Belošević ispisao istoriju Evrobasketa u Lilu

- Veliko priznanje i velika čast - kaže za "Novosti" Belošević, a onda zastaje.

Kao da se priseća polufinalnog duela u kom je našem nacionalnom timu za jedan šut iskliznulo finale.

- Svakom istinskom ljubitelju košarke i navijaču, a svi smo mi navijači svoje zemlje, uvek je draže da vidi svoj tim u borbi za zlato, jer srce košarke su košarkaši. Oni su ti koji zbog kojih ljudi dolaze u dvorane.

Ovog puta su hrlili i na stadion. Prvi put posle 58 godina završnica Evrobasketa je "ušla" na fudbalsko igralište, doduše, "pokriveno", čija je podloga adaptirana za košarku.

- Zaista neverovatno iskustvo. Toliki broj gledalaca u velikom prostoru koji se, zahvaljujući sjajnoj organizaciji i fenomenalnoj rasveti, nije primećivao na parketu. Sve vreme smo se osećali kao da smo u "standardnim" dvoranama.

Upućena je poneka "kritika" da j na pojedinim mestima bilo prohladno, a opet na drugim malo veća temeperatura.

- Ogroman prostor, pa je teško iznivelisati sve, ali kada uđete u taj ritam, potpuno se koncentrišete na događanja na parketu. Na kraju, kao što sam rekao, košarka se igra zbog gledalaca, koji su po brojnosti na stadionu, ali i po gledanosti na TV pokazali koliko je vole.

Stručnjaci su ocenili da je prikazan nivo kvaliteta zavidan. Nije nedostajalo ni rezultatskih uzbuđenja. Kako je izgledalo iz sudijskog ugla?

- Pravila su jasna. Nije na nama da komentarišemo - dodaje Belošević, dok se pakuje za povratak u Beograd u kom će biti tek nekoliko dana, da u društvu najveće podrške, supruge Jasmine, ćerke Anastasije (13) i sina Petra (11), napuni "baterije".

A onda slede nove obaveze.

- Za vikend je seminar u Solunu, potom nas očekuje i seminar ABA lige čijom utakmicom startuje i nova klupska sezona - završava Belošević, od nedelje zvanično novi rekorder.

ČETIRI PUTA SA LAMONIKOM

OD pet finala u kojima je delio pravdu, Iliji je četiri puta kolega bio Lamonika (2015, 2013, 2011 i 2003), dok su bili razdvojeni 2007. i 2005, kada su naš, odnosno italijanski arbitar bili "usamljeni". Koliko su veliki uspeh postigli, potvrđuje i podatak da je tokom osam decenija, samo legendarni Finac Karl Jungebrand sudio tri puta u finalu (2001, 1997, 1989), a tek njih šestorica dva puta: Grci Nikolaos Picilkas (1995, 1993), Kostas Rigas (1991, 1985) i Kostas Dimu (1981, 1967), Amerikanac Hju Ričardson (1975, 1973), Holanđanin Peter Legvater (1971, 1969), Šveđanin Marsel Pfeuti (1946, 1937) i Kanađanin Ričard Stivs (1991, 1987).