Rajku Petrovu Nogu svečano uručena književna nagrada „Jelena Balšić“ (FOTO)

A. POPADIĆ

ponedeljak, 15. 04. 2019. u 20:16

Рајку Петрову Ногу свечано уручена књижевна награда „Јелена Балшић“ (ФОТО)

Mitropolit Amfilohije uručio Nogu Povelju i ikonu Svete Jelene Foto Nikola Fifić

Mislim da su se duhovni ljudi koji odlučuju o ovoj nagradi malo prepali da im ne "umaknem", zato su požurili da mi je dodele - našalio se laureat

JA sam danas bio tronut, teško sam uzdržavao suze, jer, što je rekao Stevan Raičković, "što stariji to lakši na suzama". Danas su kazane krupne reči, i ako je pola od toga tačno, ja sam svoje završio i mogu mirno da odem tamo gde sam naumio - kazao je, za "Novosti", pesnik Rajko Petrov Nogo, kome je u ponedeljak u prostorijama Srpske književne zadruge mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije uručio uglednu nagradu "Jelena Balšić".

- Mislim da su se duhovni ljudi koji odlučuju o ovoj nagradi malo prepali da im ne "umaknem", zato su požurili da mi je dodele - našalio se laureat.

Urednik Srpske književne zadruge Dragan Lakićević podsetio je prisutne da se pre petnaestak godina, za tim istim stolom, došlo na ideju da se ustanovi nagrada sa imenom Jelene Balšić, naše srednjovekovne spisateljice, ćerke kneza Lazara. Ovaj predlog je usvojio mitropolit Amfilohije i uspostavio nagradu koja se dodeljuje srpskim piscima svake druge godine za književno delo "u skladu i duhu sa onim što je radila i pisala Jelena Balšić".

- Na osnovu Jelenine prepiske sa njenim duhovnikom i Goričkog zbornika (koji se čuva u SANU), mi smo otkrili da je ona bila i književnica. Zajedno sa Jefimijom, Jelena je bila među prvim ženama u srpskom narodu koje su se bavile poezijom. To je bio povod da se, i preko ove nagrade, uspostavi spomen na nju - kazao je mitropolit Amfilohije pre nego što je laureatu uručio Povelju i ikonu Svete Jelene.

Članovi žirija, profesorka Valentina Pitulić i književnik Duško Babić, ukazali su na sveprisutan religiozni kontekst Nogove poezije, kao i na njegovu duboku povezanost sa srpskim nacionalnim bićem.

Pročitajte još - Rajko Petrov Nogo: Kočić mi je kao stric

- Lični pesnikov doživljaj sveta nije mogao da se ne fokusira na kolektivno nasleđe, gde se u njegovom pesničkom izrazu jasno determinišu istorijski, mitološki, religiozni, socijalni i drugi slojevi tradicionalne kulture. Simbolima ognjišta, praga, ikone, duvara, veriga, pauka, zmije, hleba, krsta... pesnik je iskazao najdublje slojeve svoga bića u kojima dominiraju slike zavičaja, prirode i ljudi - kazala je Valentina Pitulić.

Rajko Petrov Nogo

Ona je dodala da je "u Nogovoj poetici izraženo stradanje srpskog naroda biblijskih razmera.

Nogov pesnički opus, započet pre 50 godina, prošao je kroz različite mene, ali uz jednu nepromenljivu konstantu - vezivanje za folklornu, mitološku i religioznu tradiciju naroda, ocenio je Duško Babić:

- Svoju tvoračku snagu Nogo nalazi u oslanjanju na živu prošlost, na sve što su očevi ostavili potomcima kao ovekovečene vrednosti i orijentire u zverinjaku vremena i istorije.

Pročitajte još - Rajko Petrov Nogo o akademiku Miloradu Ekmečiću: Vredi ti šamar sabranih dela

Kako se moglo čuti, Rajko Petrov Nogo je ceo život ostao odan sebi, svojoj zemlji i svom narodu. Za njega, kako nam je rekao, nikada nije postojao drugi put.

