Sandra Perović: Nedostaje još Oskar

KADA je pre deset godina prvi put otputovala u Kan da izveštava sa najprestrižnijeg filmskog festivala, Sandra Perović se osećala kao student koji je krenuo na fakultet. Više od 4.000 novinara iz celog sveta sjatilo se tada u gradić na Francuskoj rivijeri. Svi su imali isti zadatak - dobiti ekskluzivni intervju sa nekom glumačkom zvezdom.

- Osećala sam se kao zrno soli u moru, jedinka koja se bori za opstanak i pronalaženje svog mesta pod suncem - priseća se Perovićeva. - Ipak, želja da svoju medijsku kuću RTS i zemlju predstavim u najboljem svetlu, bila mi je glavna pokretačka snaga, a ujedno i moja misija.

Budući da je reč o prvoj smotri sedme umetnosti koju je pratila van granica Srbije, svake godine odlazak u Kan u njoj budi posebne emocije. I dok pakuje kofere za deseti, jubilarni odlazak u Francusku (festival se održava od 15. do 26. maja) otkriva nam da se više ne oseća kao student.

- Bez namere da zvučim pretenciozno, ali zaista je tako - "doktorirala" sam na temu Kanskog festivala. Imala sam i čast da 2005. budem u žiriju Međunarodne federacije filmskih kritičara FIPRESCI. Ali, bez obzira na deceniju koja je iza mene, svake godine sa istim elanom i motivacijom pristupam zadatku i novim izazovima.

* Šta očekujete od ovogodišnjeg, 66. Kanskog festivala?

- Festival se poslednjih godina vraća istoriji. Filmovi Romana Polanskog, braće Koen, Stivena Soderberga, Aleksandra Pejna će se, pored ostalih, takmičiti za Zlatnu palmu. Čini se da će Kan ove godine imati američki "ukus", budući da će Stiven Spilberg biti predsedavajući žirija, a festival će otvoriti ekranizacija jednog od najboljih američkih romana 20. veka. Reč je o rimejku "Velikog Getsbija" koji potpisuje Australijanac Baz Lurman. Iako to neće biti svetska premijera, mislim da je film zanimljiv izbor za svečani početak, imajući u vidu da je pisac istoimene knjige Skot Ficdžerald u svoje vreme suštinski "izmislio" Azurnu obalu i da je bio zaljubljen u hotele "Karlton" i “Di Kap” u obližnjem Antibu.

* Da li je festival proteklih godina izgubio sjaj?

- Proslavljena rediteljska i glumačka imena, rame uz rame sa potpunim anonimusima koji posle Kana postaju zvezde, poslovni krem svetske filmske industrije, parada taštine, starlete, žurke - sve je to Kan. Nije baš jednostavno objasniti prirodu festivala, ali izvesno je da je Kan u isto vreme i elitan i demokratičan. Uprkos nadmoći koju nosi "fabrika snova" ispod brda s natpisom "Holivud", ništa nije tako sofisticirano, elegantno i nenametljivo kao crveni tepih ispred Gran Palea na Kroazeti. Uz to, Kan je svakog maja epicentar istinskog džet-seta, sa svih krajeva sveta.

* Kako funkcioniše proces zakazivanja intervjua?

- Retko kad se pregovara sa zvezdama, osim ako im mikrofon ne poturite na crvenom tepihu. U Veneciji sam uspela da intervjuišem En Hetevej, pre nego što je ušla u gondolu, zahvaljujući njenom telohranitelju koji je iz Beograda. U Berlinu mi je prišla jedna ruska producentkinja i rekla kako im je otišla novinarka, a imaju zakazan intervju sa Džozefom Fajnsom. Pitala me je da li bih ja uradila taj intervju sa njim, a da im zauzvrat dam kopiju snimka. Dakle, i to se dešava. Mada, ja preferiram klasične intervjue, a ne one u prolazu. Glavna "ubeđivanja" vode se sa agentima.

* Ima li glumaca koji naplaćuju intervjue?

- Intervjue naplaćuju samo producenti takozvanih nezavisnih filmova, ali novac ne uzimaju glumci ili reditelji, već njihovi agenti koji time podmiruju troškove puta i smeštaja na festivalima. Intervjui traju od pet do 10 minuta, a agenti su nemilosrdni. Stoje vam nad glavom sa štopericom i istog trenutka kada vreme istekne prekidaju intervju, usred pitanja ili odgovora. Uz to, strogo kontrolišu i šta pitate. Ukoliko je pitanje provokativnije i eventualno zalazi u privatnost, istog trenutka dobijete opomenu.

- Posle Kloda Šabrola, koji je bio prvo veliko ime, više od stotinu sam ih intervjuisala. Najjači utisak ostavili su oni sa titulom ser - briljantni glumci i intelektulaci: Entoni Hopkins, Majkl Kejn, Džeremi Ajrons. Pridružuje im se i Rejf Fajns. Primer pravog gospodina i džentlmena je i harizmatični Pirs Brosnan. Ne zaboravljam gotovo filozofski razgovor o životu sa Ričardom Girom, ali i neposrednost Meta Dejmona koga sam dva puta intervjuisala - pre devet godina i pre mesec dana. Nije se promenio. Ostao je skroman i jednostavan. Prvi put kada sam ga upoznala, pre intervjua pridržao je stativ mom snimatelju.

* Ko vam se nije svideo?

- Francuske glumice - Katrin Denev i Emanuel Bear i Bond devojka Eva Grin. Pokazale su se kao neinspirativne i ne preterano rečite sagovornice, a pri tom imaju prepotentan stav. S tim se, na primer, nikada nisam suočila prilikom razgovora sa daleko većim glumačkim imenima i značajnijim holivudskim zvezdama.

* Koga još želite da intervjuišete?

- Jednog od mojih najomiljenijih reditelja Brajana de Palmu. Volela bih i da mi Klint Istvud lično ispriča zbog čega je odbio ulogu Džejmsa Bonda.

* Maštate li i dalje o izveštavanju sa dodele Oskara?

- Karika koja nedostaje trebalo bi da postane realnost.