BRŽE NAPUNE 18, NEGO ŠTO DOBIJU USVOJITELJE: U Zvečanskoj smešteno 400 "nezbrinute" dece, većini Centar jedini dom (FOTO)

U CENTRU za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj ulici uBeogradu smešteno je oko 400 mališana.

Foto: N.Skenderija

Nekima od njih je ovo samoprolazna stanica, dok će drugima do punoletstva biti jedini dom. Jer, kako je "Novostima" potvrdio Zoran Milačić, direktor ove ustanove svake godine na usvojenje ode samo petoro do sedmoro njih.

Činjenica je da je i smanjen priliv dece lišene roditeljskog staranja. Posle izmena Zakona o socijanoj zaštiti, ona retko odlaze u institucije poput ove, umesto toga traže se alternativna rešenja - od rada sa biološkom porodicom, preko smeštaja u široj porodici ili kod hranitelja, do - usvojenja.

Foto: N.Skenderija

- U našu ustanovu najčešće dolaze deca koja imaju različite smetnje u razvoju. Imamo stručni kadar i kapacitete da pružimo podršku deci sa težim i teškim smetnjama u razvoju, mališanima koji su psihotični ili imaju emocionalne i druge poremećaje ponašanja. Ova deca često ne mogu da koriste usluge drugih ustanova u sistemu socijalne zaštite, a jedan od osnovnih uslova porodica koje žele da usvoje dete je da ono bude zdravo. To je sasvim razumljivo očekivanje, jer kada se dete rodi, prva želja svakog roditelja je da bude živo i zdravo. Upravo tako razmišljaju i potencijalni usvojitelji, od kojih se većina javlja zato što nema sopstvenu decu - kaže Zoran Milačić.

Direktor Centra u Zvečanskoj kaže da decu lišenu roditeljskog staranja najčešće usvajaju ljudi iz inostranstva:

- Naše porodice teško prihvataju bolesne mališane, dok je u inostranstvu drugačije. Na usvojenje u drugu državu odlaze deca za koju se, u roku od godinu dana, ne pronađe usvojitelj u Srbiji. Ne traži se dete za usvojitelje već najbolji usvojitelj za dete koje je emocionalno ranjivo i nosi traumu. Zato su greške u proceni usvojitelja, nedopustive.

Foto: N.Skenderija

Naš sagovornik je pojasnio da deca koja idu na usvojenje moraju da imaju kompletnu dokumentaciju - da se radi o potpunoj lišenosti roditeljskog staranja, da kod roditelja nema mogućnosti za rehabilitaciju ili da nemaju roditelje. Tek tad se upućuju na usvojenje kao oblik zaštite.

- Ukoliko dete ide u drugu zemlju, u proces usvojenja uključeni su centri za socijalni rad i resorno ministarstvo. Oni preko agencija kontaktiraju zainteresovane porodice. Tek ako se utvrdi da su potencijalni usvojitelji podobni, ulazi se u postupak usvojenja deteta.

Na pitanje zašto porodice iz inostranstva prihvataju decu koje nisu potpuno zdrava, a naši ljudi ih neće, Milačić odgovara:

- Drugačija je situacija u zemljama bogatijim od naše. Te porodice najčešće dobijaju poseban status u društvu zbog toga što su humane. Usvojitelji često imaju svoju decu, a žele da pomognu iz plemenitih razloga. Oni imaju i druge povlastice, od smanjenja poreza do niza usluga koje su namenjene deci sa smetnjama u razvoju, različite tipove dnevnih boravaka i druge servise. Ne kažem da mi nismo humani, ali još nemamo uslova da brinemo o detetu sa smetnjama u razvoju i da nam ostane vremena za sebe. Kod nas, vrlo često, jedan član domaćinstva, najčešće majka je skoro neprekidno uz bolesno dete.

Foto: N.Skenderija

Deca bez roditeljskog staranja u Centar dolaze tek kad napune tri godine. Do tada su, najčešće, u hraniteljskim porodicama.

- Hraniteljska porodica jeste vrsta smeštaja, kao i ustanova - ističe Milačić. - Ona se smatra naročito za mlađe dete kvalitetnim oblikom smeštaja zbog stalnosti odrasle osobe, odnosno hranitelja koji žive njim i ponašaju se kao da su mu roditelji.

U Srbiji je u ustanovama za zaštitu najmlađih trenutno oko 700 dece, dok je u hraniteljskim porodicama više od 5.000 mališana.

- Mi smo razvili sistem hraniteljstva i najveći broj zdrave dece bez roditeljskog staranja je u hraniteljskim porodicama - kaže direktor Centra u Zvečanskoj. - Perspektiva dece koja odu u hraniteljske porodice najčešće jeste usvojenje. Ta deca najčešće ne ostjau dugo u hraniteljskim porodicama. Kod nas, uglavnom, borave deca koja imaju određene zdravstvene probleme i mogu da ostanu ovde do profesionalnog osposobljavanja.

Preporučujemo

Društvo

0 0

Šta ako vas snimi dron, a ne zaustavi policija i da li kazne stižu automatski

13. 08. 2026. u 22:13

Društvo

0 2

KRVAVA BISTRICA: Više od dve decenije bez kazne za ubistvo srpske dece u Goraždevcu

13. 08. 2026. u 22:07

Društvo

0 0

AKO ČUJETE VABILICU, PRIJAVITE JE: Počinje lov na prepelice, a DZPPS upozorava na nezakonito korišćenje vabilica

13. 08. 2026. u 19:07

Feljton

0 0

„ARISTOKRATSKO STOPALO" Olivere Katarine: Susret sa Titom na Tari u neprirodnoj atmosferi

13. 08. 2026. u 19:01

Svet

Putin se pojavio u uniformi Ratne mornarice: Šta stoji iza poteza koji je privukao pažnju Zapada

2026-08-13 21:00:00

Svet

Bolno "priznanje" američke NASA: Krim je deo Ruske Federacije

2026-08-13 11:34:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije