Zoran Filipović: Golovi su moja lična karta

PORED imena Zorana Filipovića (6. 2. 1953, Podgorica) zauvek ostaje da je sa Crvenom zvezdom osvojio tri šampionske titule, nacionalni kup i trofej Superšampiona Jugoslavije. Da je deveti po broju utakmica u crveno-belom dresu(479), i da je treći strelac kluba svih vremena. Postigao je 312 golova, ispred njega su samo Bora Kostić (537) i Kosta Tomašević (372), a iza njega su Dragan Džajić (285), Dule Savić (276), Rajko Mitić (269)...

- Ponosan sam, šta da kažem. Biti u galeriji Zvezdinih velikana, pa to je nešto nebesko. Možda, ipak, ima nešto još značajnije, a to je da sam dosad najbolji strelac u evropskim kupovima, sa 39 golova na 51. utakmici, od svih igrača iz nekadašnje Jugoslavije. Zatresao sam 12 puta mrežu u Kupu evropskih šampiona, devet pogodaka sam postigao u Kupu pobednika kupova i 18 u Kupu UEFA. Taj rekord, s obzirom na današnje uslove i broj godina koje igrači provode u našim klubovima, niko neće uspeti da premaši.

o Debitovali ste sa 17 godina u crveno-belom dresu.

Pročitajte još Branko Rašović: Nisam dobio šansu u mom Partizanu

- Igrali smo u Budimpešti u Kupu evropskih šampiona protiv Ujpešt Dože, i ja sam celu utakmicu presedeo na klupi. Već u nedelju smo gostovali u Tuzli, i ja sam postigao jedini pogodak (1:1). A onda, u sredu, usledio je revanš sa Mađarima. Počistili smo ih sa terena, bilo je 4:0, ja sam postigao dva gola i asistirao Džajiću i Ostojiću. Dovoljno da postanem standardan igrač.

o Bilo je to vreme kada je Crvena zvezda bila dominantna...

- Bili smo mnogo jaki, a od Partizana smo bili bolji u svakom pogledu. I meni su crno-beli ležali, mislim da sam treći strelac u duelima sa večitim rivalom, posle Bore Kostića i Džajića. Možda mi je, ipak, najdraži onaj pogodak koji sam postigao na "Marakani" 1975/'76, kada je trener bio Gojko Zec, jer smo pobedili sa 1:0 i postali prvaci.

o Dule Savić i vi ste bili tandem snova?

- Obojica smo bili pravi napadači, i odlično smo se uklapali u sistem 4-4-2. Zvezda je kod Milovana Ćirića, fenomenalnog trenera i velikog kozera, prva igrala sa dva špica. Dule je bio ludo hrabar, pravi razbijač, a ja sam više igrao. Znali smo se u dušu, mnogo golova smo dali na prvu ili drugu stativu i zaista smo jedan drugog dopunjavali na prvi način.

o Da li je taj tandem bio bolji od onog koju su činili Vojin Lazarević i Stevan Ostojić?

Pročitajte još Nebojša Vučićević: Dogovorio se sa Zvezdom, potpisao za Partizan

- Njih dvojica su bili drugačiji od nas, Voja je bio klasičan centarfor, koji je neverovatno dobro igrao glavom, a Steva je bio praktično polušpic. I zato ne bih vršio poređenja. Mogu samo da kažem da sam ja ušao u tim umesto Voje Lazarevića koji je otišao u inostranstvo i da sam dosta utakmica igrao sa Ostojićem. A sa Stevom je zaista lako bilo igrati, imao je neverovatan "njuh" za gol, u šesnaestercu je bio opasan kao zmija zvečarka, svaki otpadak je bio njegov. Teško ga je bilo čuvati, jer se iz sredine terena uključivao u napad.

o Prvi ugovor ste potpisali na deset godina, a u inostranstvo ste otišli sa 27,5?

- Prvo sam zaigrao za Briž (21-8), osvojio šampionsku titulu, pa se preselio u Portugaliju, koja mi je postala druga kuća. U Benfiki (56-26) sam doživeo drugu mladost, zamislite da sam u Lisabon otišao kada sam imao 24-25 godina... Bio sam prvi stranac koji je došao iz Evrope. Osvojio sam dve titule i Kup, u finalu Kupa UEFA 1982/'83. smo izgubili od Anderlehta, a ja sam na 12 utakmica postigao osam golova.

o U Boavisti ste završili igračku karijeru (49-15) i započeli trenersku?

