Slobodan Trkulja: Muziku ne možeš da spakuješ u kutiju

BEZ ograničenja i nekonvencionalno - najčešće su reči kojima kompozitor, multiinstrumentalista i vanserijski pevač Slobodan Trkulja opisuje sebe i svoje muzičko stvaralaštvo, koje će predstaviti Beograđanima 25. novembra u Sava centru, na slavljeničkom koncertu povodom 20 godina rada njegovog sastava "Balkanopolis". Kada je pre dve decenije spojio tradicionalnu i modernu muziku, bio je to smeo iskorak kojim je pomerio granice, stekavši svetska priznanja. Osvrnuvši se na proteklo vreme, Trkulja za "Novosti" tvrdi da su mu dve decenije prošle kao tren.

- Koncert zove "Balkanopolis 2.0", zbog 20 godina rada, a ujedno označava i iskorak u novi zvuk - kaže nam Trkulja. - Kada stvaram, radim temeljno i pažljivo, nemam pritisak vremena, ideje mi lagano sazrevaju. Planiram da u narednom periodu budem muzički mnogo produktivniji nego što sam do sada bio, jer sam vreme posvetio porodici i deci, i to mi je jedan od najinspirativnijih i najlepših perioda u životu. Planova i poziva ima. "Balkanopolis" ulazi u novu dekadu punom snagom i sa osmehom na licu.

* Da li emocije ili razum biraju slavljenički repertoar?

- I jedno i drugo. Čovek sam emocije, i muzika koju stvaram to prosto odražava. Važno mi je da se osvrnemo na početke, na zvuk po kome nas prepoznaju u svetu, a ne sviramo ga često. Biće jedan blago akustični deo, jedan direktno povezan sa urbanijim zvukom koji smo stvarali u Britaniji, deo sa gudačkim orkestrom i iskorak u novo. Biće i premijera. Pesme uvek prvo izvodimo pred publikom. Ni po tom pitanju se ne uklapam u standarde muzičke industrije.

* U koj muzički pravac želite da iskoračite?

- Naš pravac je energetski, ne žanrovski. Energija "Balkanopolisa" menja oblik, ali suština ostaje ista. Vrtimo se oko pojma moderne tradicije, ali i to je apstraktno. Dajem sebi apsolutnu slobodu da stvaramo na način koji smatram ispravnim, nisam ni žanrovski ni zvučno ograničen. Muzika ne može da se savlada, da se obuzda, i da se spakuje u kutiju. Ja sam van te kutije, jer vidim da ni muzika nije u njoj.

* Kako nastaju vaše numere?

- Sve sam pesme komponovao uz gitaru i svaka je nastala po nekom događaju iz života. U velikoj meri su autobiografske numere, ali nastaju i po slikama iz nekog mog unutrašnjeg sveta koji drugačije sagledava život. Moj unutrašnji svet mašte je poprilično izražen i izuzetno jak, pa neke životne događaje time bojim. Kada sam na sceni, taj svet postaje stvaran i muzika koju čujete dolazi odatle.

* Roditeljstvo vam je promenilo muzički izraz?

- Život, normalno, pa i muziku. Čujem promenu u načinu na koji pevam, načinu na koji sviram i komponujem. Sada mnogo dublje osećam život nego ranije. Ljubav u meni prosto preliva.

* Mir pronalazite i u duhovnosti?

- Jesam liturgijski čovek, ali ni o tome ne umem da pričam. Postoji taj neki duboki osećaj razumevanja, prepoznajem ga u životu, u muzici i molitvama na liturgiji, kad osetiš da pulsiraš zajedno sa svetom oko tebe. Kad postaneš jedno sa tom energijom, sve u tebi teži da joj se prilagodi, da bude u skladu sa osećajem spokoja. To nikako ne znači da si usporen, baš naprotiv, tu je sila najveća. Kad stvaram muziku, trudim se da ona izvire odatle. Toj energiji težim. I dalje se osećam kao dete, oduševljavam se sitnim stvarima, radujem se i ovoj jesenjoj kiši napolju...

SVIRAM NAOPAKO

OD 15 instrumenata koje je sam naučio da svira, Trkulja se školovao samo za saksofon, na džez odseku Muzičkog konzervatorijuma u Amsterdamu:

- Neke instrumente sviram kao levoruk, neke kao desnoruk. Saksofon, klarinet, flautu i kaval sviram sa desnom rukom dole, a ostale obrnuto. Na fruli mi je leva ruka dole, na duduki i gajdama, koje držim ispod desne miške umesto ispod leve, isto. Praktično imam dve tehnike sviranja, i suprotne su kao Klepton i Hendriks na gitari. To bi nekom verovatno napravilo zbrku u mozgu, ali meni je to bogatstvo jer rukama možeš duplo više nego inače.