BRZA MODA NA UDARU VLASTI: Francuzi kreću u oporezivanje najjeftinijih tekstilnih proizvoda

Francuska država je povela rat protiv jeftine odeće. Vlasti u Parizu smatraju da ovi nekvalitetni odevni predmeti, koji se kupuju budzašto, zagađuju čovekovu okolinu nekontrolisanom proizvodnjom. Već je za njih smišljen i naziv "fast fešn", to jest "brza moda", po ugledu na "fast fud", odnosno brzu hranu.

БРЗА МОДА НА УДАРУ ВЛАСТИ: Французи крећу у опорезивање најјефтинијих текстилних производа

Foto: Goran Čvorović

Poslanici francuske skupštine nedavno su u prvom predstavljaju jednoglasno usvojili predlog zakona o smanjenju štetnog uticaja tekstilne industrije na čovekovu okolinu. Ostaje sada da o tome svoje mišljenje daju senatori, pa da se i definitivno izglasa zakon koji će doneti pravu malu revoluciju u garderobnim ormanima.

Na meti su uglavnom nove marke koje igraju na kartu što nižih cena, stavljajući kvalitet u drugi plan. Kod njih se majice, pantalone i haljine, u radnji, ili preko interneta, kupuju za bagatelu od svega nekoliko evra. Ponuda često kreće već od dve do tri evropske novčane jedinice, a retko šta prelazi deset.

Zapanjujuće zvuči podatak da jedna od ovih firmi, naročito popularna kod mladog sveta, svakoga dana na sajt u svetsku ponudu stavlja više od 7.000 novih proizvoda! Izračunato je da je to čak 900 puta više od tradicionalnih firmi koje plasiraju garderobu u Francuskoj.

Smatra se da takvim ritmom izbacivanja noviteta samo iniciraju građane da besomučno kupuju što više, robu sumnjivog kvaliteta, koja im uopšte nije potrebna i koja se gomila u garderobnim ormarima.

Ove nove firme niču kao pečurke posle kiše, a ljudi se s njihovim imenima upoznaju sa ogromnih reklamnih panoa u podzemnoj železnici i na ulicama. Računicu su našle u prodaji naveliko, u drastičnoj štednji materijala i sredstava. Proizvodi se šiju u zemljama "trećeg sveta", pri teškim uslovima rada, dok prodavci zarađuju minimalac, dirinčeći od jutra do sutra. Izrabljivanje radne snage još je jedan od razloga za novu "garderobnu politiku" francuskih vlasti.  

Nacrt zakona koji je već prošao skupštinu, predviđa više mera, a sve je zasnovano na proceni koliko se zagađuje okolina. Tačna skala još nije napravljena i taj deo posla tek predstoji. Jedna od mera je da će najvećim zagađivačima, shodno tome koliko jeftino prodaju robu, biti zabranjeno javno oglašavanje, direktno ili indirektno, već od sledeće godine. U Francuskoj tu novinu porede s trenutkom kada je, početkom devedesetih prošle godine, zabranjeno reklamiranje cigareta i alkoholnih pića.

Takođe, proizvođači ovakve tekstilne robe biće u obavezi da vidljivo upozoravaju svoje kupce na štetu po okolinu koju nanose ovi odevni predmeti. Oporezivaće se dodatnim nametom koji može da ide i do 50 odsto od prodajne cene, do maksimalnih 10 evra, a ova mera bi trebalo da se primeni progresivno, do 2030. godine.

- Tekstilna industrija predstavlja deset odsto emisije štetnih gasova s efektom staklene bašte u atmosferi. Takođe, 20 odsto zagađenja voda u svetu potiče od farbanja i tretiranja ovih materijala – istakla je podnosilac predloga zakona, poslanica stranke "Horizonti" iz vladajuće koalicije An Sesil Violan.

Ukoliko se ništa ne bude učinilo, zagađivanje vazduha od tekstilne industrije bi se, ovim ritmom, do 2050. godine, popelo sa 10 na čak 26 odsto. Borci za očuvanje čovekove okoline naglašavaju da 80 odsto zagađenja u odevnoj branši nastaje prilikom proizvodnje, te da je neophodno da se uvede red u ovom sektoru utvrđivanjem normi koje bi odvraćale od hiperprodukcije, što francuske vlasti upravo pokušavaju da učine.