- Da, bio sam pomoćnik Žoaou Alvešu, dobio sam portugalsku licencu, a onda sam morao sve da ponovim i u Srbiji. Zatim sam krenuo u trenerske vode, vodio sam Salgeiroš, Beira-Mar, Benfiku (pomoćnik), Boavistu, Votoriju Gimaraeš, Sampdoriju (pomoćnik), Panionios, Al Šab, Čeaul, Golden Erouz, Atirau.

o Posle tolikih putešestvija skrasili ste se na "Marakani"?

- Cilj sam, ipak, ostvario tek kada sam postao trener Crvene zvezde. Te prve godine (2001/2002) osvojili smo Kup, da bi u sezoni 2002/2003. otišli skoro svi igrači. Doveli smo 12 novih, priključili decu iz podmlatka koja su kasnije postala reprezentativci: Bastu, Stojkovića, Lukovića, Mrđu, Jankovića, vratio sam u život Piksija Kovačevića.

o Možda čudno zvuči, ali bolje ste igrali na međunarodnoj sceni nego u nacionalnom prvenstvu?

Pročitajte još Ivan Ćurković: Partizan je moj životni pogodak

- U našem prvenstvu dominirao je tada Partizan, ali smo mi u Kupu UEFA pružali zaista dobre partije. Eliminisali smo Kairat, pa onda Kjevo Veronu, zaustavio nas je Lacio, koji je trenirao Mančini, a čiji dres su nosili zvezdaši Mihajlović i Stanković. Izgubili smo u Rimu sa 1:0, a na "Marakani" je bilo 1:1.

o Pre nego što ste postali šef stručnog štaba Crvene zvezde, oprobali ste se i u selektorskim vodama?

- Bio sam pomoćnik selektoru Slobodanu Santraču 1997/'98. godine u kvalifikacijama, pa Vujadinu Boškovu na Evropskom prvenstvu u Belgiji i Holandiji 2000. Zajedno sa Ratomirom Dujkovićem i Brankom Rašovićem. Nismo se proslavili...

o Predsednik FSCG Dejan Savićević postavio vas je za prvog selektora Crne Gore (2007-2010)?

- Tri godine za nezaborav. Bilo je to lepo iskustvo, krenuli smo od nule. Stvarali smo reprezentaciju u maloj zemlji, izbor nije bio veliki. Međutim, imao sam fenomenalnu saradnju sa Dejom Savićevićem, radili smo zajednički, mnogo toga menjali u hodu. I stvorili smo kult reprezentacije! Naravno, danas su uslovi za pripreme i rad daleko bolji, opet zahvaljujući Deji, ali ja sam zadovoljan. Mirko Vučinić je bio najbolji, nosilac igre, pojavio se i supertalentovani Jovetić, zaista je bilo lepo raditi sa tim momcima. Nismo uspeli da napravimo nešto više, ali i grupa je bila jaka, igrali smo sa Italijom, Bugarskom, Republikom Irskom, Gruzijom, Kiprom...

Pročitajte još: Krčmarević: Partizan me ne bi vratio da me Džajić nije tražio

o Tek kada ste postali selektor ljudi su saznali da ste Crnogorac, da ste rođeni u Titogradu a ne u Požarevcu?

- Da, to je interesantno. Jer, do desete godine sam živeo u Titogradu, a onda smo se preselili u Požarevac. Sa 12 godina sam zaigrao u Mladom Radniku, sa 14 sam došao u Zvezdu, i svi su mislili da sam rođen u Požarevcu.

o U kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Rusiji, bili ste deo stručnog štaba Slavoljuba Muslina?

- Da, snimao sam naše protivnike, učestvovao u strategiji i pripremi utakmica. Napravili smo sjajan rezultat, posle osam godina odveli smo "orlove" na Mundijal.

o Ali, vi kao igrač niste osetili ukus najvećih takmičenja, za reprezentaciju Jugoslavije odigrali ste tek 13 utakmica i postigli samo dva gola?

- A taj prvi sam postigao na debiju u Lajpcigu u kvalifikacijama protiv DR Nemačke. Imao sam samo 18 godina. Mlad sam ušao u reprezentaciju, ali su me povrede omele. Operisao sam meniskus, pa sam morao i na operaciju mišića, nije me bilo na terenu više od šest meseci... A i konkurencija je bila žestoka, u špicu su igrali Dule Bajević, Josip Bukal, Vahid Halilhodžić, pa Musemić, Santrač... Kada "ispadneš iz voza", nisi mogao da se vratiš... Ipak, zadovoljan sam karijerom, fudbal mi je dao sve u životu, kao i ja njemu.