PI-AR AGENCIJE U SLUŽBI SATANIZACIJE SRBA: “Pulicer” za neproverenu vest

Vladimir Ilić

06. 08. 2020. u 20:00

ПИ-АР АГЕНЦИЈЕ У СЛУЖБИ САТАНИЗАЦИЈЕ СРБА: “Пулицер” за непроверену вест

Foto arhiva

PUBLIC Relations agencije su profesionalne kompanije za odnose s javnošću koje žive od plaćene agitacije, lobiranja za svoje mušterije.

Takve kompanije promovišu sve - od "aspirina"i igračaka do metaka i država. U uslovima rata, njihova poslovna delatnost može imati efekte jače i od čitave armije.

Suština legitimnih odnosa s javnošću je da "imidž" ("slika") bude jednak identitetu, što se tumači formulom I = I, mada bi preciznija odrednica trebalo da glasi I(midž) = I(dentitet) = I(ntegritet).

Dakle, agencije za odnose s javnošću su profesionalne organizacije, plaćene da određene stavove svojih klijenata na najbolji mogući način, organizovano i sinhronizovano, prezentuju javnosti, i one se, po pravilu, služe svim legalnim sredstvima u cilju realizovanja primarnog interesa svojih klijenata koji je i razlog unajmljivanja. Poseban vid aktivnosti predstavljaju politički marketing, kao širi, i političko lobiranje, kao uži pojam.

Foto arhiva

Primarna delatnost i suština delovanja agencija za odnose s javnošću koje su, u najvećoj meri, radile za račun svojih klijenata - najpre nepriznate "države" Hrvatske, jednostrano instant-priznate Bosne i Hercegovine i tada još nepriznate "države" Kosova - bila je i jeste medijska "nacifikacija" srpskog naroda. Vodeće mesto među tim i takvim agencijama zauzimala je i zauzima "Ruder i Fin". (Rad za račun međunarodno još nepriznatih država nije bio u skladu sa internacionalnim i nacionalnim kodeksima profesije u SAD.)

Osnivači agencije su bili Vilijem Ruder i Dejvid Fin daleke 1948. godine, nazvane najpre Art in Business ("Umetnost u biznisu"), da bi ubrzo to promenili u kombinaciju svojih prezimena - Ruder&Finn.

Vilijam Ruder se početkom šezdesetih godina 20. veka priključio američkom Sekretarijatu trgovine i, tako, pridružio nastojanjima tadašnjeg predsednika Džona Ficdžeralda Kenedija da se okruži "trustom mozgova", zasnovanim na krilatici: "Nemojte se pitati šta vaša zemlja može da učini za vas, već šta vi možete da učinite za svoju zemlju."

 IZMIŠLjENA SENZACIJA O LOGORIMA

U PROCESU medijske nacifikacije srpskog naroda, događaj "visoke amplitude", koji je poslužio kao signal da se mainstream media opredele da, definitivno i bespovratno, srpski narod uporede sa nacistima, zbio se početkom avgusta 1992. godine kada je američki tabloid "Njuzdej" objavio storiju o "logorima smrti" koje, kako je naglašeno, Srbi drže u Bosni i Hercegovini. Potom, kada je ta senzacionalistička priča obišla svet i bila više nego uspešno plasirana, "Njujork tajms", nezvanično "vodeći list slobodnog sveta", počinje da tadašnjeg političkog lidera Srbije naziva "nižerazrednim Hitlerom". Perjanica širenja dezinformacija "Njuzdej", Njujork: "Srpski osvajači severne Bosne drže dva koncentraciona logora u kojima je pogubljeno ili umrlo od gladi više od hiljadu civila, a još hiljade su zatvorene dok ne podlegnu..."

Iako je napustio agenciju, u čast svog druga iz detinjstva, Dejvid Fin je zadržao prezime Ruder u imenu sada svoje samostalne firme.

Foto arhiva

Najviše domete u svom višedecenijskom delovanju agencija "Ruder i Fin" doživela je tokom ratova na prostoru bivše SFR Jugoslavije. Inače, građanski ratovi, kako je pokazala istorija, najpogodniji su za biznis jer vojni liferanti i bankari obično "pomažu" sve strane u sukobu, a nakon prestanka oružanih dejstava "doprinose" obnovi, dajući kredite i opremu i pobednicima i poraženima.

 "PULICER" ZA NEPROVERENU VEST

AUTOR storije o logorima bio je Roj Gatman, dugogodišnji akreditovani izveštač iz tadašnje SFR Jugoslavije, najpre za britanske a potom i za američke medije, u skladu sa posebnim interesima određenih angloameričkih krugova, poznatih po eufemizmu - special relations. Roj Gatman je za svoje storije iz Bosne dobio Pulicerovu nagradu 1993. U tome ima izvesne simbolike: i Pulicer je bio tipičan primer "žutog novinarstva", koje fabrikuje neproverene vesti. Pritom, to nimalo nije smetalo da Gatman, desetak godina kasnije, bude senior fellow u Američkom institutu za mir, niti da od velike novinarske starlete tabloida "Njuzdej", desetak godina docnije, postane velika novinarska zvezda prestižnog "Njuzvika". Počasni građanin Sarajeva postao je 2010. godine.

Delovanje za račun stranih država, kada je reč o agencijama za odnose s javnošću u SAD, podleže strogoj kontroli Ministarstva pravde kojem se, kvartalno, podnose izveštaji o radu i, vrlo detaljno, iznose kontakti sa stranim funkcionerima i predstavnicima. U slučaju nepoštovanja ovih propisa, Federalni biro za istraživanja SAD ima pravo da proveri da li se agencije za odnose s javnošću bave subverzivnom delatnošću, za račun američkih neprijatelja.

Foto arhiva

Upravo u kvartalnom izveštaju koji je podnela agencija "Ruder i Fin", u "Dodatku A" objašnjavane su aktivnosti za račun klijenta Republike Bosne i Hercegovine: "U nameri da obezbedi uslove za veću lidersku ulogu SAD na Balkanu, 'Ruder i Fin' je pomogao Vladi Republike Bosne i Hercegovine u ostvarivanju kontakata u medijima i sa Vladom (SAD) tokom šestomesečnog perioda. Cilj je bio da se službenici Vlade SAD, izveštači njuz medija, urednici i producenti edukuju o tragediji koja se odvijala u Bosni sa prećutnim pristankom lidera Zapada.

Najveći akcenat je dat nastojanjima da se suprotstavimo kampanji pogrešnih informacija koju je prezentovala Bušova administracija, odakle je proisticalo da su Bosanci (termin kojim se zamagljuje da u Bosni i Hercegovini žive muslimani, Hrvati, Srbi, Jevreji) tražili da američke kopnene trupe pomognu u vođenju njihovog rata. 'Ruder i Fin' je postigao te ciljeve serijom poseta u Vašingtonu, koje su se temeljile na intervjuima u medijima i susretima sa uticajnim analitičarima i ljudima koji donose političke odluke."

Potom se navode kontakti:

"11-14. juna 1992. godine - sastanci organizovani sa senatorima Ričardom Lugarom i

Piter Galbrajt, Foto arhiva

Denisom de Konsinijem; intervjui organizovani za: 'Visnjuz' TV, 'Hjuston kronikl', 'Njuzvik' (sa Margaretom Vorner, spoljnopolitičkom dopisnicom), 'Vašington post' (sa uredničkim timom), 'Ju-Es-Ei tudej', 'Foks morning njuz' i agenciju 'Rojter'.

20-21. jula 1992. godine - sastanci organizovani sa senatorima: Dolom, Mičelom, Pelom, Lugarom, Nanom, De Konsinijem, Sajmonom, Simpsonom i Libermanom.
18-22. avgusta 1992. godine - sastanci održani sa kandidatom za potpredsednika SAD Albertom Gorom i vršiocem dužnosti državnog sekretara Lorensom Iglbergerom; intervjui organizovani za: 'Voltstrit džornal', 'Njujork tajms', 'Ju-Es-Ej tudej', Dabl-Ju-Ti En...

