Београдске приче: Глисерима до Ђердапа

Зоран Николић

четвртак, 05. 11. 2015. у 11:20

Београдске приче: Глисерима до Ђердапа

Највећа баржа на Дунаву

Београђани су седамдесетих година уживали у ексклузивним путовањима Дунавом. Модерна, брза пловила до Текије стизала за само три и по сата, а у повратку, узводно, путовала четири часа

СРЕДИНОМ седамдесетих година прошлог века Београђани су били посебно поносни на хидроглисере, праве "речне авионе", који су до Текије и Ђердапске клисуре стизали за око три и по сата. Били су један од синонима за "златне седамдесете" када је побољшање животног стандарда осећао значајан део свих слојева друштва.

Бити Београђанин, који своје госте води на излет оваквом, муњевитом лађом - била је ствар престижа и значајног поноса.

- То су били модерни глисери оног доба, а када заплове, уздигли би се и јурили привлачећи значајну пажњу публике - објашњава капетан унутрашње пловидбе ЈРБ Петар Антић. - Путници су максимално уживали у вожњи и погледу. У то доба многи нису имали прилику да се возе авионом, али су могли да виде стјуардесе на овом пловилу. А заиста су биле веома лепе, па тако памтим како је својевремено одржано такмичење између оних, "небеских" и ових, "речних" стјуардеса. Највеће ривалство је, дабоме, било у лепоти.

Велики глисери били су власништво тадашњег "Центротуриста", а возили су на релацији Београд - Текија, са заустављањем у Доњем Милановцу. До одредишта је путовање трајало три и по сата, а натраг, узводно ка Београду око четири.

- С обзиром на то да су за кратко време прелазили дистанцу од 220 километара, били су знатно бржи од редовне аутобуске линије којој је за исту релацију требало око шест часова - објашњава Антић. - Постојала су два типа глисера: "метеор" и "ракета". Први је био атрактивнији, удобнији, имао је већи застакљен простор па су путници имали јаснији преглед обале, а капацитет му је био око стотину особа. Нешто мања "ракета" превозила би око 60 излетника.

- У то време постојала су чак три редовна поласка викендом - подсећа Антић.- Сећам се да су цене биле врло прихватљиве јер је држава дотирала цену карте, а сама тура изгледала је тако што би у Текији путнике преузимао "Ђердаптурист", који би их даље аутобусима возио у Кладово. У вечерњим сатима, туристи би се враћали у Београд, после незаборавне вожње.

Капетани који су управљали глисерима морали су да буду међу најугледнијима у својој бранши.

- Правило је да најбољи капетани речне пловидбе раде на путничким бродовима - закључује Антић. - Тако су и хидроглисере возили веома стручни и искусни људи.

Хидроглисер "Београд"

ВИДИКОВАЦ НА ПАЛУБИ

МОДЕРНИ глисери за превоз туриста ишли су заиста брзо, али су били ефектно пројектовани тако да путници за време пловидбе могу да изађу на палубу.

Један део био је направљен као специјални видиковац, одакле би могли да осете сву чар брзе вожње на реци.

ХИДРОБУС

СЛИЧНА пловила са панорамским погледом за путнике били су популарни хидробуси, али њихова брзина је била скромнија, а намена да возе на блиске дестинације.

Горњи део палубе био је безмало сав у прозорима, па су посетиоци Београда и околине имали сјајну излетничку лађу и прилику да погледају главни град са реке.

Хидроглисер "Љубљана"

БРОДСКИ ШАНК

ХИДРОГЛИСЕРИ који су "летели" Дунавом у то време имали су посебан кафе-бар, тако да су путици уживали у максималном луксузу.

- Шта је човек више могао да пожели у дану када хоће да се одмори и опусти - шармантно пита Антић. - Налазио би се на предивном глисеру, ослоњен на шанк, испред њега стајала би кафа или пиће, имао је предиван поглед са брода, на броду на стјуардесу, а смео је да запали и цигарету!?

ГЛИСЕР ПОРЕД РЕКОРДЕРА

ФОТОГРАФИЈА коју чува Збирка речног саобраћаја Музеја науке и технике приказује хидроглисер који пролази поред брода који је у том тренутку обарао дунавски рекорд.

Састављене барже гурао је потискивач за чијим кормилом је био легендарни капетан Милан Грубор. Стручно речено, састав који је превозио био је тежак 23.000 тона, ширина му је била 54, а дужина 288 метара. Спојене барже чиниле су површину од 13.000 квадратних метара!

Од седамдесетих година прошлог века, када је рекорд постављен, до данас, нико се није усудио да на овај начин превезе терет Дунавом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (11)

zoran

05.11.2015. 11:41

Bila je svakodnevna redovna linija Beograd- Novi Sad iz centra grada u centar grada 60 min.Steta to sada to nemamo.

Zoran

06.11.2015. 09:11

@zoran - Gliseri su trošili jednu tonu goriva na sat rada.Maksimalna brzina glisera je oko 60 km/h.Putovanje kakvo je oduševljavalo svakog putnika,a cene su bile zaista pristupačne.Na gliseru "Meteor" po dolasku astronauta Armstronga,Kolinsa i Oldrina u prisustvu tadašnjeg predsednika države,izletničku vožnju je obavio jedan od najboljih kapetana unutrašnje plovidbe,Žarko Juzbašić.Astronauti su mu odali priznanje za odličnu,sigurnu i udobnu plovidbu.

istina

05.11.2015. 12:23

Eh , dobra stara vremena....sta smo sve nekad imali, danas mnogi mladi mogu samo sanjati, mi koji smo rodjeni na Dunavu to najbolje znamo. Jos pre ovih glisera , putnike su prevozili davnih 60-ih popularni "lopatasi! brodovi "Beograd" ili "Split" kad se pojave onako beli kao golubovi na velikom Dunavu, delovali su zaista elegantno medju mnostvo raznoraznih drugih ladja, milina jedna, danas...eh danas, zvrjimo u prazno Djerdapsko jezero, veliko, siroko, a nesto mu fali ?!......

Hmm

05.11.2015. 20:26

secam se i ja. bilo je predivno.da li je moguce da danas niko nema interes za tako nesto.

Zoran

06.11.2015. 09:03

"Sastavljene barže gurao je potiskivač za čijim kormilom je bio legendarni kapetan Milan Grubor. Stručno rečeno, sastav koji je prevozio bio je težak 23.000 tona, širina mu je bila 54, a dužina 288 metara. Spojene barže činile su površinu od 13.000 kvadratnih metara!"Nedostaje tačan datum i broj radnog naloga za potvrdu tvrdnje o tom guračkom sastavu.Jedino je gurač "Karađorđe" mogao da potiskuje to ploveće ostrvo.U to vreme su se mnogi kapetani JRB-a takmičili ko će izgurati veći sastav.Dilema.

ladjar

20.02.2017. 19:49

@Zoran - Brod iz teksta je Kadinjaca, sastav na relaciji Tekija Smederevo sa 16 potisnica, pre izgradnje velike K flote, pomenuti kapetan kasnije postaje prvi zapovednik Karlovca, stariji brat Karadjordja, imao sam cast da mi bude zapovednik.

ribolovac

06.11.2015. 09:46

nije bas sve objasnjeno oko ukidanja belih glisera na dunavu i to sa demokratijom nema veze. u pitanju su istina vrlo brzi recni brodovi sa ogronom potrosnjom goriva za motore ruske proizvodnje i da je tada ili sada naplacivana realna cena prevoza, ne bi ni jednog putnika bilo.tada je drzava obezbedjivala naknadu za gorivo i odrzavanje, a kada su postavljeni ekonomski interesi, tolike troskove za ovakve brodove i putovanja nije imao ko da plati. bilo je lepo, ali nerentabilno...

istina

06.11.2015. 11:37

@ribolovac - Pa u onim vremenima je gorivo prema platama bilo skoro ko za dzabe postovani "ribolovac" ! Dunavsku "Belu Flotu" je ukinula nasa nova demokratija...kolko se secam zadnje glisere smo prodali Rumunima pre desetak god. Gledaj sada, kunemo se u turizam a nasim lepim Dunavom nema ko da vozi....pogledajte na net stranici, neki Pera, Joca, Janko Marko...se nude sa camcima da vozikaju turiste po Djerdapu....

Pera, Mika, Laza, Žika

06.11.2015. 11:46

Moj pradeda, rodjen 1901. godine, putovao je običnim brodom, ne gliserom, 1906. iz Negotina (Radujevca) za Beograd i za njega, kao dete od 5 godina, to je bio događaj koji je pamtio i kad je kasnije proputovao mnogo, mnogo više. Svakako treba vratiti brodove.

Boban

01.04.2019. 22:37

Javljam se posle obnove Golubacke tvrdjave.Moj deda Rista je jedan od prvih konobara koji je radio na raketi. Tu je dosao posle zatvaranja i rusenja bifea mali London gde je sada zgrada Londona. Ja sam tada imao 11-12 godina i vise puta sam se vozio putova sa njim za vreme rada, imam i fotografije sa broda. Ovo vam pisem jer bih voveo opet da prodjem tim vodenim putem i vidim i fotografisem Golubacku tvrdjavu.Neverujem da je neko zainteresovan za otvaranje te linije.