JEDAN NEUSPELI HRVATSKO-SRPSKI BRAK: Šta se krije iza slučaja Jovanke Budisavljević Broz

Glavni Jovankin oponent u rezidenciji general Ivan Mišković, zadužen za bezbednost, bio je po njenoj oceni hrvatski nacionalista, koji je nastojao da okruži već ostarelog maršala svojim kadrovima i da otupi borbu protiv maspoka i "hrvatskog proljeća"

Objavljeno u istorijskom dodatku 06.06.2022.

GDE GOD ČOVEK malo začeprka po nekoj temi iz bliže prošlosti, nailazi na ono što se zove skrivena istorija. To što smo znali i učili, i što nam je servirano - bila je u stvari lažna istorija, a sve što je važno skrivalo se od javnosti i naroda. Kao da se iza svih tih malih skrivalica krila neka velika tajna, koju nismo smeli, onako hipnotisani dogmama i lažima, da otkrijemo i shvatimo ni kad se ona dogodila devedesetih godina. Niko, naime, pola veka nije smeo da kaže, kao ono dete u bajci o carevom novom odelu - car je go. Odnosno, nije istina to što mu pevate i što ga obožavate, on je neko sasvim drugi i drukčiji. Što ga više volite, on vas više prezire i gleda kako da vam podvali i našteti. Kao da nosi i krije neki veliki zavet čitavog Zapada, iako se vešto i često krio iza Istoka, Kominterne i Revolucije. I svi drugi u Jugoslaviji su tu njegovu tajnu znali ili bar osećali, osim nas Srba, koji smo ga najviše voleli i obožavali.

Objavljeno u istorijskom dodatku 06.06.2022.

Istoričari su ga veličali, novinari sa strahopoštovanjem beležili svaku reč, kao Sveto pismo, pesnici opevali: "To majka više ne rađa"..., ili: "Kad govori kao da zvezde padaju"..., a deca i omladinci pevali: "Druže Tito, ljubičice bela"..., ili:..."samo piši, radićemo i po kiši, a kad piše i Jovanka, radićemo bez prestanka"...I eto, dođosmo i do Jovanke, kojom se bavi ovaj "Istorijski dodatak". Priča o njoj i njemu, da nije te velike tajne, bila bi ne baš sasvim obična bračna priča, ali, otprilike, onako, više patetična, kao kad se piše o bračnim storijama poznatih ljudi. U stilu - i tako su u ljubavi i uzajamnom poštovanju živeli do kraja života. Međutim ne, ovde se dogodio razvod, ili bar razlaz, svejedno, i to ne toliko bračni, običan, "nesaglasnost naravi", kako kažu pravnici, nego politički. A to je već nešto drugo. Toliko drugo da je grupa najviših jugoslovenskih političara, najbližih Titu i najupućenijih u njegovu tajnu, ili njegove tajne, napravili tajnu knjigu o tome da li je Jovanka otkrila Titove tajne. A, ako jeste, onda zlo i naopako!

ISTINI ZA VOLjU, te tajne su se već dogodile, bar najvažnije među njima: Jugoslavija je rasturena, a dokument koji je to omogućio - Ustav SFRJ - donosi se iste godine, 1974, kad se najviše partijsko i državno rukovodstvo bave "slučajem drugarice Jovanke". Po onoj narodnoj "Selo gori a baba se češlja". Država se nalazi na raskršću, a njeni najodgovorniji organi raspravljaju o "dvorskim spletkama". To bavljenje, da li samo pukom vremenskom koincidencijom, počinje 1971, kad se dovršava rad na ustavnim amandmanima, koji su, inače, u istoriografiji već označeni kao "početak kraja Jugoslavije". Da li taj hrvatsko-srpski brak "puca" slučajno baš tada?

Objavljeno u istorijskom dodatku 06.06.2022.

Ima u tim pričama o stanju u Kabinetu i Rezidenciji svega i svačega - Titove požude i Jovankine potrebe da bude "više od supruge", da se meša tamo gde joj nije mesto, ali toga ima u svim brakovima, pogotovu kad je reč o želji supruge da deli suprugovu moć. Ovaj slučaj nije ni prvi ni poslednji ni na našim prostorima a kamo li u svetskoj istoriji dvorskih skandala koji su se pretvarali u političke drame i državne potrese. Primere neću navoditi, neka ih svako pronađe u svojim sećanjima ili istorijskim saznanjima. Ono, međutim, što je u Jovankinoj priči najrazgovetnija politička, pa, ako hoćete, i državna činjenica, jeste - položaj Srba u Hrvatskoj, koji mnogi svetski objektivni posmatrači uzimaju kao glavni razlog potonjeg građanskog rata u Jugoslaviji, a pre svega u Hrvatskoj.

GLAVNI JOVANKIN oponent u rezidenciji general Ivan Mišković, zadužen za bezbednost, bio je po njenoj oceni hrvatski nacionalista, koji je nastojao da okruži već ostarelog maršala svojim kadrovima i da otupi borbu protiv maspoka i "hrvatskog proljeća". To mu je poprilično uspevalo, uz pomoć partijskog i državnog rukovodstva koje je, umesto da brani državu od događaja koji nailaze, odlučilo da brani Tita od njegove supruge. U stvari, moglo bi za neke od njih da se kaže da im je to bio način da skrenu pažnju sa ono što pripremaju, odnosno da prikriju i to što dolazi i svoju ulogu u tome. Teško bi drukčije mogla da se protumači činjenica da je najintenzivnije njihovo bavljenje Jovankom bilo upravo u vreme donošenja razornog po državu Ustava iz 1974. Najveći problem Jovankinih oponenata bilo je njeno odbijanje da otkrije dokaze kojima raspolaže. Osim već pomenutih tajni koje su se dogodile, i time obelodanile, jedan deo će možda biti otkriven u narednom "Istorijskom dodatku". A neke ko zna kad u budućnosti, možda i nikad.

Objavljeno u istorijskom dodatku 06.06.2022.

Ne zna se, naime, šta je ona na tom mestu mogla sve da vidi i čuje, ali da je mogla da sazna neku drugu, stvarnu istoriju, u odnosu na ovu, velikim delom lažnu, koja se uči u školi, to je nesumnjivo. Posao supruga takvih ljudi je da ćute i da se smeškaju. Ona to, očigledno, nije mogla, bar ne celoga života, i zato je i izolovana, odbačena, proglašena bolesnom i ludom, opasnom po život i zdravlje predsednika. Nije mogla jer potiče iz naroda koji je preživeo Jasenovac, i to od naroda svog supruga. I što je bila svedok da se ta priča može ponoviti. Čitava jedna antička drama je sadržana u njenoj duši i sudbini. Stenogrami sa sednica Izvršnog biroa SKJ, Komisije za njen slučaj i drugih organa koji su se time bavili, kao i njenog saslušanja, odnosno službenih razgovora s njom, liče po mnogo čemu na pozorišne predstave. Možda će prava drama o njenom životu tek biti napisana. Kao i prava, istinita istorija novijeg vremena, o kojoj smo, inače, toliko mnogo slušali i čitali, a znamo tako malo i pogrešno.

Većina fotografija u ovom „Istorijskom dodatku“  objavljuje se ljubaznošću autora knjige „ Tito i Jovanka - Od idile do pakla“  i njegovih kolega foto-reportera i njihovih porodica. Foto-reporteri: Stevan Kragujević, Matija Koković , Ivo Eterović, Jacik Kihlinger, Erik Koh, Milorad Mustapić, Nenad Stojanović. Arhive: Arhiv Josipa Broza Tita, Muzej istorije Jugoslavije, Nacionalni arhiv Holandije, Foto - zbirka Bele kuće Vašington, Arhiva autora i  „Novosti“ i „Borbe“.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije