NIKOM NIJE FALIO NI KREVET, NI LEK, NITI RESPIRATOR: Dve godine pandemije iznedrile dobre i loše strane medicinskog sektora Srpske

S. MIŠLJENOVIĆ

07. 02. 2022. u 13:00

ZDRAVSTVENI sektor Srpske pokazao se za vreme pandemije korone veoma fleksibilnim. I efikasnost i finansiranje, sagovornici "Novosti" ističu kao dobre strane.

НИКОМ НИЈЕ ФАЛИО НИ КРЕВЕТ, НИ ЛЕК, НИТИ РЕСПИРАТОР: Две године пандемије изнедриле добре и лоше стране медицинског сектора Српске

Foto D. Pozderović

Jer, sistem je izdržao i sada Srpska ima temelj za neke nove modele. Korona je iznedrila, i loše strane jer je otkrila da su zdravstvu neophodni kadrovi, kao što su epidemiolozi, klinički mikrobiolozi...

Alen Šeranić, ministar zdravlja i socijalne zaštite RS, kaže za "Novosti" da se kao dobra stvar pokazao ovakav način upravljanja zdravstvenim sistemom koji je centralizovan.

- Mnogo je lakši za odgovor na bilo kakvu kriznu situaciju jer su jasno uspostavljene strukture i način delovanja u tom trenutku ko šta i kako radi. Izuzetno je bilo dobro rešenje što Vlada po zakonu o zaštiti i spasavanju RS prelazi u štab. Tako da bilo kakav odgovor pravite zajedno kako sa aspekta trgovine i tako i policije, pravde, poljoprivrede. I imate sinhronizovani odgovor - pojašnjava Šeranić.

On kaže da je sistem pokazao fleksibilnost jer je bio u stanju da brzo zaokrene stvari i promene neke rutine koje su rađene.

- U toj koordinaciji dosta je pomoglo razumevanje pre svega menadžmenta pojedinih zdravstvenih ustanova koje su vrlo dobro prenosile svojim radnicima kako treba da se ophodi i postupa. Bilo je tu i propusta od menadžmenta pojedinih ustanova kojima je trebalo više vremena da neke stvari prihvate. Zdravstveni sistem je u konstelaciji svega ovoga mogao da finansira uz podršku Vlade, sve potrebe koje su građani imali - ističe Šeranić.

- Ne treba zaboraviti da je Srpska među retkim koji su građanima u pandemiji omogućili zdravstveno osiguranje bez obzira na to da li su osigurani u Fondu zdravstvenog osiguranja RS. S druge strane pokazalo se da nam nedostaje kadar. Nemamo dovoljno epidemiologa, kliničkih mikrobiologa i to je nešto što treba da se produkuje i na čemu ćemo morati da radimo.

Prema rečima ministra veliki uspeh i za zdravstveni sistem je što je RS samostalno učestvovala na svetskom tržištu i ima alate i ljude koji mogu da iznesu posao nabavke vakcina.

Foto Novosti

Nenad Stevandić, šef Tima za praćenje preporuka i mera Republičkog štaba za vanredne situacije, kaže da se zdravstveni sistem brzo prilagodio nastaloj pandemiji i pronalaženju rešenja.

- Pozitivne stvari se ogledaju u tome da smo najmanje bili zatvarani, ili opstruisali privredu i najmanje smo maltretirali građane sa lokdaunom. Zdravstveni sektor je pokazao da nikome nije nije falio krevet, respirator i lek. Pokazao je da je samoodrživ.

Ali nema opuštanja ili slavlja zbog toga - kaže Stevandić.

- Problem za zdravstveni sektor bila je loša koordinacija sa organim BiH, ali je to bilo do institucija BiH. Zato je usporena registracije lekova za koronu, kao i uvoz vakcine.

MODEL ZA RAZUĐENOST

MINISTAR kaže da se odlično pokazala koordinacija po pitanju jedinica intenzivnih nega, koja je prerasla u jedan model koji je Republika Srpska promovisala na čelu sa klinikom intenzivne medicine UKC Republike Srpske i profesorom Predragom Kovačevićem.

- Oni su obišli sve bolnice, koordinisali sa svim jedinicama intenzivne nege iz svih bolnica. I ta telemedicina, projekat koji UKC radi zajedno sa klinikom "Mejo" iz SAD, pokazala je sad pravu svrhu i predstavlja jedan model za razuđenu RS. U budućnosti možemo da razmišljamo o određenim centralizovanim mestima upravljanja, pojedinim vrstama usluga i pružanja zdravstvene zaštite - pojasnio je ministar.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

SUTRA JE VELIKI DAN: Po čemu je upamćeno Preobraženje - jedan od dvanaest velikih Gospodnjih praznika?