- Biti taj koji jesi, u tome je cela stvar. Sada je glavna stvar promeniti svest, biti onaj koji nisi, a toliki su već postali oni koji nisu. Nimalo im ne zavidim, štaviše, prezirem ih - iskren je Rajko Nogo.

MILOSRDNO "ZAPRAŠIVANjE"

NA pitanje, šta je bilo bolnije opevati - ličnu ili kolektivnu nevolju - Nogo odgovara: - U mladosti, pogotovo u detinjstvu, bilo je, razume se, bolnije opevati ono lično, a u zrelosti ovo drugo, nacionalno. Posebno ono kada je sedamnaestoglava aždaja krenula na nas. Kada nas je bombardovala i skoro uništila, kada su nas milosrdno zaprašivali obogaćenim uranijumom... Valja razumeti koji cinizam staje u te reči.

Bećković i Nogo

BESEDA LAUREATA: JELENA BALŠIĆ, NAŠA LENA

Ko kaže da ispod velikog hrasta trava ne raste. A Jelena Balšić, a despot Stefan, a Olivera. Lazareva deca su birane mladice nikle iz gorostasnog hrasta. Jelena je bila braniteljka vere i naroda u Zetskoj svetoj gori. I ratnica i tihovateljka. Molitva i pesma tada behu jedno. A Jelena je duboko verovala. To se vidi u razgovoru sa duhovnikom Nikonom Jerusalimcem. I u Goričkom zborniku. Jelena nije, razume se, pesnikinja u užem smislu, kao Jefimija, recimo. Čak ni kao Milica Lazareva, a pogotovo ne kao despot Stefan Lazarević, ali jeste po delu i mišljenju pesnik u širem smislu. Naša patrijarhalna amazonka, jer Jelena je bila borac, i to onaj pravi, u direktnim okršajima, na konju. I u teškim razgovorima sa lukavim Mlečanima, koji su za nju govorili "ta nemoguća žena". Žena Đurđa Drugog Stratimirovića Balšića, oblasnog gospodara Zete, a nakon njegove smrti i žena snažnog humskog viteza Sandalja Hranića Kosače. I brižna majka svoga sina Balše Trećeg. Kćer Lazareva i sestra despotova bila je dostojna obojice. Vladala je i perom i mačem. Tananoj i lepoj Jeleni Balšić Zećani su tepali "naša Lena".

Bio sam u tim rajskim perivojima Zetske svete gore. Male crkve i manastiri kao pečurke izrasli u kamenu, jedinstveni su ukras ovog jedinstvenog pejzaža. A sad tvrđave Mrnjavčevića još bije energija moćne braće. I teče mleko mlade Gojkovice. Sa tvrđave se vide tri rajske reke, a ispod se pružio Skadar, Skadar koji smo nekoliko puta na sablju dobijali, a za stolom gubili. Nikad mi se kao tada nije učinilo da je naš put na sever, u seobama, tragičan put, jer smo izgubili Mediteran; more smo po drugi put izgubili u lažnom referendumu. "Otkini leptiru krila, imaćeš gnusnu bubu." Zatvorile su se kapije prema svetu.

Malo ko bi kao ja voleo da još jednom vidi one perivoje i one obnovljene crkvice, da osetim šta smo sve imali pa izgubili. I to olako. I još jednom bih da pustim suzu za onom lepotom Božijom. Ali nije još uvek to izgubljeno, sve dok se u onim crkvama i manastirima poje liturđija, ovog sveta kao i onoga. I dok u crkve dolazi narod.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

ninguno y nunca

15.12.2019. 16:28

Poznavao sam Noga kad je studirao u Sarajevu na Filozofskom fakulteu.Nisam ni slutio da će mu izrasti brkovi -. i to beli!!!