ZAPISI IZ PARIZA: Aleje slavnih

KORAČAJUĆI svilenom trakom sećanja, lunatični Francuzi i avanturistički nastrojeni turisti udomljuju duga letnja popodneva u pošumljenim alejama raskrštenih između slavnih humki. Najpoznatije među večnim počivalištima, ne samo u Gradu svetlosti, groblje Per Lašez, po imenu ispovednika Luja Četrnaestog, jedinstvena je spiritualna promenada gde se stvara harmonija između meditacije i sanjarenja, u kojoj se sjedinjuju smirenost, odavanje počasti i romantika.

Prva je ovde 1804. sahranjena petogodišnja Adelaida, kći policijskog zvonara iz ulice Fobur Sent Antoan. Najveće od pariskih grobalja, koje se prostire na 44 hektara, danas ima 70.000 grobova. Kao najposećenije na svetu, svake godine ga obiđe tri i po miliona smrtnika.

Namernici ovde tumaraju između grobnih mesta, mnogobrojnih spomenika kulture i 5.300 stabala engleskog vrta, među kojima su i javor iz 1832. godine, jaseni, kedrovi, tuje, bagremi, bukve, orasi, platani, breze, čudotvorno drvo ruj, ginko biloba i samo jedan hrast, među 400 popisanih vrsta.

Na njima se kao svečani hor kače vetruške, vrane, šumske sove, kopci, senice, puzavci, brgljezi, vrapci, sive muharice, crvenperke i tridesetak drugolikih ptičjih glava. Okolo se muvaju mačke, gušteri, šišmiši, lasice, ježevi i veverice, preko 250 vrsta tvrdokrilaca i stotinak različitih leptirovih šara. Roj pčela nastanio se u bronzanoj glavi predsednika Saveta ministara Kazimira Perijea.

Nad šetačima lebde habanera besmrtne Karmen ovde sahranjenog Žorža Bizea, slika Dorijana Greja dendija Oskara Vajlda, Šopenove mazurke i poloneze, Apolinerovi kaligrami, ljubav iz boemskog gnezda Simon Sinjore i Iva Montana, izdužene siluete Modiljanijevih gospođica, moćni cvrkut Edit Pjaf i gegovi čudesnog klovna Ahila Zavate. Inspiriše ih Prustovo traganje za izgubljenim vremenom, tamo gde je Balzak sahranio najveći broj svojih junaka, pod impresijama Pisarovog pastoralnog neba i uz nepresahli seksepil harizmatičnog rokera Džima Morisona.

Iz kenotafa ih baritonom prati Rosinijev berberin Figaro, šire se kvantnim morem nad alejama raskoš soprana Marije Kalas, životna naravoučenija Lafontena i Molijerove "Versajske improvizacije". Mame ih estetski nazori barona Osmana koji je prekrojio Pariz i magični baršun šansonjera Žilbera Bekoa. Čuje se bogatstvo tišine oko porodice Rotšild, struji povetarac ispod neustrašivog krila asa francuske avijacije Srbina Petra Pjera Marinovića, lebdi slava belog perja nad grobom reditelja Aleksandra Saše Petrovića.

Sanjarenje. Držanje za ruke. Buketi. Ruže. Krinovi. Lale, za večnost. Ispod Menilmontana, na gradskoj kosi, u laganom hodu, odakle nema bežanije.