KAKO REŠITI PROBLEM PARKIRANJA U BEOGRADU: Evo koliko parking mesta nestaje u centru grada

Suzana MILOŠEVIĆ

06. 10. 2020. u 14:07

PROBLEM parkiranja u Beogradu jedan je od najvećih sa kojim se suočavamo.

КАКО РЕШИТИ ПРОБЛЕМ ПАРКИРАЊА У БЕОГРАДУ: Ево колико паркинг места нестаје у центру града

Foto arhiva

U gradu trenutno ima 650.000 registrovanih automobila, što je rekordan broj u istoriji prestonice. S druge strane, saobraćajna infrastruktura ima ograničene mogućnosti za proširenje. U ovom trenutku, svakom objektu u centru nedostaje oko 25 parking mesta. Javne garaže to ne mogu da nadoknade.

Ovako za "Novosti" počinje priču o problemu parkiranja u prestonici glavni gradski urbanista Marko Stojčić.

U centralnoj gradskoj zoni gde su objekti građeni između Prvog i Drugog svetskog rata, parametri za parkiranje su tada bili sasvim drugačiji. Zato, prema rečima našeg sagovornika, imamo stambene zgrade od po 20 i više stambenih jedinica sa po jednim ili dva mesta u dvorištu.

- Imajući u vidu da broj skrivenih parking-mesta u gradu premašuje 1,5 mesto po svakom objektu, nedostaje oko 25 parking-mesta. To ne može da se nadoknadi izgradnjom javnih garaža. Jedini put koji imamo, a koji su izabrali i drugi evropski gradovi, jeste propagiranje bicikliranja i pešačenja, kao poželjan vid kretanja u centralnoj zoni. Veliki broj ljudi koji želi da živi u centru, moraće da se odrekne automobila. To podrazumeva i znatno kvalitetniji gradski prevoz i zato intenzivno radimo na izgradnji metroa koji bi smanjio potrebu za korišćenjem automobila - kaže Stojčić.

Foto Ilustracija V. N.

Grad je usvojio Plan detaljne regulacije javnih garaža, koji predviđa 56 lokacija za njihovu gradnju. U ovom trenutku izrađuje se projektna dokumentacija za četiri javne garaže, a tome će biti pridodate još dve.

- To je garaža u Fruškogorskoj, koja treba da reši problem parkiranja oko Kosančićevog venca i iznad Karađorđeve ulice, jer i ona postaje nova aktraktivna zona. Druga je u Vlajkovićevoj, koja bi trebalo da reši parkiranje u Kosovskoj i Svetogorskoj. U planu je gradnja garaže u Skerlićevoj ulici, kako bi se uredilo parkiranje u neposrednom okruženju Hrama Svetog Save. Od gradnje garaže u Vasinoj se izgleda odustalo. Pretpostavka je da su arheološka nalazišta značajna i da bi vrednije bilo za grad da se te iskopine, gde je nekada bila glavna ulica Singidunuma, prikažu Beograđanima i turistima - otkriva nove planove Stojčić.

To bi, kako kaže, podrazumevalo da se povećaju kapaciteti garaže koja je planirana ispod današnjeg Staklenca.

ZAŠTO POKREĆEMO OVU TEMU ?

PRONALAZAK parking-mesta u gradu postao je jedan od najvećih problema građana, koji u Beogradu žive, ali i onih koji u glavni grad dolaze. U prestonici, koja ima gotovo 1,7 miliona stanovnika, registrovano je 650.000 automobila. Garaže i parkinzi postali su mali za smeštaj vozila, kojima su i gradske saobraćajnice tesne. Sve javne garaže su pune, a pronaći mesto ispred većine javnih zgrada, ravno je lutriji.

Problem sa ostavljanjem vozila odavno se iz centra prelio na naselja - Kanarevo brdo, Mirijevo, Kumodraž, Banjicu, pa i na Novi Beograd, opštinu sa najviše prostora. Sve teže je naći mesto ispred sopstvene zgrade. A, jedna porodica sve češće ima dva automobila.

Iako se ovim segmentom života u gradu "Večernje novosti" neprekidno bave, čitaocimo nudimo reč više na ovu temu iz razgovora sa predstavnicima gradske uprave i stručnjacima iz Urbanističkog zavoda, sa Saobraćajnog i Arhitektonskog fakulteta..

Na usvajanju je i Plan održive urbane mobilnosti koji popisuje sve korake koje bi Grad trebalo da preduzme kako bi prestonica bila zdravija za život. NJime se uspostavlja nova hjerarhija, gde je pešak najvažniji učesnik u saobraćaju, pa biciklista, pa onda javni prevoz i automobili. Ideja je i da se politikom parkiranja ograniči želja građana da imaju svoje vozilo.

- Problem sa parkiranjem sada je vidljiv i na Novom Beogradu. Parametri za parkiranje sedamdesetih bili su 0,3 do 0,7 parking-mesta po jednoj izgrađenoj stambenoj jedinici. Sada je po svim urbanističkim parametrima potrebno imati 1,1 mesto po izgrađenoj stambenoj jedinici. Ni ta brojka, koju bi svaki investitor trebalo da obezbedi u okviru svoje parcele, nije rešila problem. Sekretarijat za saobraćaj je uzeo na sebe obavezu da izradi studiju potrebnih parking-mesta. To će pokazati da li ćemo u manje urbanim delovima Beograda imati 0,7 vozila po stambenoj jedinici, i više do dva vozila po stambenoj jedinici u delovima Starog grada, Savskog venca i Vračara - navodi Stojčić.

PRIVATNIKE KOČI ZAKON

POSTUPAK gradnje garaža je dugotrajan i podrazumeva izradu obimne tehničke dokumentacije i dodatno plansko razrađivanje.

- Problem koji utiče na proceduru investicija jeste da je po zakonu parkiranje komunalna delatnost, a ne komercijalna. To otežava mogućnost da privatni investitori grade javne garaže i naplaćuju ih po komercijalnoj ceni koju bi sami utvrdili. Pošto je to komunalna delatnost, Grad mora da učestvuje ne samo u formiranju cene satnog parkiranja, već i u funkcionisanju garaže, jer je to delatnost za koju je zaduženo JKP "Parking servis". Da li će to ostati tako dugoročno, ili ne zavisiće od budućih procena - govori glavni urbanista.

Tvrdi da Grad intenzivno radi na rešavanju problema parkiranja, ima strategiju, ali proces mora da bude dvosmeran i uključi građane.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Nikola

07.10.2020. 00:24

Ово је потпуно лудило. Не може саобраћај у милионском граду да се заснива на аутомобилима и пешачењу. Појачајте број аутобуса, дајте олакшице таксистима, појачајте линије бг воза. Овако, само ће гужве бити веће.