ŠOKIRANjE JAVNOSTI

IZVEŠTAVANjE određenih angloameričkih medija o takozvanim konc-logorima u Bosni bilo je od samog početka usmereno ka postizanju određenih medijskih efekata i političkih ciljeva javne podrške "legitimnim snagama bosanskog predsednika Alije Izetbegovića". Zarad toga bilo je potrebno "šokirati javnost najpre SAD i Velike Britanije, a potom celog sveta"; "podvući nedvosmislenu paralelu između Srba i nacista; "izazvati snažnu reakciju "svetske političke javnosti"; "uticati na rezultate Konferencije o BiH u Londonu; "izvršiti medijsku pripremu za izbacivanje SR Jugoslavije iz OUN". n

vesti i večernje vesti, Ej-Bi-Si ove nedelje sa Dejvidom Brinklijem, 'Tajm magazin', 'Njujork tajms', 'Vašington post', 'Njuzvik', Si-En-En Lari King uživo, Pi-Bi-Es Mek-Nil/Lerer čas novosti itd."

Evidentno je, da je u pola godine, uspeh agencije "Ruder i Fin" da otvori sve značajnija i značajnija vrata bio vrtoglav. Naravno, on ne bi bio moguć da nisu bila ispunjena dva uslova:
-"kucali su na otvorena vrata" određenog kruga američke administracije, i već je početkom avgusta, organizovan tzv. trigger event - "otkrića konc logora u Bosni" - koji je "definitivno opredelio" mainstream media da jače podrže "bosansku stranu" (Gor i Iglberger primaju predstavnike bosanskih muslimana ubrzo nakon toga).
Upravo su ti meseci označili "porast amplitude" u procesu medijske "nacifikacije" srpskog naroda, pogotovo Srba iz Bosne i Hercegovine.

Roj Gatman, Foto arhiva

Agencija "Ruder i Fin" organizovala je brifinge i edukaciju vodećih američkih novinara i pojedinih funkcionera, kao što su: Piter Galbrajt, tada predstavnik Komiteta za spoljne odnose Senata, docnije ambasador SAD u Hrvatskoj (smatra se jednim od tvoraca muslimansko-hrvatske federacije i angažmana tzv. privatnih američkih vojnih firmi koje su, faktički, organizovale proterivanje srpskog naroda iz Kninske Krajine) i Džejms Rubin, tada deo personala senatora Džozefa Bajdena, a docniji portparol Bele kuće u vreme kada je predsednik bio Vilijam Klinton, i, još kasnije, suprug glavne "zvezde" Si-En-En TV Kristijane Amanpur.

U opširnom opisu svojih aktivnosti, koji je praćen površnim i rutinskim opisom honorara koji je dobijen za taj posao, "Ruder i Fin" sortira tri klijenta, s tim što je za njihovog prvog klijenta Hrvatsku tada gro-posla već bio objavljen što znači da se nije išlo u detalje kada su oni u pitanju:
"Bosna - 'Ruder i Fin' je primenio strateški plan komunikacija s medijima kako bi pripremio povećanje humanitarne pomoći iz SAD dok je koordinisao medijsku pažnju na očajničku potrebu Bosanaca za hranom, lekovima i skloništem; prioritet je dat zahtevima da buduća Klintonova administracija (izbori u SAD su bili u novembru 1992. što znači da je anticipacija agencije, ili oslanjanje na 'nepogrešivi Galup' bilo ispravno) ispuni svoja obećanja u pogledu snažnije američke uloge u rešavanju balkanske krize, što je postizano koordinisanjem intervjua ministra spoljnih poslova Bosne za američke medije.

BEZOBZIRNE LAŽI "NjUJORK TAJMSA"

KARAKTERISTIČAN napis osvanuo je u "Njujork tajmsu", ponosu američkog načina poimanja novinarstva: "Predsednik Klinton nasledio je mnogo problema ali nijedan nije brutalniji od ovog: 70.000 Bosanaca koji su prisiljeni da budu u 135 srpskih koncentracionih logora. Srpski oficiri su obećali pre pet meseci da će zatvoriti logore i pustiti zatočenike. Nisu. Zatvorenici su ubijani, ostali pate gorko od oštrih zimskih vetrova, manjka, ionako ograničenih, obroka hrane, i mučenja!"

(Njujork tajms", 26. januar 1993.)

