TV KRITIKA: I nebo bi proplakalo

Oskar Šindler spasao je u Drugom svetskom ratu preko hiljadu poljskih Jevreja i postao holivudska ikona. Irena Sender izvukla je iz Varšavskog geta dve i po hiljade jevrejske dece i zauvek ušla u svetske anale dobročinstva. Dijana Budisavljević spasla je od sigurne smrti u NDH više od sedam hiljada srpske dece i doživela zaborav i poniženje.

Pročitajte još: Rusi i Biković grade filmski studio u Beogradu (FOTO)

Danas se zna da je to bila najveća humanitarna akcija u toku Drugog svetskog rata. Na kraju je Dijana napustila i zemlju i ljude zbog čijeg je dobra i spasenja stavila na kocku svoj život i sve što je imala. Sahranjena je, gotovo sasvim zaboravljena, u rodnom Insbruku, gde će jedno obdanište uskoro poneti njeno ime.

Stravičnu priču o Dijani Budisavljević znali smo i nismo znali, stalno je nekako gurajući pod tepih istorijskih uspomena. Ona je sve vreme bila tu, pored nas, a opet nekako daleko, što se nije moglo objasniti samo našom urođenom nebrigom i lakomislenošću, zbog koje nas je s pravom korio Arčibald Rajs, niti nekim nerazumljivim obzirima prema počiniocima masovnog zločina. To kazivanje nosi težinu antičke tragedije, koja svojim razmerama stoji u podlozi novije srpske istorije, ali i istorije sveta i naročito suštine ljudskih prava, na kojima Evropa gradi svoju sadašnjost i budućnost.

Pročitajte još: NAPET SVAKI KADAR: Snimanje špijunske triler serije "Moć iz senke"

Tek sa jednoipočasovnom televizijskom emisijom "Dijanina deca" (RTS 2017) autora Slađane Zarić, pričom o Dijani i hiljadama bespomoćne srpske dece u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, u potpunosti je isplivala na videlo istina o Dijaninom herojskom podvigu. Bez velikih zamaha i suvišne patetike, svedenim, ali pažljivo odabranim televizijskim alatima, Zarićeva nam podrobno izlaže korene i domete genocida izvršenog nad srpskim narodom u Pavelićevoj državi, zatim pakao Jasenovca, Stare Gradiške i drugih logora smrti; "Od ovih muka samo nebo bi proplakalo" kaže, grcajući, jedan preživeli logoraš. Zatim se autorka usredsređuje na decu Kozare, pokupljenu po ustaničkim selima Krajine, koja su pod nečuvenim okolnostima masovnog pomora i izgladnjivanja saterana u prve dečije koncentracione logore u istoriji Evrope i sveta. Ovde su srpska deca ubijana masovno i bezobzirno, o čemu dalje svedoči ovo potresno svedočanstvo u potrazi za zbiljom. Treba reći da je ta istina sada prvi put saopštena u celosti, jasno i glasno, sredstvima autentičnog televizijskog prizora. Tako se više ne može reći da javnost - svetska, ali i domaća - nije upoznata sa divovskom borbom jedne usamljene žene protiv udruženog zločinačkog poduhvata kolosalnih razmera. Snaga televizijske slike crpe se iz ove divovske borbe i deluje kao dugo očekivani grom, gotovo sedam decenija posle stravičnog bleska u ovoj oluji. Sledeće pitanje, na koje nema odgovora, jeste zašto se na grom čekalo tako dugo?

Dijana Obekser Budisavljević (1891-1978) zaslužuje mesto ne u austrijskom vrtiću, nego u sredini srpskog Panteona, uz Arčibalda Rajsa i druge strance, koji su nam pružili dušu na dlanu kad nam je bilo najteže. Valja priznati sa ukusom gorčine: nismo se baš pokazali zahvalnim mi Srbi, osim onih koji sebe nazivaju Dijaninom decom, i ekrana, koji o tome svedoči.

PONOVO TV KRITIKA

OD ovog broja, na stranicama "Večernjih novosti", televizijsku kritiku pisaće vodeći srpski filmolog, istoričar filma, dramaturg i reditelj Božidar Zečević. Veliki znalac stavljaće pod lupu sve ono što što kroz male ekrane svakodnevno ulazi u naše domove. Tumačiće umetničke i obrazovne domete gledanih serija i emisija, kao i TV fenomene. A "Novosti" će tako obnoviti tradiciju kritičkog pogleda na TV program, koji je iz pera asova Ranka Munitića, Milana Mitića, Dimitrija Pekića, decenijama bio pred našim vernim čitaocima.