Cena glume nije mala

MADA je karijeru započela u sapunicama, ova 26-godišnja britanska glumica polako, ali sigurno postaje prepoznatljiv simbol TV budućnosti Ostrva. Zahvaljujući talentu, ali i egzotičnoj karipskoj lepoti, koju duguje genima roditelja, Natali Emanuel omiljeno je novo lice režisera, te se posle uspešnog debitovanja u kultnoj HBO “Igri prestola” s likom Misandej ustalila kao nezamenljiv deo tima te epske sage, ali i otvorila sebi vrata ka ulogama na velikom platnu. Najpre u sedmom nastavku “Paklenih ulica”, ali i novom delu naučno-fantastične avanture “Lavirint”.

I dok kovrdžavu lepoticu na putu slave iščekuju brojne filmske premijere, ono što vatreni fanovi “Prestola” ne mogu dočekati jeste premijera pete “runde” koja će kod nas startovati u isto vreme kao i u Americi - 13. aprila u 20.05 (na HBO GO prva epizoda biće dostupna do 11. maja). A šta nas očekuje u nastavku serije, u ekskluzivnom razgovoru za “TV novosti” otkriva nam iz prve ruke Natali Emanuel:

- Priču smo završili s Denarisinim osvajanjem Mirina i oslobađanjem robova. Ona je sad odlučna da postane kraljica i zagospodari njegovim bivšim robovima. Na tom putu čeka je otpor naroda koji nije oduševljen promenama koje im donosi. Robovlasnički sistem funkcioniše već hiljadama godina, a njemu podređeni Denarisinu slobodu doživljavaju kao nešto loše i strano. Takođe, ostala je bez jednog od najdragocenijih savetnika, Ser Džoraha, ali to otvara nove mogućnosti za produbljivanjem prijateljstva s Misandej. Baš jačanje tog odnosa biće jedna od centralnih tema pete sezone.

Hoće li vaši likovi postati najbolje prijateljice?

- Možda. Imale su one svoje trenutke kad su kao drugarice pričale o momcima i ostalim ženskim temama. Njihovo prijateljstvo, međutim, pametnije je od tinejdžerskih priča. Veoma se poštuju, iako je Misandej u tom odnosu podređena.

- Divi joj se zbog njene hrabrosti. Gleda na nju kao na istinskog oslobodioca potlačenih. Da li će i ona postati takva, slediti svoj uzor u stopu i dostojanstveno je ispratiti na herojskom putu - nisam sigurna. Čini mi se da Misandej u životu čekaju neki drugi zadaci.

Šta se događa u romansi s Džejkobom?

- Najveći deo novih epizoda proteći će u iščekivanju da ovo dvoje konačno “kliknu”. Osećanja koja gaje jedno prema drugom za oboje su zastrašujuća. Zamislite, njima je naređeno da celog života ništa ne osećaju i ne pokazuju emocije, a sad su preplavljeni njima. Dodatno, on je ratnik koji često glavu stavlja u torbu, alfa mužjak, i što je najzanimljivije - evnuh.

Može li postojati bolja kombinacija za rasplet strasne romanse? Jeste li zbog toga vi i Grej Vorm na sceni uvek tako napeti?

- Ne, morate biti na snimanju da biste shvatili našu “hemiju”. S Džejkobom divno sarađujem, delimo istu energiju, i to je ono što nam najčešće predstavlja problem. Teško nam je da se suzdržimo od smeha. Ponekad satima ne smemo da se pogledamo u oči dok glumimo zajedno, jer je iskra dovoljna da prasnemo u histeričan smeh. Otud i osećaj da smo napeti i da se ne podnosimo. U stvari se odlično slažemo.

- To mi se upravo dogodilo u Osuni u Španiji. Oduševljenje mi nisu izazvali samo pejzaži, već neverovatna atmosfera u kojoj smo radili. Set “Prestola” okružila je masa fanova. Bilo ih je više od 80.000, i svi su istovremeno s nama glumili omiljene scene iz serije. Na kraju smo uposlili kamere da snimaju njih, kako bismo uživali u njihovom obožavanju našeg rada. To je ono što glumca čini istinski srećnim. Sećam se da im je moja frizura bila glavna tema. Svakog dana ispred hotela čekalo bi nas šezdesetak najvatrenijih obožavalaca koji su nas danonoćno pratili u stopu.

Šta posebno ostavlja utisak na vas kad je reč o “Igri prestola”?Š

- Oduvek sam bila veliki fan serije, čak i kad nisam glumila u njoj. Gledam je od početka. Sećam se da ranije nije bila toliko poznata. U vreme prve sezone za nju je znala tek mala odabrana grupa gledalaca. Većina mojih prijatelja gledala me je začuđeno kad bih im pomenula naziv. A onda je usledila epidemija. Čini mi se da danas ne postoji čovek koji makar nije čuo za nju. To vam je dovoljno merilo uspeha.

Da možete da nas povedete na snimanje serije, koju lokaciju biste odabrali da biste nas zadivili?

- Verovatno bi to bile Denarisine piramide u Mirinu. Glamurozne su, pompezne i ekstravagantne. Već sam se u mislima preselila tamo. Pravim raspored gde bih stavila krevet, a gde garderobu. Prelepo je, a pažnja koja je posvećena detaljima oduzima dah. Imate osećaj kao da ste zakoračili u drugi svet.

Zamori li vas taj svet ikada?

-Biću iskrena. Gledaocu zavaljenom u kauč sa daljinskim i pivom u ruci sve to deluje kao ostvarenje najlepših maštarija. Ali, kad se nađete u našoj koži, 12 sati pod reflektorima što prže gore od saharskog sunca, taj idilični prizvuk gubi se sa otužnim uzdahom “fiju” koji vam se, uz olakšanje što je za danas gotovo, otima, hteli vi to ili ne. Nije lako, ali to nam je posao. Bez toga ne bi bilo magije koju vi vidite na malom ekranu, a to je cena koju vredi platiti.

UBILA BIH CRVENU SVEŠTENICU

KAD biste mogli da ubijete jedan lik i vratite u “Igru” nekog drugog, ko bi bio vaš izbor?

- Prvi izbor je lak, bio bi to sigurno neko od negativaca, mada se i za njih vremenom vežete. Kad je reč o “oživljavanju”, verujem da bi to bio Ned Stark, jer me je njegova smrt inspirisala da pročitam romane po kojima se serija snima. Možda bih ubila Crvenu Sveštenicu, mada mi je i ona draga, jer ne znaš da li je dobra ili loša.