Kultura

POZORIŠNA KRITIKA: Dabogda bila majka!

Dragana Bošković

13. 09. 2020. u 14:30

OD već kultnog romana, "Dabogda te majka rodila" Vedrane Rudan, Tatjana Mandić Rigonat je sačinila dramski test kao poručen za Atelje 212, gde se o tim i takvim istinama progovara scenskim jezikom.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Дабогда била мајка!

Novosti

Istine u ovoj predstavi su od najhermetičnijih, onih koje se događaju unutar četiri porodična zida, bilo da su krivci majke, ili očevi. Da nema nevinih, govori i ova predstava, iako je krivica deci nametnuta roditeljskim grehom.

Kao uvek, Vedrana Rudan pogađa u centar mete, ali, umesto literature, radnja o uspešnoj kćeri, koja smešta majku u luksuzni dom, jer ne želi sama da brine o njoj, podrazumeva dramsku, fragmentiranu dijegezu, u kojoj se saznaje o ćutanju majke i nepočinstvu oca nad junakinjom i njenom sestrom.

Svaka svaku kažnjava u predstavi Tatjane Mandić Rigonat. Njena je zasluga, kao autorke dramatizacije i rediteljke, što ova teška tema nije pokazana jednosmerno. Svaka od žena na sceni, bilo da su kćeri, ili majke, ima svoju krivicu, koju su, paradoksalno je - izazvali muškarci! Očevi, muževi, sinovi, partneri... "Porodico, mrzim te!", uzviknuo je, verovatno zbog patologije u četiri zida, Slobodan Selenić. Majka (istinita Svetlana Bojković) pati od teških bolova, kojima opterećuje i svoje, i tuđe. Kćer (potresna Marta Bereš) ima duševni neprebol, mržnju prema roditeljima, koji su joj, ona ćutanjem i alkoholizmom, on seksualnim uznemiravanjem, stvorili neizlečivu traumu. Žene, koje se teše kupovinom preskupih anđela u ćerkinoj galeriji, Depresija (Dara Džokić), Glaukom (Branka Šelić), Želja (Sofija Juričan) imaju problem sa muževima, nezasitim i nesolidnim, u svakom smislu. Gospođe, koje su neka vrsta (crkvenog) hora, na čelu sa Gospođom, sapatnicom iz Majčinog doma, ekspresivnom Ljiljanom Stjepanović, naoko nemaju takvih problema, ali njihov status i dob govore za sebe. Kao antipod, Anđeo (Mala), koju predstavlja Jovana Stojiljković, sve je što ženi za utehu treba: sagovornica, dušebrižnica, savetnica, kćer... Otac (Feđa Stojanović), u ulozi je Nečastivog u ovom duhovnom i pozorišnom misteriju, o grehu i pokajanju. Njegov smradni oganj sažeže porodicu i njihova emotivna, pa i fizička smrt oslobođenje su od sećanja na njegovo užasno delo.

Ćerka će preživeti katastrofu, smrtno kažnjena saznanjem da joj je majka, voljena (kako drugačije, i kada ne izgleda tako!), umrla u stvarnim, ne izmišljenim, mukama, od raka.

I Majka i Ćerka su, umećem Rudan i Mandić Rigonat "evrimen", svako, kome se bez sumnje veruje. Nema, niti će biti, u publici ikoga ko nije ponovo dete, sa svim mukama odrastanja, naročito ženski deo... Uz dečiju pesmu "Sve na svetu rodila je majka", nemoguće je ne regresirati i ne setiti se svog i roditeljkinog greha. Lekovito.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
HITNA RAFINA KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU: Rafael Nadal saopštio veliku vest

HITNA RAFINA KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU: Rafael Nadal saopštio veliku vest