Kultura

SLAVA NE DONOSI SREĆU I ZDRAVLJE: Intervju - Darko Perić, internacionalni glumac i osnivač festivala Iron gate

Miljana Lutovac

24. 08. 2026. u 14:03

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

OTIŠAO sam iz rodnog kraja pre 30 godina. Nisam želeo da kao glumac, koji je uspeo u svetu, u Kladovu napravim "kućerinu", već nešto što će ostati mom rodnom kraju, i možda i mene nadživi.

СЛАВА НЕ ДОНОСИ СРЕЋУ И ЗДРАВЉЕ: Интервју - Дарко Перић, интернационални глумац и оснивач фестивала Iron gate

Foto: N.Skenderija

Ovako za "Novosti" govori glumac Darko Perić, domaćoj javnosti poznat po ulozi Helsinkija iz svetski popularne španske serije "Kuća od papira", ali i po festivalu "Iron Gate Internacional Film", koji će od 26. do 29. avgusta biti održan u Kladovu.

- Kako je Kladovo malo mesto, prošle godine smo namerno napravili nulto izdanje festivala, jer nismo bili sigurni kako će funkcionisati - otkriva sagovornik. - Ispostavilo se, međutim, da sam se prevario, jer je na svakoj projekciji bilo dosta domaće publike, kao i one iz Rumunije, Bukurešta, Krajove... Ove godine imamo zvanično prvu ediciju, a koncept festivala je, za sada, revijalnog tipa. Filmovi se prikazuju na dva mesta, u Domu kulture i Starom gradu, gde imamo otvorenu pozornicu sa 800 mesta. Dom kulture ima oko 400 sedšta. Prošle godine svaka projekcija nam je bila puna.

Foto: Фото: N.Skenderija

POGLEDAJ GALERIJU

 Koliko će se sada program razlikovati u odnosu na prošlu godinu?

- Za sada dolaze uglavnom moji prijatelji iz sveta filma. Imamo tri srpske premijere - španskog filma "Bela dolina crni petao", reditelja Aleksa Galana, američko-panamske produkcije "Espina" i ostvarenja "Greta i istinite bajke". U ovom poslednjem filmu igra moj svestrano talentovani prijatelj Aron Dijaz, najopoznatiji po španskim telenovelama. Na repertoaru imamo i četiri domaća filma: "I Bog stvori kafansku pevačicu", koji će biti remasterizovan, "Jugo Florida", "Za danas toliko" i "Vetre, pričaj sa mnom". Domaći gosti bi trebalo da budu glumac Andrija Kuzmanović i reditelj Marko Đorđević.

 Šta biste voleli da ovaj festival donese Kladovu?

- Ovaj deo Srbije je nekih pedesetak godina poznat po gasterbajterima. Oni su odlazili u inostranstvo, zatim se vraćali i tu pravili "kućerine". U celom vlaškom kraju to su propale investicije. U Kladovu ima veliki kapacitet, zbog puta kroz Đerdapsku klisuru, koji je fantastičan. Tako je i atrakcija našeg festivala krstarenje brodom od Beograda do Kladova, koje traje 11 sati. Đerdapska klisura, Vratnjanske kapije, Trajanov most i tabla, ceo taj kraj je bogat istorijom.

Naš jogurt je najbolji

U ŠPANIJI, odnosno Barseloni, živim već 21 godinu, a pre toga sam bio u Berlinu, odakle sam se preselio zbog klime i načina života - priča Perić, koji šaljivo kaže da je sličnost Beograda i Barselone jedino u ceni stambenog kvadrata. - Super mi je da dođem ovde, da jedem gibanice, pite. Naš jogurt je najbolji. Ali, volim i špansku šunku, ribu i morske plodove. Volim Beograd iako nisam nikad ni živeo, niti studirao u njemu. Rastao sam u Jugoslaviji i slušao sam Radio Beograd, što i danas radim. To mi je ritual. Čitam elektronske knjige na srpskom, gledam televiziju i pratim dešavanja.

 Koje izazove donosi organizacija potpuno novog festivala u relativno malom mestu?