Violan iznosi podatak da se godišnje prodaje 3,3 milijarde odevnih predmeta, što je za milijardu više nego pre deset godina. S druge strane, mnoge firme su, zbog stravične konkurencije koja generiše nehumane uslove rada, bile primorane da stave ključ u bravu. Za poslednjih godinu dana, u tekstilnoj industriji u Francuskoj ugašeno je deset hiljada radnih mesta, a čak 300.000 od devedesetih naovamo.

Prema predlogu novog zakona, biće finansijski kažnjene sve one firme koje oglašavaju više od hiljadu novih odevnih predmeta dnevno. U javnosti su se čak pojavile i organizacije koje podržavaju vlast u ovoj nameri, poput asocijacije "Stop fast fešn", čija je ideja bila da se kao pripadnici ovog odevnog pravca tretiraju svi koji stavljaju u promet više od pet hiljada novih artikala godišnje.

Jedno od ovakvih udruženja su i "Prijatelji zemlje", u kome ističu da se na ovakvu inicijativu previše dugo čekalo. Naglašavaju da na meti ne bi trebalo da budu samo oni sa ekstremno niskim cenama, već i poznati lanci sa izlozima u najprometnijim ulicama svetskih gradova, čiji proizvodi koštaju malo skuplje, pa se čini da spadaju u neku srednju kategoriju, a zapravo igraju na istu kartu.

Smatra se da će se novom taksom izvršiti pravična nadoknada za zagađivanje čovekove okoline. Oni koji su pristalice ovakve vrste odevanja, brzo su relativizovali stvari. Izračunali su da majica koja se prodaje za 2 evra može, u najgorem slučaju, da poskupi na tri, i to tek za 5 godina. A toliko poskupljenje moći će, kažu, da prežive, u situaciji kada neki klasični prodajni lanci svoju garderobu plasiraju deset, pa i sto puta skuplje.     

Odmah je reagovala i jedna od prozvanih fimi. Poručili su da će na ovaj način biti najteže pogođeni potrošači koji najviše vode računa o cenama, kao i da definicija "fast mode" ne bi trebalo da u obzir za kriterijum uzima broj komercijalnih referenci, već količinu neprodate robe.

Oni koji podržavaju lance sa jeftinom garderobom ističu da će njihovo dodatno oporezivanje biti direktan udar po džepu najsiromašnijih slojeva društva. Kažu da je lepo voditi računa o prirodi, ali da se treba zapitati da li prosečan kupac danas u jeku najrazličitijih kriza ima novca da "krpice" plaća skuplje. Nemaju, kažu, svi para da nose kreacije s modnih pista. Taman kad su pronašli jeftini "eldorado", žrtve modnih trendova će morati da menjaju navike.

S druge strane, oni koji stoje uz vlast u ovoj nameri, a takvih je, ipak, manje sudeći po reakcijama širih narodnih masa, kao jedan od primera navode i činjenicu da je kvalitet ovakvih proizvoda toliko loš da neke humanitarne organizacije, poput veoma poznate francuske asocijacije "Emais", odbijaju da uzmu ovakvu iznošenu garderobu, jer je previše lošeg kvaliteta čak i za beskućnike!  

U "Emaisu" kažu da rast "fešn mode" procentualno odgovara porastu bačenih odevnih predmeta svake godine, koji su pritom loši da bi, kao takvi, mogli da budu ponovo korišćeni. Tako je za deset godina, udeo tekstila, dobrog da bi bio poklonjen nekome ko nema dovoljno sredstava da obnovi svoju garderobu, spao sa 64 odsto na 55. Ostalo ide u reciklažu i spaljivanje.

- Moramo stati na kraj pustošenju koje stvara ova industrija, tako što ćemo ograničiti obim koji može da se iznese na tržište, i na taj način promovisati prodaju kvalitetnih, ekološki dizajniranih, popravljivih i višekratnih proizvoda – ističu u "Emaisu".

Tako se stiglo do dva ekstrema u divljanju liberalnog kapitalizma, s jedne strane s basnoslovnim cenama pojedinih proizvoda koje mogu da kupe samo oni s vrha skale sve izraženijih socijalnih razlika, i s druge, s proizvodima konkurentski spuštenim u bescenje koji ne mogu da ispune ni osnovne norme. Na lastišu između ova dva kraja, razvlači se običan čovek.

KRPICE NA UŠTRB SOCIJALE

- Preterano konuzimiranje je vezano za jačanje aktera u "fast modi" koja praktikuje veoma niske cene, na uštrb socijalnih i ekoloških zahteva – poručila je francuska poslanica koja je predstavila predlog zakona An Sesil Violan.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)