POZORIŠNA KRITIKA - BITEF: Istorija kao usud

Dragana Bošković

16. 09. 2021. u 15:28

DVOSTRUKI, 54/55. Bitef je, kao svoj Prolog, na sceni Beogradskog dramskog pozorišta upriličio premijeru mladog nemačkog reditelja Ersana Mondtaga, "Living rum" ("Dnevna soba").

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - БИТЕФ: Историја као усуд

Novosti

U koprodukciji BDP i Bitefa, mlada nada evropskog teatra je pokazala deo trilogije, započete ranije, sa namerom da mapira današnjicu, kroz pojedinačne sudbine. Takođe mladi, a već etablirani umetnici, Tijana Grumić (koautor, dramaturg) i Jug Đorđević (asistent reditelja) dobro su uputili Mondtaga u ovdašnja zbivanja, koja su promenila tok istorije. Znani fudbalski meč, koji je prekinut objavom da je umro Tito traje neopravdano dugo na početku predstave, kao uvod u kome ćemo saznati da je mlada operska pevačica Katarina Malković (Iva Ilinčić) tako izgubila šansu da debituje te večeri na sceni beogradskog Narodnog pozorišta, sa Pučinijevom "Toskom". To je pravi realizam, bez željene primese magičnosti, gde se kuva na sceni, tušira i ispuštaju gasovi. Suprug mlade umetnice (LJubomir Bulajić) otići će, u haosu devedesetih u rat, kao vojnik, i neće se iz njega vratiti. To saznajemo iz drugog dela predstave, kada vremešna operska diva Katarina Malković (Vesna Čipčić) dolazi u samotni isti stan (samo izokrenut, zbog nečega), sudarajući se na izlazu iz lifta sa sobom samom, mladom (!). Sudbinu dive na dan odlaska u penziju saznajemo iz slušanja Dejana Đurovića, i primadone, koji razgovaraju u kultnoj radio-emisiji "Dragstor ozbiljne muzike". Za to vreme, nju samo gledamo kako živi svoju svakodnevicu, dok, u finalu, rotacija tih prostora ne spoji sve njih...

Prezime operske dive, Malkovič, asocira na film "Biti DŽon Malkovič" i unapred obezbeđuje poverenje gledaoca, da će se odviti bizarna priča. Sam dan, kada je objavljena smrt Josipa Broza Tita je markantana istorijska činjenica, no, za pogibiju Katarininog muža je nedovoljno bitna činjenica, pa ostaje da, kao ukras, visi na tkivu intimne drame.

Sam lik, koji tumači Bulajić, ne daje mnogo materijala da se razigra i razmašta, mada je ovaj glumac dokazano zavodljivo spontan na sceni. Obe Katarine, mlada i ona na kraju svoje (pedagoške) karijere, tumače svoje strasti sa suviše razlike, da bi prirodno bile ista ličnost. Neka karakterna linija se, ipak, provlači od početka do kraja ljudskog života.

Smrt Broza je, po predstavi, izazvala bratoubilački rat, u kome je poginuo muž primadone, pa je ona, zbog toga, prekinula svoju blistavu međunarodnu karijeru i okrenula se pedagogiji... Lapidarno, nedovoljno za istinitu motivaciju, uprkos dobroj glumi, vrlo zanimljivom rešenju scene, prekrasnim kostimima (Josa Marx) i doprinosu još jednog školovanog glumca, Dejana Đurovića, koji je svojim glasom bio čitava jedna scenska studija nostalgije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)