MILKA BABOVIĆ NAS JE NAUČILA ŠTA JE TROSTRUKI AKSL: Deda joj je ratovao sa Turcima, oca su ustaše odvele u zarobljeništvo

NEMA više ni Milke Babović, legendarne televizijske sportske novinarke, još jedne žrtve nemilosrdnog virusa korone.

Jurica Kerbler

Umrla je u Zagrebu u 93. godini, nakon što je gotovo tri meseca u bolnici vodila bitku za život.

Kada smo je poslednji put posetili u njenom zagrebačkom stanu prepunom knjiga o sportu bila je to još uvek ona "stara Milka", hrabra, optimistična i vedra. Godine su donele probleme, pre svega sa vidom i žalila se samo što ne može više da čita.

Pričali smo o odlaganju Olimpijskih igara zbog epidemije koja je zahvatila svet, fudbalu, svemu i svačemu, a glas joj je bio tako prepoznatljiv iz vremena dok je na televiziji komentarisala sportske događaje. Oni stariji pamte je po neponovljivim prenosima klizačkih takmičenja kada smo saznali što je to "dvostruki i trostruki aksl", a gospođa Milka je kao iskusna reporterka imala u malom prstu i sve druge sportove.

- Hoćeš da ti pokažem deo moje bogate dokumentacije o sportu u bivšoj Jugoslaviji - pitala je i donela brojne fascikle uredno složene, već teško se krečući zbog teške povrede koju je imala pre koju godinu kada ju je udario automobil. Sa puno ljubavi sećala se onih zlatnih godina jugoslovenskog sporta, svojih mentora i kolega Hrvoja Macanovića, Mladena Delića, rada u redakciji sa mladim kada je bilo i puno veselja, ali i "stroge Milke" koja bi ljuta bacala pisaću mašinu.

Rođena je u Skoplju, školu je pohađala u Sarajevu, živela u Rumi i Beogradu, a studije završila u Zagrebu. Svih se tih sredina na "brdovitom Balkanu" sećala sa setom i uvažavanjem, za svakog ko je na neki način odredio njen život govorila je sa simpatijama. Bolno je doživela raspad bivše države, a tvrdila je da se svagde osećala i oseća dobro.

- Otac mi je bio Crnogorac, majka sremska Nemica, moj deda ratovao je sa Turcima, a deda po majci bio je austrougarski oficir u Zagrebu. Svega je tu bilo.

Oca su joj ustaše odvele u zarobljeništvo, porodicu oterali i jedino što nije volela bio je nacionalizam i nacionalisti.

- Otvorena sam prema svima, nisam ni jedne narodnosti.

Dok smo sedeli u skromnom stanu u kome je uvek sa ponosom pokazivala jednu od prvih polica izrađenih u Ikei, osetio se Milkin vedar duh. Kada bi otišla do obližnjeg restorana svi su je prepoznali, njen glas ljudi su pamtili, a srdačno je razgovarala sa svakim ko joj je prišao.

- Ponekad me mladi pitaju kako uspeti u sportu i onda im ispričam moju priču kada sam se počela baviti atletikom i prvi put učestvovala u krosu u Sremskoj Mitrovici. Treba samo upornost - govorila je Milka, koja je osvajala medalje u disciplinama u atletici.

- U stvari, nije mi sport pomogao da ostanem vitalna, već pre svega ono što sam naučila od roditelja. Moj otac, sin stočara i moja majka govorili su mi da treba biti skroman i tako se odnositi prema životu kada ti je dobro i loše. A svega je bilo i u mom životu.

Kako to na ovim prostorima biva, starost Milke Babović bilo je u siromaštvu, sa skromnom penzijom i ponekad je dobila neki mali honorar za tekstove u novinama. Nije se žalila, dovoljno joj je bilo da je okružena svojim knjigama, uspomenama, starim novinama. Borbeni duh joj je ostao do poslednjih dana i kada je otišla u bolnicu na preglede i dobila koronu. Da treba iskazati borbenost naučila je i u životu kroz sportsko novinarstvo u kojem su dominirali muškarci. U tom muškom svetu Milka se itekako snašla, bez obzira što su mnogi komentarisali da je "pratnja" kolegama na sportskim takmičenjima.

- Kasnije su me poštovali jer mi nikada nije palo na pamet da nešto izmislim, da izveštavam senzacionalistički. Ljudi žele tačnost, preciznost, da novinaru mogu da veruju. I to je jedini savet koji mogu dati i mladim kolegama.

Novinarstvo je odredilo njen život, a njen suprug Žarko Susić bio je jedan od najuglednijih hrvatskih novinara. Dece nažalost nisu imali i Milka je zbog toga bila jako tužna. Ali je zato imala brojne obožavaoce koji su pratili njeno prenošenje klizačkih takmičenja, kada je komentarisala i haljine klizačica.

- Možda i nisam bila prava novinarka, dogurala sam preko devedeset a nemam čir na želucu - govorila je uz smeh.

Nije volela da je nazivaju legendom sportskog novinarstva.

- Kakva legenda, samo sam pošteno radila svoj posao. Smetalo mi je i kada su mi govorili da su gledaoci više slušali mene, nego gledali klizanje.

Preporučujemo

Fudbal

0 0

KORONA POŠAST U PREMIJER LIGI: fudbaleri Vulverhemptona ne smeju ni do prodavnice

26. 12. 2020. u 11:39

Tenis

0 1

TENISKI ŠAMPION IZ RIJA 2016. RAZBESNEO FANOVE: Usred pandemije organizovao ogromnu svadbu

24. 12. 2020. u 20:47

Košarka

0 0

KO ZNA GDE BI ZAVRŠIO DA NIJE BILO BOBUE: Ertel bi verovatno još lutao po Istanbulu i negde zakačio koronu

24. 12. 2020. u 16:45

Fudbal

0 2

JOŠ LOŠIH VESTI: I bivši selektor Srbije ima koronu

22. 12. 2020. u 21:24

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije