„Tela su nam se ugasila“: Marinković za „Novosti“ o prvim treninzima posle pauze, stanju u Španiji, prvoj sezoni van Srbije...

ŽIVOT polako počinje da se vraća u normalu, sportisti u trenažni proces, a znak za novi početak jedva je dočekao Vanja Marinković (23). Umesto da se suoči sa uobičajenim izazovima koje donosi prva sezona u inostranstvu, naš mladi igrač je zbog virusa korona neplanirano morao da položi i neke znatno teže ispite. Španija je bila jedno od najvećih žarišta u Evropi, a on sasvim sam u Valensiji.

- Prvih mesec dana pauze je bilo podnošljivo, a posle je krenula kriza. Poslednje dve nedelje su mi psihički bile teške. Od svih igrača samo Lojd i ja smo sami ovde, svi ostali su sa porodicama ili devojkama. Najbliži ti nisu tu, a u svetu je stanje generalno loše, pa milion stvari prolazi kroz glavu - opisuje Marinković u razgovoru za "Novosti". - Sad kad su krenuli treninzi, napokon viđam ljude, pa mi je lakše.

Popuštanje mera je vratilo profesionalne sportiste na trening, ali i sve ostale na ulice.

- Nagrnuli su svi napolje prvi dan, nije moglo da se diše. Svi voze bicikl, trče, šetaju. Valjda je ljudima bilo muka od zatvorenog prostora. Ali ipak su malo preterali, nije mi bila jasna ta gužva odjednom. Uglavnom, određeno nam je kad možemo da izlazimo u šetnju. Stariji od 65 u jedno doba, deca u drugo, mi ostali od osam do 11 ujutru i isto to vreme uveče.

U Španiji je od 4. maja dozvoljen individualni rad sportista, a od 11. će početi grupni...

- Imamo sreću što naš klub ima centar sa čak deset košarkaških terena, što će nam omogućiti da lakše radimo u ovom periodu. Mislim da malo ekipa ima ovakav kompleks, koji ti je stalno dostupan i to je naša velika prednost. Imamo i one sprave koje vraćaju loptu, tako da može da se šutira na više mesta i da se radi individualno... Koliko god smo trenirali kod kuće, to nije bilo dovoljno da se održi forma. U gorem smo stanju nego u avgustu kad je start priprema, jer je sad čak dva meseca pauze bilo. Telo se ugasilo, sve to mi je postalo jasno kada sam prvi put potrčao.

Španci su doneli odluku da ako se domaća liga bude nastavila, to bude u jednom gradu. I dalje je sve na stendbaju, baš kao i u Evroligi.

- I dalje se čeka, ne znam ni ja tačno šta. Naravno da bismo mi voleli da igramo, jer je košarka nešto što najviše volimo i što nam nedostaje već dva meseca, ali... Stvarno ne znam koliko je to moguće. Verujem da će uskoro sve ekipe krenuti sa treninzima, ali pitanje je kakve uslove imaju i da li mogu normalno da rade uz te mere. Nama su svi igrači tu u Valensiji bili sve vreme, a u nekim klubovima su odlazili kući. Trebalo bi da svi budemo ravnopravni ako će se utakmice igrati - zaključio je Vanja Marinković.

BROJKE NISAM GLEDAO
KOMPLETNA situacija u Španiji je Vanju naterala da se isključi od vesti, TV, novina...
- U početku gledam kako je u Italiji loše i onda u nekom trenutku u Španiji postaje još gore. Stvarno je tužno, toliko ljudi je izgubilo život... Trudio sam se da ne gledam te brojke, i da se na neki način pravim lud i van svega. Nisam izlazio napolje, sem retko do prodavnice, apoteke. Kad se probudim, jedem, pa treniram i onda gledam šta mogu da radim. Sa mojima sam bio na vezi stalno.

BURNA PRVA SEZONA
DA mu je neko pričao kako će izgledati prva sezona van Srbije, Marinković sigurno ne bi poverovao.
- Baš je bilo burno, zbog svega ovoga. Verovatno nije moglo teže, ali sad sam spreman na sve. Što se igre tiče, bilo je raznih minuta. S obzirom na to da sam u klubu koji je u Evroligu stigao kao osvajač Evrokupa i da smo trenutno na pobedu do plej-of crte, mislim da sam značajno doprineo. Zadovoljan sam partijama na evrosceni, dok u španskom prvenstvu nije sve bilo kako sam zamislio. Liga je mnogo teža nego što sam očekivao. Bukvalno nije utakmica nije "sigurica" da ćeš pobediti.