- Festival organizujemo u saradnji sa privatnim partnerima, odnosno sa moja dva druga iz osnovne škole. U relizaciju su uključeni i moj brat od ujaka, moja supruga. Tako da smo svi jedna familija. Izazova ima uvek, pa čak i u manjim organizacijama, jer ovo je ipak festival. Bez obzira na sve imamo prostore i tehnku, i to je super.

Da li su u okviru festivala planirane radionice glume za mlade umetnike, razgovore o filmu sa profesionalcima?

- Mislim da filmski festival bez radionica za mlade nema smisla. Na mladima svet ostaje, tako da treba i njih što više uključiti. Mi smo prošle godine imali 15 volontera, dok ih je ove 30. To su sve deca iz osnovnih i srednjih škola u Kladovu. Naši gosti nisu svetske zvezde, ali su ipak ljudi iz filma, što je za te mlade ljude neverovatno iskustvo. Mogu samo sebe da zamislim kad sam bio mali, koliko bi mi značilo da u Kladovo dođe neko iz Beograda, a da ne govorimo iz iz Njujorka. Pobednik radionice će imati priliku da sledeće godine ode na Transylvania International Film Fest, koji se održava u Klužu.

 Radili ste u nekoliko zemalja i imate iskustva i sa našim autorima, da li biste mogli da napravite paralelu?

- Filmovi se u svakoj zemlji razlikuju, kao i gastronomije, sve zavisi od ukusa. Nekome se sviđaju skandinavski, nekome španski, američki... U svakoj zemlji je drugačije. Dosta radim u Italiji, Francuskoj, Španiji, prošle godine čak i u Rumuniji. Snimao sam i ovde film koji nije bio za naše tržište, a dočekala me je mlada ekipa sjajnih profesionalaca.

 Ovde vas najviše znaju kao Helsinkija iz serije "Kuća od papira"...

- Prošle su četiri godine od kada sam prestao sa snimanjem tog projekta. Međutim, mene ljudi i dalje zaustavljaju na ulici, hoće da se slikaju se sa mnom. Naravno, sada manje nego ranije, ali je serija stvarno ostala u pamćenju. To mi je bila odskočna daska, ali sam ja posle toga snimio desetak internacionalnih filmova. Stekao sam prijateljstva i veliko iskustvo, ali ovo što se desilo potom, a to je svetska slava, to stvarno nisam očekivao. Biti slavan nije isto što biti bogat. Za mene je uspeh biti zdrav, normalan, srećan i imati ljude oko sebe.Takođe, i raditi neke svoje projekte kao što je ovaj festival.

Sporazumevanje na šest jezika

PERIĆ je i poliglota, koji govori šest jezika: španski, italijanski, francuski, rumunski, engleski i katalonski. Skromno ističe da je ovaj dar vezan ua posao glumaca:

- Mi učimo tekstove. Ja sam internacionalni glumac i svakodnvevno pričam bar četiri jezika. Malo pre pričao na engleskom, a bez razmišljena, razgovor sa ženom nastavio sam na rumunskom, jer je ona iz Rumunije. Sa sinom pričam na španskom, ali pokušavam i na srpskom. On razume naš jezik, ali ipak živimo u Barseloni. Sa drugarima priča na katalanskom.

 

 Volite košarku, pank, završili ste Veterinarski fakultet, kako ste onda izabrali glumu?

- Meni su gluma i muzika prva ljubav. Odrastao sam u bezbrižnim osamdesetim. A onda su došle devedesete, i sve se raspalo. Moj san da se bavim animacijom i glumom postao je nemoguć. Roditelji su, naravno, želeli najbolje svom detetu i poslali me na veterinu, koju sam diplomirao u Temišvaru, gde sam u toj profesiji i radio oko godinu dana. Postoji dosta frustriranih umetnika, a ja sam frustrirani veterinar. Bavio sam se i tetoviranjem, ali mi to nije dugo u fokusu. Voleo bih da moj sin Đorđe ode tim putem.

PRVI U OKTAGONU

SAZNAJ ŠTA JE NA MENIJU

MERIDIANBET

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
HUMANOST KAO UMETNIČKO DELO: Nižu se predstave i donacije u produkciji Fondacije Mozzart

HUMANOST KAO UMETNIČKO DELO: Nižu se predstave i donacije u produkciji Fondacije Mozzart