биће готов већ 22. септембра", најавио је Весић.

Он се осврнуо и на радове који су у току на Бранковом мосту, истакавши да је реч о огромном захвату јер је мост састављен из три дела и једна половина је била у веома лошем стању па је било потребно, због безбедности аутомобила и људи који пролазе тим мостом, заменити комплетне челичне конзоле испод моста.

"То је 40 тона новог челика, сада се доста ради испод самог моста и то је једноставно морало да се спроведе", рекао је градски менаџер.

Бранков мост се, како је објаснио, састоји из три дела из различитих временских периода: стубови су са Моста краља Александра из 30-тих година прошлог века, једна половина му је грађена 50-тих година, а 70-тих година - друга половина.

Како је нагласио, улажу се напори како би сви радови били завршени у најкраћем року, а то се, каже, види по томе што радови у Рузвелтовој, Булевару и Славији трају шест месеци, док су претходници у Скупштини града направили уговор за извођаче радова у Војводе Степе која је трипут мања деоница, а радило се 12 месеци.

"Трудимо се и да обезбедимо да радови буду урађени најквалитетније могуће и знамо да сви ови радови ометају уобичајени живот грађана, али код нас се дуго није улагало у инфрастуктуру", рекао је Весић, додавши да ће и наредних година бити радова.

Како је напоменуо, раније су урађене две улице - Булевар краља Александра и Пожешка, али се није озбиљно радило на инфраструктури, а највећи проблем Београда је, како је истакао, недостатак инфраструктуре.

Весић је подсетио да је у последње три године реконструисано 646 улица укупне дужине 325 километра, а "Путеви Србије" су урадили око 110 километара улица на територији Београда.

"Поред тога, наше градске општине су урадиле преко 100 километара некатегорисаних путева новцем из градског буџета. Урадили смо 113 километра канализације и 283 километра водовода. Покренули смо поново пројекат Макиш-Младеновац где ће 2021. сви грађани Младеновца и сва успутна насеља, од Гроцке преко Сопота, као и делови Звездаре и Вождовца, добити градску воду", навео је он.

Подсетио је да у Београду има више од 1.100 градилишта, од чега градских има сигурно у овом тренутку шездесетак, и то не само у центру Београда.

"Радови у центру Београда се највише виде, али ради се и у Обреновцу, Лазаревцу, Младеновцу, Гроцкој и другде. Ми као град морамо да улажемо у инфраструктуру јер она има свој век трајања као и све друго", рекао је градски менаџер.

Одговарајући на примедбе да се град уређује пре изборе, Весић указује да то није тачно.

"То могу да говоре само они који су ове три, односно четири године преспавали. Ми радимо констатно, већ три године Београд се уређује и уређиваће се и даље, и ништа се сада посебно не дешава у односу на оно што се дешавало раније. Суштина је у томе што смо успели да неке пројекте покренемо јер вам треба годину-две да их завршите и сада су ти пројекти дошли на реализацију", каже он.

Тако данас, додао је, већ знамо и шта ћемо радити 2018, 2019. и 2020.

Према његовим речима, не почиње пројекат кад видите раднике и багере на улици, већ морате да прво припремите пројекат и новац у буџету, па да распиште јавну набавку, па да добијете извођача, а тај процес траје око годину или две, при чему некад и јавна набавка не успе.

На питање зашто фонтана на Славији и Кружни ток нису рађени у исто време, одговара да је фонтана финансирана из буџета Дирекције за грађевинско земљиште, док су радови у Булевару ослобођења, Рузвелтовој и на Славији финансирани из кредита ЕБРД-а, и то су била два различита тендера.

Упитан хоће ли у Београду бити великих саобраћајних гужви од 1. спетембра када почиње нова школска година, Весић каже да ће, ако возачи буду поштовали упутства да заобиђу места где се изводе радови, гужве моћи да се избегну.

"Ми се радујемо 1. септембру. По зимском реду вожње на улицама ће бити преко 1.200 аутобуса, око 25 одсто више него у летњем реду вожње", истиче градски менаџер.

Такође је нагласио да је уређење града од велике важности како за Београђане, тако и за оне који га посећују и најавио нова решења чији ће циљ бити да Београд врати свој некадашњи сјај.

"Фасаде које сада видите, њих 120, а следеће године биће их надам се око 200, су под заштитом државе и њих ради Град Београд и многи грађани су изненађени како оне сада изгледају", истакао је.

Најавио је да ће у наредних неколико месеци бити донесени одређени правилници у граду који ће регулисати обавезу одржавања фасада у граду.

"Ту мислим на правна лица, компаније и државне институције, поште, школе и тиме желимо сигурно уредити трећину градских фасада", рекао је Весић.

Што се тиче станара, најавио је креирање одређених програма у наредним годинама где ће бити понуђено да град да своје учешће и да заједно ради са станарима.

"Радићемо ствари кроз енергетску ефикасност што станаре неће коштати, али ће тај посао радити компаније које се тиме баве и које ће се наплаћивати кроз уштеду енергије", додао је.

Како је нагласио, фасаде су важне јер су оне "излог града" и већ сада град изгледа другачије.

"Када погледате како на пример сада изгледа Косанчићев венац, видите како Београд може да буде леп", закључио је Весић.