Kultura

Makavejev je cimnuo svet oko nas

Božidar Zečević

27. 01. 2019. u 16:10

Omaž Dušanu Makavejevu (1932-2019)

Макавејев је цимнуо свет око нас

Dušan Makavejev

OTIŠAO je poslednji od velike trojice koji su stvarali moderni srpski i jugoslovenski film. Tačnije, "zlatno doba" našeg filma, rođeno u šezdesetim i sedamdesetim godinama prošlog veka, onaj međunarodno priznati vrhunac umetničkog stvaralaštva jedne zemlje, koju je tada vodeći francuski kritičar Marsel Marten nazvao "malom filmskom planetom". Aleksandar Saša Petrović, Živojin Žika Pavlović i Dušan Makavejev (i on je, kao i svi mi, imao nadimak, po kome ćemo ga i ovde zvati) vodili su gotovo dve decenije filmsko kolo u koje su se bile uhvatile domaća i svetska filmska kritika i "mejnstrim" festivalske publike, pa je uz njih pažnju privukla i čitava plejada ne manje vrednih naših filmskih autora iz svih sredina. Ali ova trojica obeležila su onu epohu na koju smo danas ponosni, najvažnija poglavlja u još nenapisanoj istoriji srpskog filma. Među njima Mak je zauzimao superiorno mesto pobunjenika i večitog alternativca, intelektualnog kvaritelja svega ustaljenog i ustoličenog.

Pročitajte još: Odlazak velikog gospodina Maka

Ne može se reći da mu to nije donelo međunarodnu slavu i pažnju jer je u tim burnim decenijama ceo svet surfovao po vrhu intelektualnog cunamija: cenio se i hvalilo samo ono što je rušilo. Jugoslavija, i sama jedan radikalan eksperiment, neminovno se tada primicala ivici propasti, rubnoj zoni u kojoj su cvetala sva - ama baš sva! - "zlatna doba" u povesnici sveta. Maku je tada uspelo da u građanski bioskop Zapada unese duh njujorškog undergrounda, što nije padalo na pamet ni samom patrijarhu američke avangarde Džonasu Mekasu, koji je umro pre neki dan, zagubljen negde u ovom smrtonosnom vremenu.

Pročitajte još: Dijagnoza naše sudbine u “Slučaju Makavejev”

DA, MAKAVEJEV je prvi od "velike trojice srpskog filma" stekao nepodeljeno međunarodno priznanje. Ni danas nema značajnije svetske filmske enciklopedije u kojoj nije zastupljen člankom srednje dužine. Dugo vremena naš film se i raspoznavao po Makavejevu, tada već "građaninu sveta" i notabilitetu svih važnijih filmskih foruma.

Božidar Zečević

Brzo je postao vodeći filmski intelektualac epohe na prelomu milenijuma. Njegovi igrani filmovi (da ih ovde još jednom naređamo) "Čovek nije tica" (1965), "Ljubavni slučaj službenice PTT" (1967), "Nevinost bez zaštite" (1968), "WR: Misterije organizma" (1971), "Nedostaje mi Sonja Heni" (1972), "Sweet movie" (1973), "Mister Montenegro" (1981), "Coca Cola Kid" (1985), "Manifesto" (1988), "Gorila se kupa u podne" (1993) i "Rupa u duši" (dokumentarac, 1994) postali su deo svetske filmske baštine i čuvaju se u zbirkama svih važnijih filmskih arhiva; često se odande vade u raznim prilikama, najčešće autorskih retrospektiva, po kojima Mak, u odnosu na ostale, drži neoboriv rekord. Osim originalnosti, invenciji i umetničkoj snazi svojih filmova, Mak ovo duguje svim izrazitom, nesvakidašnjem daru za društvenu komunikaciju, naročito u kriznim okolnostima. Imao je fascinantnu harizmu. Svetu se obraćao neposredno, na odličnom engleskom i nekolicini drugih jezika, uvek koristeći neobične, iznenadne jezičke obrte, što je inače bila važna stavka njegove životne (po)etike:

"UMETNOST treba cimnuti, pa šta bude!" napisao je 1958. godine u beogradskom "Delu" povodom američke izložbe, na kojoj su se Kalderovi "mobili" mogli cimati, na užasavanje ondašeg kulturnog Beograda! To je ostalo njegovo geslo do samog kraja. Više od toga, Mak je takvo svoje životno vjeruju proširio na ostatak mikrokozma.

Iz filma "Misterija organizma" - Foto FCS


Cimao je svet oko nas. I cimao ga u svakoj prilici koja mu se ukazivala, što je svojim delom - jednom od najžešćih subverzija ikada viđenim i ostvarenim u modernom vremenu - potvrđivao i iznova sprovodio u život. Time se potvrdio kao autentični, možda i jedini preostali predstavnik svetske avangarde, čije su se dve ključne osobine - radikalna volja i subverzija - već odavno utopile u mrtvilo snobovskih galerija i muzejskih fundusa. Podzemlje (underground), koje je postalo nadzemlje (overground) više nije bio njegov svet. Kada je to osetio prestao je da pravi filmove i počeo da svedoči jednom "tuđem veku" iako ga je isti on prvi najavio, prvi uveo u postojanje i pogodio u umetničku srž.

Čovek dvadeset prvog veka doživeo je i njegov

kraj pre svih nas.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Novosti android aplikacija Novosti iOS iPhone aplikacija

Najnovije iz rubrike

TRIBINA „DNEVNIK O CRNJANSKOM“ U NOVOM SADU : Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“
Kultura

0 0

TRIBINA „DNEVNIK O CRNJANSKOM“ U NOVOM SADU : Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“

U Kulturnom centru Vojvodine „Miloš Crnjanski“ u Novom Sadu ( Ulica Vojvode Putnika 2), u ponedeljak, 15. decembra u 15 časova, biće održana peta po redu ovogodišnja tribina iz ciklusa „Dnevnik o Crnjanskom“, na kojoj će učestvovati prof. dr Nataša Polovina sa Filozofskog fakulteta iz Novog Sada i dr Nastasja Pisarev, urednica i moderatorka programa.

11. 12. 2025. u 12:38

Politika
Tenis
Fudbal