VODITELj Vladimir Jelić, koji već više od petnaest godina gradi televizijsku karijeru, važi za vrsnog profesionalca među spikerima. Krase ga dobar glas i dikcija, a kao uzore voli da ističe čuvene spikere Radio Beograda - Žarka Obračevića, Mihajla Mijuškovića, Duška Markovića... Izbor nije nimalo čudan, ako se zna da su Jelićevi počeci bili na lokalnom radiju i da su potom na red došli Art televizija i RTS.

Tokom godina vodio je Dnevnik i uspešno održavao ravnotežu tako da ne postane suviše ozbiljan u informativnom programu. U emisijama, poput "Avalskog tornja" i "Put po Americi" u kojoj je obišao četiri Beograda u SAD, pokazao je kako ozbiljnost može da se primereno iskoristi uz pravu meru opuštenosti. Kada se kamere ugase, ravnotežu u privatnom životu pronalazi u supruzi Jovani i sinovima.

Od prošle nedelje Jelić je postao deo informativnog programa Prve, te istakao da su promene neizbežna stvar u bilo kom poslu, pa tako i voditeljskom, i da jedva čeka da pozdravi gledaoce Prve iz jednog od najmodernijih i tehničkih najsavremenijih studija.

- Gledaoci svakako jesu osetljivi na promene, ali baš to je, po mom mišljenju, ono najbitnije što bi trebalo da nas natera da budemo još bolji u našem poslu i zadržimo poverenje koje smo stekli - objašnjava za "TV novosti" Vladimir Jelić i dodaje da su prelasku na Prvu presudili dugi razgovori, želja za novim izazovima i dobra ponuda.

* Kakva će biti vaša buduća voditeljska uloga?

- Nadam se da će se razlikovati u nijansama i detaljima, jer u suštini nastavljam sa informativnim programom.

* U čemu je, po vašem mišljenju, tajna dobrog spikera?

- Tajna leži u "dobrom glasu" koji treba održavati, stasu, odgovornosti, odricanju, predanosti i, pre svega, ljubavi prema poslu.

* Rekli ste jednom da niste tek tako odlučili da stanete pred kamere i da je tome prethodila borba sa stidljivošću. Da li ste je, sa godinama, odagnali?

- Ta unutrašnja borba, čini mi se, ostaje tokom cele karijere, ali samo menjamo uzroke borbe: trema, stidljivost, želja da svaka emisija i nastup budu bolji nego prethodni...

* Da li ste zadovoljni ishodom svake emisije?

- Uvek se može uraditi nešto drugačije kada razmišljate posle. Zato retko gledam svoje emisije naknadno.

* Koji savet biste uputili mlađem sebi, a koji mladim kolegama?

- Više čitati, manje trošiti vreme na gluposti, više ceniti sebe i imati više hrabrosti da se neke stvari promene.

* Nekada ste pevali i u horu "Mokranjac". Šta sada zapevate za svoju dušu?

- U skladu sa situacijom i potrebom obrazovanja starijeg sina Kolje obično se od mene čuju stihovi pesmice "Zašto da se ruke peru, zašto da se trljaju", ili neki stari dobri Dragan Laković.

* Stižete li da se bavite nekadašnjim hobijem - fotografijom. Šta sada najčešće volite da zabeležite?

- Ne u onom obimu kao nekada, sada sam se prebacio na "mobilnu" fotografiju skoro u potpunosti. Najčešće je podmladak u kadru, pa mi treba brzina da uhvatim momenat.

* U privatnom životu osnovali ste porodicu sa glumicom Jovanom. Na koji način ste jedno drugom oslonac u životu?

- Na svaki način. Jednostavno smo uključeni u svaki segment života onog drugog, a i kada je barem jedna beba u kući nemamo baš nekog slobodnog prostora.

* Šta vam je, pored brojnih obaveza i odgovornosti, donela dvostruka uloga oca?

- Još brojnih obaveza! Nespavanja, strepnji, zabrinutosti, ali i još ljubavi, sreće i zadovoljstva.

* Koliko vam se pogled na svet i život promenio zbog te uloge?

- Jednostavno shvatite šta su vam prioriteti. Počnete na drugi način da posmatrate svet oko sebe, na drugi način da slušate neke vesti ili ih prenosite, radite posao...

* Čini se da je pandemija virusa korona donela promenu fokusa i prioriteta. Kako ste vi doživeli sve što se dešavalo?

- Pošto je Arsa na početku pandemije imao samo tri meseca, tada su počeli problemi sa grčevima, pa su se nastavili sa rastom zuba, to je značilo i dovoljno obaveza tokom dana i noći, bez obzira na to što sam posao obavljao od kuće. Znači, korona nije zauzimala mnogo prostora.

* Čemu nas je, i da li nas je uopšte, naučila i ova pandemija?

- Da vodimo računa kako trošimo vreme i da cenimo sve one trenutke provedene sa osobama do kojih nam je stalo. Cinici bi rekli - higijeni, ali ja to nisam rekao.