ZA OPOZICIJU SU I MANDATI VELIKO BREME: Lista "Srbija protiv nasilja" još pravi postizborni plan

TREBA li preuzeti mandate osvojene na republičkim i beogradskikm izborima, ili ne - ovo je trenutna dilema predstavnika prozapadne opozicije. Oko toga da li ući u republički i prestonički parlament lome se koplja u ovom bloku, jer zagovornici i jedne i druge struje tvrde ne žele da iznevere volju birača.

Foto: Printscreen/RTS

U ovom trenutku podjednako su glasni i oni koji tvrde da bi preuzimanjem mandata zapravo "legitimisali izbornu građu", o čemu pričaju otkad su zatvorena birališta 17. decembra, kao i oni koji upozoravaju da bi prepuštanje mesta bio veliki ustupak vlasti. Ima i onih opozicionara koji su za ulazak u parlament, ali da tamo aktivno opstruišu njihov rad, a postoje i zagovornici opcije da se ne preuzmu samo mandati na beogradskom nivou.

Ukoliko predstavnici liste "Srbija protiv nasilja" ne preuzmu 65 mandata na republičkom i 43 na beogradskom nivou, oni će pripasti sledećoj listi koja je osvojila najviše glasova, u ovom slučaju koaliciji oko Srpske napredne stranke. Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, "mandat koji prestane poslaniku pre nego što se potvrde mandati dve trećine poslanika iz narednog saziva Narodne skupštine, dodeljuje se rešenjem prvom narednom kandidatu sa iste izborne liste kojem nije bio dodeljen mandat u roku od sedam dana od dana kada je konstatovano da je prestao mandat".

- Ako na izbornoj listi nema kandidata kojima nije dodeljen mandat, upražnjeno poslaničko mesto se popunjava tako što se mandat dodeljuje prvom kandidatu sa druge izborne liste koja ima sledeći najveći količnik za koji nije bio dodeljen mandat narodnog poslanika - navodi se u zakonu.

Lider Demokratske stranke Zoran Lutovac rekao je da će se zalagati da se ne prihvate mandati. On je istakao da je reč o "principijelnoj borbi protiv izborne krađe i da je potrebno učiniti sve što može da se ona ne verifikuje". Predsednik Pokreta "Srbija centar" Zdravko Ponoš, stava je da je "to delikatna stvar" o kojoj treba da se razgovara hladne glave:

- Treba da iscrpimo sve mehanizme pritisaka da dođe do ponavljanja izbora, a ovo nije jednostavna stvar da bi trebalo da odlučujemo pod pritiskom tviteraša.

Politički analitičar Branko Radun smatra da su predstavnici liste "Srbija protiv nasilja" u velikoj dilemi šta da urade, a da ne pogaze ono zbog čega su izveli ljude na ulicu.

- Njihovo tvrdo jezgro birača je za to da ne prihvate mandate - navodi Radun, za "Novosti". - Oni moraju da urade nešto za svoje birače jer su ih ubedili da su izbori neregularni. Moraju i da vagaju i naprave balans između tog dela glasača i onih koji su stava da ne treba propustiti priliku da ih zastupaju u parlamentu, sa skoro 24 odsto osvojenih glasova, što nije zanemarljiv procenat.

Na koju će stranu da prevagnu, kako kaže Radun, veliku ulogu ne igra novac iz budžeta, već korist koju će stranka imati od učešća u skupštinskom radu.

- Kada dobijete mandate, vi učestvujete u radu Skupštine, imate medijsku zastupljenost, jer se sednice prenose direktno. Za jednu stranku je teško da preživi ukoliko ostane van parlamenta. Videćemo šta će se dogoditi sa strankama desnice koje nisu prešle cenzus i kako će da opstanu izvan parlamenta.

Kada je reč o potpunom bojkotu, Radun podseća na to da on nije prošao kako se očekivalo, kada je opozicija bojkotovala izbore 2020. godine, već da se pokazalo da nije zrela za takav poduhvat. Nekih efekata opozicija bi mogla da očekuje, smatra Radun, tek ukoliko bi se svi njeni poslanici opredelili za opstrukciju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije