Društvo

VOLONTERI HRANE DUŠU U CRVENOJ ZONI: Humani studenti dobrovoljci na zadatku u bolnici

Д. АЛИХОЏИЋ

15. 01. 2021. u 11:30

SOLIDARNOST i znatiželja samo su neki od motiva zbog kojih su se mladi studenti završnih godina Medicinskog fakulteta u Nišu opredelili da budu volonteri tamo gde je trenutno najopasnije - u "crvenoj" kovid zoni.

ВОЛОНТЕРИ ХРАНЕ ДУШУ У ЦРВЕНОЈ ЗОНИ: Хумани студенти добровољци на задатку у болници

Foto privatna arhiva

Njih tridesetak niti traže niti očekuju materijalnu satisfakciju, jer kažu da, pomažući drugima - hrane dušu.

Na čelu čete volontera je mladi ekonomista Dimitrije Stojanović (23), koji je iskustva u volontiranju sticao na Dečjoj klinici i kao trijažer u niškoj Hitnoj pomoći. On se prijavio još 16. marta prošle godine. U početku je obilazio nepokretne pacijente, a ubrzo nakon toga angažovan je u zgradi Fizikalne terapije gde je privremeno bilo infektivno odeljenje. Iako ima stalan posao, svaki slobodan trenutak koristi da volontira.

- Mi ne lečimo, ali pomažemo onima koji leče. Zahvalnost u očima pacijenata ali i umornih lekara i osoblja najveća su nam nagrada. Najteže je bilo prvi put obući skafander i ući u "crvenu zonu". Danas nam je to uobičajena stvar. Imam i odgovornost za volontere jer ja sam taj koji ih je okupio i kome veruju - kaže Dimitrijević.

Njegova desna ruka od početka je Uroš Ristić (24), student šeste godine medicine.

- I pre nego što sam upisao medicinu hteo sam da budem anesteziolog, a sada sam siguran u to - kaže Uroš koji smatra da nikoga ne treba da čudi zašto su upravo studenti medicine najbrojniji kao volonteri u jednoj ovakvoj situaciji.

Dimitrije Stojanović i Uroš Ristić, Foto privatna arhiva

- A ko će drugi da da primer? Od nas se to i očekuje zbog solidarnosti i lekarske etike. Da se razumemo, ovo volontiranje nam se nigde ne računa u nekom materijalnom smislu, ali ćemo posle ovog biti bogati za jedno ljudsko i profesionalno iskustvo.

Emilija Miljković iz Niša i Jelena Matejić iz Bora, takođe na završnoj godini, u "crvenoj zoni" angažovane su tek mesec dana.

- U proseku svaki četvri dan smo u "crvenoj zoni" od šest do osam sati. U ostalim danima smo takođe u kovid-bolnici ali pomažemo oko papirologije - kažu ove vredne studentkinje.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

TA KUĆA JE STVARNO UKLETA Majci i ocu prerezao grkljan, pa sebi isekao vene: Novi detalji porodične tragedije u Čačku
Zločin

0 4

"TA KUĆA JE STVARNO UKLETA" Majci i ocu prerezao grkljan, pa sebi isekao vene: Novi detalji porodične tragedije u Čačku

PRVI rezultati istrage tragedije koja je otkrivena u subotu ujutru u porodičnoj kući u blizini „Slobodine“ raskrsnice u Čačku, govore da je Vladimir Čarapić (47) nožem preklao vrat svojoj majci Mili (72), a potom i svom ocu Neđu (79). Zatim je sebi istim sečivom naneo više uboda po grudima i stomaku, a na kraju je prerezao vene leve ruke i tako na smrt iskrvario.

07. 12. 2025. u 13:36

Završio glumu, pa radio na mešalici, rat ga udaljio od ljubavi - životni put Jova Maksića
Poznati

0 0

Završio glumu, pa radio na mešalici, rat ga udaljio od ljubavi - životni put Jova Maksića

DETINjSTVO glumca Jova Maksića oblikovalo se u maloj seoskoj sredini podno Dinare, u selu Plavno kod Knina, gde je porodica živela zbog očevog svešteničkog službovanja. Rani period života opisuje kao vreme potpune slobode i radosti, kada je gotovo čitavo selo bilo prostor za igru i maštarije. U takvoj atmosferi formirala se njegova emotivna struktura — vezanost za zajednicu, toplina porodičnih odnosa i zahvalnost za jednostavne stvari.

07. 12. 2025. u 11:41

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Vaseljenski patrijarh Vartolomej I i predsednik kompanije Tasyapı Emrulah Turanli: Vizija koja povezuje Istanbul i Srbiju

Vaseljenski patrijarh Vartolomej I i predsednik kompanije Tasyapı Emrulah Turanli: Vizija koja povezuje Istanbul i Srbiju