Kultura

U ČAST MAGE MAGAZINOVIĆ U BIOSKOPU "BALKAN": Izložba "Slobodan let" Gordane Kaljalović i Branke Pavlović

Miljana Kralj

07. 03. 2023. u 17:37

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

CILj ritmičkih vežbanja nerava i mišića jeste razviće tela čovekovog do najsavršenijeg instrumenta za istraživanje duše, smatrala je Maga Magazinović (1882-1968), koja je kao igrač, filozof, novinar, borac za prava žena, koreograf, osnivač Škole za ritmiku i plastiku, reformator i teoretičar umetničke igre, još s početka 20. veka pravila revolucionartne korake u našoj kulturi.

У ЧАСТ МАГЕ МАГАЗИНОВИЋ У БИОСКОПУ БАЛКАН: Изложба Слободан лет Гордане Каљаловић и Бранке Павловић

Foto Madž von Mathiesen

Njoj u čast u Bioskopu "Balkan", organizovana je izložba "Slobodan let: Maga Magazinović, kroz vremensku i prostornu disperziju". Autorka ovog transmedijskog projekta, kao i same postavke je vajarka, profesor Gordana Kaljalović, a koautor Branka Pavlović, vizuelni umetnik, montažer i pedagog, koja stvara na relaciji Beograd-Berlin.

- U vremenu u kome je živela, Maga je predstavljala izuzetnu figuru po obrazovanju, koja se izdvajala svojim stavovima, vizijom i aktivnošću - ističe Gordana Kaljalović. - U prvoj polovini 20. veka u patrijarhalnoj Srbiji borila se protiv konvencionalnih stereotipa o ženi i njenoj poziciji u društvu, zalažući se za slobodnu i emancipovanu ženu, kao i za značaj fizičke kulture za formiranje celovite ličnosti i njen odnos prema okruženju.

Foto promo, privatna arhiva

Autorka Gordana Kaljalović

Kako podseća umetnica, Maga je donela modernu igru u Srbiju, podsticala svest o telesnoj kulturi i razvijanje izbalansirane ličnosti:

- Aktuelnost njene misli i avangardnost stavova otvarali su puteve i širili vidike ka novom i drugačijem svetu.

A njen život i rad će na ovoj izložbi biti interpretirani putem video i skulpturalnih instalacija. Odnosno, stvaranjem vizuelnog i zvučnog ambijenta u kome se odvija priča o Magi, kroz citate, fotografije, arhivsku građu...

- Materijali tehnika, korišćeni u video i skulpturalnim instalacijama, izražavaju metaforički odnos prema realnom (velovi, zavese, porcelan svetla, projekcije) u potrazi za vremenskim i poetskim filterom kroz koje emaniraju lični, intimni momenti i događaji u društvenom i istorijskom kontekstu vremena u kome je živela - kaže autorka.

Foto promo, privatna arhiva

Koreografija Mage Magazinović iz zbirke Muzeja grada Beograda

Tako postavka nije pravolinijsko, istorijsko podsećanje na Magine zasluge, već se vizuelnim celinama uspostavlja dijalog prošlosti i sadašnjosti, virtuelnog i stvarnog, trajnog i prolaznog.

- Slobodan let asocira na iskustvo daljine, prostranstva,istrajavanje, napor ovladavanja, nesputanost, lakoću i težinu, stremljenje koje rezultira dosegnutim odredištem i dostignutim ciljem, što bi se moglo shvatiti kao odrednice Maginog života i rada - objašnjava Kaljalovićeva.

Grčkoj skulpturi, koja ukazuje da pokretom mogu da se izraze unutrašnji ritmovi i duševna zbivanja, Maga je pridavala veliki značaj u svojim koreografijama, koristeći poze inspirisane grupacijama sa frizova grčkih hramova, primećuje Kaljalovićeva.

BEOGRAD- BERLIN, BALKAN- EVROPA

INSTALACIJA koja će se naći na izložbi, pod imenom "Maga 1909, ritam promene", inspirisana je njenim boravkom u Nemačkoj, Minhenu i u Berlinu, gde je pohađala kurseve glume i plesa, koje su vodili reformatori umetnosti onog vremena, od Maksa Rajnharta do Isidore Dankan. Značenje ima i prostor u kome se postavka odvija, Bioskop "Balkan", u kome je odigrana jedna od Maginih predstava. Ovaj projekat se tako, prema tvrdnjama autorke, bavi i simbolikom kulturnog transfera Beograd-Berlin, Balkan-Evropa.

- U fokusu umetnosti, književnosti, filozofije, telo, tokom istorije civilizacije, figurira kao mesto ukrštanja religijskih političkih, društvenih interesa, korišćeno je kao sredstvo i objekt manipulacije, kao i zloupotrebe. Maga se zalagala za "osvešćeno telo" kao i osvešćenu ženu, "življeno telo", kako je Elizabeta Gros pola veka kasnije definisala, anticipirajući novo vreme u kome žena treba da ima svoju ulogu, poziciju i značaj - zaključuje vajarka.

U okviru projekta, 11. i 12. marta, biće održana i plesna radionica "Matine sa Magom", koju će voditi Milica Tančić uz podršku Marijane Hilgert iz Berlina, koja će se baviti glavnim komponentama plesa (telo-vreme-prostor) i rezultirati zajedničkim kratkim performansom, koji će biti snimljen i postavljen kao deo izložbe. Radionica je besplatna i otvorena za sve zainteresovane osobe od 18 do 98 godina, bez obzira na plesno iskustvo.

Foto Madž von Mathiesen

Matine sa Magom

U realizaciju ove složene izložbe bili su uključeni i kamermani Tanja Drobnjak i Madž von Mathiesen, fotografije radova i likovno oblikovanje potpisao je Đorđe Odanović, a profesionalnu podršku pružili su i profeosr keramike Velja Vukićević i vajar Milorad Panić, kao i majstorska radionica Dragana i Lazara Lovčevića. Arhivksi i fotografski materijal ustupile su Jugoslovenska Kinoteka i Muzej grada Beograda.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
GORI NOVI SAD! Vojvodina dočekuje četvrorostrukog prvaka Evrope!

"GORI" NOVI SAD! Vojvodina dočekuje četvrorostrukog prvaka Evrope!