Kristijan Amanpur sa Ratkom Mladićem, Foto arhiva

Kosova (već je u upotrebi 'albanizovani' termin koji prikriva izvorno srpsku toponimiju) - prikupljanje materijala koji objašnjavaju pozadinu krize i širenje informacija koje su se odnosile na brutalnu srpsku represiju nad manjinama na Kosovu (i sama agencija 'Ruder i Fin' ima problem da se, u to vreme, koristi terminom Kosova - prim. autora), bivšoj jugoslovenskoj republici (klasična 'crna propaganda u cilju dezinformisanja neobaveštenih i 'neodlučnih članova' američke administracije, i naglasio kosovski 'subjektivitet' i 'državnost', van teritorije Srbije), članovima Kongresa, Klintonovom tranzicionom timu i njegovoj administraciji, i njuz-medijima. Pored toga, korišćeni su i komentatorski članci, pisma selektiranim funkcionerima, neprestano slanje faksova s informacijama o gorenavedenim grupama, medija-ture, sastanci s članovima Kongresa, ili službenicima administracije, organizovanje odlaska kongresnih delegacija na Kosovo i druge komunikacione tehnike.

Hrvatska - opšti saveti u pogledu medijske strategije u SAD, druge nepolitičke aktivnosti. Zvanični odnosi su prestali juna 1992, ali povremeno savetovanje se nastavilo na neformalnoj osnovi..."

Kristijan sa Džejmsom Rubijem, Foto arhiva

Agencija "Ruder i Fin" je odlučujuće doprinela da storija angloameričkog žurnaliste Roja Gatmana o "postojanju konc-logora u Bosni" bude tema broj jedan mainstream media i da se pojača američki "intervencionizam" kada je u pitanju Balkan. Magazin "Njuzvik" pokazivao je da je pre tog "medijskog udara" 35 odsto američkih građana podržavalo vazdušne napade na Srbe, a odmah nakon serije tekstova o konc logorima - 53 odsto.

Zajedničko istraživanje "Galupa", lista "Ju-Es-Ei tudej" i TV-mreže Si-En-En pokazivalo je, početkom marta 1993. godine, da čak dve trećine Amerikanaca podržava američku "intervenciju" u Bosni.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (10)

A istina

06.08.2020. 22:49

Ma koga briga, samo plati pa pišemo istinu onako kako hoćeš. Dok smo mi probali istinom da se borimo protiv laži, drugi su bili mudriji i kupili istinu. Mislim da smo kasno shvatili da se medjunarodna politika zasniva prvenstveno na interesima, novcu, podvalama, prevarama i laži. Mogli smo i mi tako kupiti svoju istinu, medjutim kasno smo naučili kako se to radi.

Usud

06.08.2020. 22:52

Onaj gore vidi sve! Polako dolazi po sve vas....ne brinite, necete dugo cekati. Toliko je zla pocinjeno nad srpskim narodom, da je evo sad i tim mukama dosao kraj. BUMERANG

bora

07.08.2020. 00:31

Secam se devedestih godina da je u Engleskom Gardijanu pisalo o jednom novinaru koji je priznao da je dobio 10 hiljada dolara da pise o logorima u Bosni, za novac se sve kupuje pa i istina, kasnije se nikad vise nije culo za tog novinara.

SamoTi

07.08.2020. 08:33

Sada je to poznato u USA kao lažne vesti (fake news) I reći ću vam da ih to rastura iznutra iako sami to ne primećuju, ali sve se okreće.

Ivan

07.08.2020. 10:13

Molim vas pokrenite akciju da i Srbija angazuje nekoga. I za PR i za lobiranje. To uopste nije skupo, a rezultati su ocigledni. Ko ce ako ne Novosti?

Batica

07.08.2020. 20:43

Na šta se žalimo? Što su bili pametniji od naših arogantnih političara? To liči na nas, kompleksnost međunarodnih odnosa svodimo na emotivni naboj i prođemo kao bosi po trnju. I posle su drugi krivi? Medij mora da prati vaš krajnji cilj kroz ceo svet. A koji je naš cilj bio? Nismo ga ni imali.

buki

08.08.2020. 14:59

@Batica - Verovatno ste uočili koliko se zapadne države užasavaju komunizma i svega što je vezano za taj društveni poredak OSIM GRANICA komunističkih republika. Njih se drže kao da su Bogom dane a ne postavljene od navodno omraženih komunističkih dictator. Iscepkali su SFRJ po tim Brozovim granicama, a mi smo imali samo jednu želju - DA SE KOD RASPADA POŠTUJE VOLJA NARODA na teritoriji gde živi. Nikakve pretenzije niti zakulisne radnje nismo imali i da je tako podeljena SFRJ nijedan metak ne i bio ispaljen.