Saksofonista DŽošua Redmen pred beogradske koncerte: Srpska publika je veoma osećajna

JEDAN od najpriznatijih i najharizmatičnijih džez saksofonista srednje generacije Džošua Redmen (51), koji je nekoliko puta bio gost srpske prestonice, vraća se u Beograd 19. i 20. marta da održi dva koncerta u klubu "Bitef art kafe", u okviru koncertnog serijala "Mjuzikolodži barkafe sešens". Redmen je sarađivao sa Bilom Friselom, Herbijem Henkokom, Kvinsijem Džonsom, B. B. Kingom, Bredom Meldejom, Petom Metinijem, Markusom Milerom... Bio je pobednik internacionalnog takmičenja u džez saksofonu "Telonijus Mank".

Na pitanje kako pamti prethodne dolaske u Beograd, Džošua Redmen, za "Novosti", odgovara:

- Svirati u Beogradu je zaista bilo divno iskustvo. Publika je jako topla i entuzijastična, a na mene deluje da se u isto vreme osećam dobrodošlim i uzbuđenim. Ono što sam takođe primetio je da je publika slušala sa razumevanjem i osećajnošću.

* Bavite li se edukacijom mladih muzičara?

- Prošle godine sam pomalo počeo da predajem na Stanford univerzitetu. Nemam muzičko obrazovanje iza sebe i nikada nisam stekao formalno obrazovanje, ni u muzičkoj školi niti na privatnim časovima. Verovatno sam poslednji koji bi trebalo da se bavi edukacijom. Ali, jesam bio dovoljno srećan da iza sebe imam 30 godina iskustva sviranja sa nekim od najneverovatnijih muzičara na svetu. Ako to iskustvo mogu da prenesem na svoje studente, onda možda nešto dobro može iz toga da proistekne. Više od svega verujem da se pravo značenje muzike, makar u džezu, stvara u trenutku. Što više smo prisutni i povezani jedni sa drugima i što više slušamo, učestvujemo i razgovaramo kroz muziku, bićemo uspešniji i više ćemo naučiti. Nemam razvijen obrazovni metod i sistem. Mislim da su svaki muzičar, situacija i nastup jedinstveni. Što više razvijemo znanje, iskustvo i veštinu kako bismo se opremili oruđem da iskažemo jedinstvenost, to ćemo biti bolje "obrazovani".

Pročitajte i:Džošua Redman: Budućnost džeza je svetla

* Kako doživljavate današnje muzičko obrazovanje?

- Džez obrazovanje je trenutno u sjajnoj poziciji. Toliko je neverovatnih, talentovanih, briljantnih muzičara, i otkrivaju se jako mladi. Daje im se pristup neverovatnim resursima koji im pomažu da steknu vrlo široko znanje džez jezika i razviju ogroman vokabular i tehniku od koje zastaje dah. Oni postaju bolji, jači, brži... Sa druge strane, jako je bitno da džez ne ostane povezan samo za obrazovanom džez zajednicom. Džez mora da bude više od muzičara koji studiraju sa drugim muzičarima i sviraju za druge muzičare. Džez je uvek bio muzika koja živi, diše, raste i obnavlja se u živim nastupima, sviran od muzičara koji su u bendovima i idu na turneje sa njima, komunicirajući i među sobom, ali i sa publikom među kojom su ne samo neškolovani muzičari, nego ljudi koji uopšte nisu muzičari. Zaključiću da, koliko god fenomenalni džez obrazovanje, prilike i resursi bili, ne postoji zamena za džez muzičare koji sviraju i stiču iskustvo van akademija, u klubovima, koncertnim salama, na festivalima. Obrazovanje je sjajno, ali su nam potrebne i svirke!

* Vaš otac Djui, takođe džez saksofonista, uticao je na vaš muzički put, ali vam je majka, plesačica i bibliotekarka Rene formirala muzički ukus?

- Dok sam odrastao, slušao sam razne vrste muzike: džez, soul, fank, rok, folk, indijsku i indonežansku muziku, ali i afričku i srednjoazijsku. Moja majka je imala jako raznovrstan ukus.