IZGRADNjA AERODROMA NA GALOVIĆA BRDU: Iz Pranjana opet na krilima

V. ILIĆ

subota, 01. 08. 2020. u 08:33

ИЗГРАДЊА АЕРОДРОМА НА ГАЛОВИЋА БРДУ: Из Прањана опет на крилима

Foto: V. Ilić

BUDI me jutros brundanje mašina. Zvuk bije otud sa Galovića brda. Kroz glavu mi prođe slika od pre 76 godina kada su ovde po mrkloj noći sletali saveznički avioni, isto takvo brundanje sam čuo.

Mukla tišina, u daljini svetle lampe "naftare", i zvuk moćnih avionskih motora. Prvi put sam tada uživo video avion, i poslednji. Nadam se da ću dočekati da ovde ponovo slete...

Živa sećanja na čuvenu misiju "Halijard" iz 1944. godine, kada je sa ovog mesta u Pranjanima avionima evakuisano više od 500 savezničkih avijatičara, koje su u svojim domovima krili i hranili Pranjanci nekoliko meseci, juče nam je na Galovića brdu prepričavao Damljan Đurović (85). Na istom mestu gde su tada seljaci zaprežnim kolima dovlačili kamenje i ravnali teren za improvizovanu pistu gde bi sletali avioni, a sve pod budnim okom generala Draže Mihailovića, snažne građevinske mašine čačanskog privrednika započele su izgradnju sportskog aerodroma i memorijalnog kompleksa, koji će sadržati muzej, dve kongresne sale i helidrom.

Ovde je izvedena najveća akcija spasavanja savezničkih pilota

- Samo da doživim da opet vidim avione. Valja sve što se gradi i radi. Radujem se aerodromu. To će naše selo oživeti i preporoditi. Dolaziće nam ljudi iz celog sveta da vide naše herojsko selo i upoznaju naše seljane. Sećam se ko juče da je bilo kada je američki pilot, koga smo mi deca zvali Đorđe, pričao da u životu nije sreo narod kao naš, srpski. Jer, naši očevi i dede rizikovali su svoj život da spasu avijatičare, a sa pilotima su delili i poslednje parče hleba - rekao nam je Damljan.

Da bude svedok izgradnje i ovog aerodroma, posle sedam i po decenija, imao je sreću i Radojica Tolić (84). Veli nam da je tada imao šansu da ode sa avijatičarima, čak se beše ukrcao u avion.

- Seo sam u avion spreman da krenem sa avijatičarima sa kojima smo se svi u selu bili srodili, pa kud oni, tamo i ja. Taman pred poletanje dođe Previslav Railić, koji je komandovao narodu kako treba sagraditi aerodrom, i iskrca me iz aviona. Možda ću ove godine dočekati da poletim... - kazao nam je Radojica, koji je u društvu Previslavljevog unuka Radoša Railića na Galovića brdo doneo sto i stolicu, sa koje je Previslav nadgledao postavljanje svakog kamena ugrađenog u improvizovani aerodrom. Ustupili su ih Zoranu Iliću, pomoćniku za vazdušni saobraćaj ministarke Zorane Mihajlović, koji će predvoditi radove na aerodromu.

Foto: Narodni muzej Čačak

Pripadnici JVuO na Galovića brdu 1944. godine

Kada su čuli da će se graditi aerodrom, iz 10 sela pranjanskog kraja, ljudi su zvali predsednika MZ Radovana Veselinovića da ponude pomoć, kao što su radili i pre 76 godina.

- U tim vremenima ljudi iz 10 sela su učestvovali u izgradnji improvizovane piste i njihovi potomci danas nude pomoć, jer istorija je to Srbije, a posebno našeg, pranjanskog kraja - ispričao nam je Veselinović. - U muzejskom delu budućeg kompleksa posetioci će moći da vide sačuvane delove aviona, ali i odeće koju su američki piloti ostavili, a njihovi spasioci do dan-danas sačuvali.

IDEJA PREDSEDNIKA VUČIĆA

ZA izgradnju aerodroma zaduženo je Ministarstvo saobraćaja, građevine i infrastrukture, a ideja je potekla od predsednika Aleksandra Vučića, koji je prošle godine posetio Galovića brdo u Pranjanima, sa tadašnjim američim ambasadorom Kajlom Skotom. Radove predvodi jedan od najiskusnijih stručnjaka u ovoj oblasti Zoran Ilić, vrsni pilot sa 39 godina letačkog staža, koji je radio na planiranju i izgradnji aerodroma u Beogradu, Nišu, Kraljevu, Kostolcu i Velikom Gradištu, a bio je i koordinator aktivnosti za osposobljavanje aerodroma u Nišu i vojno-civilnog aerodroma "Morava".

Prema projektu Tatjane Simonović i Zorice Čolović Subotić, arhitekata iz Čačka, aerodromska pista biće duga više od 650 i široka oko 60 metara, a ceo kompleks će se prostirati na oko 17,6 hektara. Aerodrom će biti u obliku aviona sa raširenim krilima, a pored piste nalaziće se i veliki drvoredi za razgledanje i šetnju ovim istorijskim proplankom čija uloga je decenijama skrivana od strane komunističkog režima.

Foto: V. N.

Plan aerodroma

Meštani se nadaju da će 19. septembra, na dan kada je počela najveća akcija spasavanja avijatičara u istoriji ratovanja, biti održana svečanost na Gorskom aerodromu kada će posle više od sedam decenija od misije "Halijard" sleteti prva letelica. Nema sumnje, kako kažu, da će ovo biti najlepša mala srpska planinska vazdušna luka na koju će moći da sleću mali avioni do pet mesta, a najavljena je i škola letenja.

 

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Letač amater

02.08.2020. 06:33

Smešna dimenzija piste- na nju će moći da sleću samo tzv. "soprtski avioni" i po koji manji putnički, čak je i za ATR suviše kratka. Jedino ako se planira kao spomen-pista onima koje su Srbi spasavali a njihovi unuci -valjda iz "zahvalnosti"- bombardovali 1999. godine! Za one koji mogu da je vide iz vazduha, sve potseća na obrise čuvene "Dakote", kasnije DC 3, iz Drugog svetskog rata, koja ponegde leti i dan danas! Eno je, orighinalna, trune ispred Muzeja avijacije u BG pored aerodroma Nikola Tesla.