U NEMAČKOJ "VASKRSLA" VOJNA OBAVEZA: Rat u Ukrajini nagnao Berlin da preispita suspenziju zakonske regrutacije

Tehnička sposobnost Bundesvera već duže nije nešto čime bi se Nemci pohvalili, a podmlađivanje trupa prava je rak-rana na korpusu oružanih snaga najjače evropske ekonomije. Novi regruti traže se maltene "svećom", jer popularnost vojne službe godinama opada, pa je u Bundesveru krajem novembra prošle godine bilo samo 9.600 dobrovoljaca.

Regruti se, prema važećim propisima, mogu pozvati samo u "slučajevima napetosti ili odbrane". Da bi to uradio Bundestag mora dvotrećinskom većinom da konstatuje da je nemačka teritorija napadnuta oružanom silom ili da je oružani napad neizbežan.

Političarka iz redova Liberalne stranke (FDP), Mari-Agnes Štrak-Cimerman izjasnila se ovih dana za ponovno uvođenje vojne obaveze. "Prestanak obaveznog služenja važi samo u mirnodopskim uslovima. U slučaju napetosti ili odbrane, može se ponovo aktivirati", rekla je u utorak za "Zidojče cajtung". Pre godinu dana bila je, međutim, protiv toga, ali se sada poziva na "ruski agresorski rat protiv Ukrajine i promenjenu bezbednosnu situaciju za celu Evropu" i poručuje da "bi dalja suspenzija obaveznog služenja vojnog roka mogla da bude žalosna".

"Zeleni" političar Anton Hofrajter protivreči koalicionoj koleginici Štrak-Cimermanovoj. "Regrutacija ne odgovara izazovima sa kojima se suočava moderna vojska", kaže za "T-onlajn". "I ne samo zbog složenosti sistema naoružanja, ne mislim da bi ponovno uvođenje vojne obaveze bilo od velike pomoći. A dobrovoljno služenje vojnog roka ionako već postoji", veli on.

Ministar odbrane Boris Pistorijus ne žali zbog suspenzije obaveznog služenja vojnog roka. "U prošlosti su vojni obveznici sedeli za svakim drugim kuhinjskim stolom. To je još jedan razlog zašto je uvek postojala veza sa civilnim društvom. Ali to nije lako vratiti. Sada morate učiniti Bundesver toliko atraktivnim da se mladi ljudi zainteresuju i da se prijave".

Udruženje rezervista izjasnilo se za ponovno uvođenje vojne obaveze. "Savezna Republika Nemačka se ne može braniti ako nemamo regrutaciju", rekao je predsednik udruženja Patrik Senzburg za "Velt". Oko 200.000 vojnika i 100.000 rezervista nije dovoljno ako nastupi hitan slučaj.

Otkako je 2011. ukinuta vojna obaveza, nije bilo ustavne reforme, a aktuelni Ustav predviđa da "muškarci sa 18 godina mogu biti obavezni da služe u oružanim snagama, u saveznoj graničnoj policiji, ili udruženju civilne zaštite". Da bi se regrutacija ponovo uvela potrebna je, dakle, promena Ustava.

Nemački mediji ističu da je, međutim, formulacija problem, jer u odgovarajućem članu Osnovnog zakona samo su muškarci dužni da služe sa oružjem. Kako trenutna diskusija uključuje žene i osobe sa drugim rodnim identitetima, neophodno je da se, shodno tome, izmeni Ustav, za šta je neophodna dvotrećinska većina u oba parlamentarna doma, Bundestagu i Bundesratu.

Ideje političara o brzometnom vraćanju vojnog roka, razvejali su stručnjaci upozorivši da se "strukture za prikupljanje i obuku moraju ponovo izgraditi", objašnjava Patrik Senzburg, predsednik Udruženja rezervista. Pored toga, Bundesver je od 2011. godine prodao mnoge kasarne, poligone i ostalu imovinu. Ne postoji infrastruktura koja bi mogla da prihvati i obuči na desetine hiljada regruta u kratkom roku.

ŠMINKA BERBOKOVE 136.000 EVRA

POSLE diplomatskog skandala gotovo bez presedana, kad je samoinicijativno "objavila rat" Rusiji, nemačka šefica diplomatije Analena Berbok na udaru je nove afere.

Potrošila je, naime, 136.552 evra na puder, šminku i stajling, a sve to platila parama iz državne kase. Nemačka televizija NTV navodi da Berbokova zaposlila i stilistu za platu od 7.500 evra mesečno. Iz MIP u Berlinu, pokušali su da opravdaju šeficu, ali činjenica da je za njene potrebe lane izdvojeno 178.765 evra, unapred je sva opravdanja osudila na neuspeh. Kancelar Olaf Šolc još besni zbog "objave rata Moskvi", a nižu se i brojni zahtevi za njenu smenu.