OŽIVELA LEGENDA O MERILIN: Šest decenija od smrti holivudske ikone, u groznici iščekivanja filma o jednoj od najvoljenijih glumica

Ko zna koliko je puta, u najrazličitijim formatima, žanrovima i formama i uz bezbroj različitih pristupa, interpretiran kako sam život - tako i misteriozna smrt najvoljenije holivudske plavuše. Tom se nizu interpretacija samo od proletos pridružuju dva filmska ostvarenja. Najpre ono dokumentarno "Misterija Merilin Monro: nepreslušane trake", dostupno na najpopularnijoj striming platformi. A potom je ovo vrelo leto još mnogo vrelijim učinila groznica iščekivanja gromoglasno najavljivanog filma "Plavuša", Endrjua Dominika, koji izlazi (takođe) na "Netfliksu" krajem septembra, a pre toga premijerno na Venecijanskom festivalu.

Mnogo je faktora koji film, čiji naslov legendu sažima u tek jednu mnogoznačnu reč - plavuša - za koju Merilinka doduše predstavlja jednu od prvih asocijacija, čine i te kako vrednim čekanja. Najpre, zasniva se na prozi Džojs Kerol Outs, vrlo čitane spisateljice ali ne od vrste koju su popularnom učinile "lake note". Naprotiv, reč je o osobenoj, darovitoj autorki neretko mračnog, ali uvek vrlo zavodljivog stila, tvorcu izuzetnih knjiga - a jedna od njih je upravo "Plavuša", koja je pretočena u istoimeni film, sa Anom de Armas u ulozi holivudske dive.

Ni činjenica da cela ova godina, slučajno ili zbog tužnog jubileja, protiče u znaku MM, niti to što tek od pre par meseci zahvaljujući dokumentarcu nanovo ima priliku da "razotkriva" tajne legendarne glumice i neumorno (re)interpretira teorije o odlasku Merilin - ništa od toga nije umanjilo neutaživu želju publike za još, još, još... Još svega onog što je pratilo ime Merilin Monro, svega što će se zauvek vezivati uz tako česte, a opet posve jedinstvene inicijale MM. Još neponovljive lepote, još seksepila, još najženstvenije krhkosti i zavodljivog nestašluka, još tuge koju je tako umela da nosi, još glamura, ikoničnih scena i nesrećnih ljubavi, još dara koji joj je oduvek i zauvek spočitavan, baš kao i pamet koju je nesumnjivo imala...

Ana de Armas (34) koja je doživela tu čast, ali i izazov da zaigra ovu filmsku inkarnaciju neponovljive Plavuše, a sudeći po prvim trejlerima "Netfliks" sa pravom računa na uspeh ovog filma, dok bi ova rola De Armasovu vrlo lako mogla da katapultira među zvezde.

Na sedam stotina strana svog romana Outsova je težila da, kako kaže, pruži radikalno "pročišćenu" priču o životu Monroove, koja kao junakinja knjige nosi svoje "civilno", devojačko ime - Norma Džin, o njenom životu pre zvezda, ali i potonjem putu do slave, brakovima sa Džoom Dimađom i Arturom Milerom, bolesti i osobenostima ličnosti koje su joj uglavnom donosile - samo nesreću... Outs se jeste oslanjala na činjenice, na postojeću ženu, istorijsku ličnost - u ma kakvu da je ikonu ona izrasla, ali je ipak autorka fikcije, te je i ispisala "pravi" roman, ne bivajući opterećena "suvim" činjenicama.

Onaj pređašnji pak, dokumentarni The Mystery of Marilyn Monroe: The Unheard Tapes, za kredo je imao "razotkrivanje" tajni, kojih u ovoj priči nikada nije manjkalo - to je film koji teži da skine sa očiju gledalaca povez opčinjenosti divom, i predstavi junakinju kao ženu od krvi i mesa, i dublje od toga: da je ogoli do kostiju. Ovaj se film Eme Kuper oslanja na istraživački rad novinara Entonija Samersa koji je 1985. objavio knjigu "Boginja: tajni životi Merilin Monro" (Goddess: The Secret Lives of Marilyn Monroe), na čije ga je pisanje podstakla odluka suda u Los Anđelesu da 1982. godine obnovi istragu o smrti holivudske ikone jer se previše nagađalo kako je umrla. Ubistvo, samoubistvo ili nesrećan slučaj, tri su pretpostavke koje se decenijama smenjuju i na kojima bivaju izgrađene nebrojene teorije o odlasku "boginje". Samers je tokom istraživanja sakupio zlatni rudnik audio-snimaka očevidaca koji su boravili u orbiti zvezde, a Kuperova je snimke sa traka arhiviranih na Akademiji filmske umetnosti i nauke u Los Anđelesu, oživela putem sinhronizovane reprodukcije, koristeći glumce u kostimima.

Koji je od dva pristupa - igrani koji se zasniva na romanesknoj formi, ili dokumentarni koji (tek) za osnovu ima neke autentične reči, potom interpretirane i montirane u autorskom postupku, što uključuje i stav autora, bolji? Koji više priliči samoj Merilin, i priči o njenom životu, liku, delu, smrti? Ostaje da se vidi. Teško da će i svi do sada o njoj snimljeni filmovi zajedno, ikada uspeti da stvore celovitu sliku o ženi, koja i šezdeset godina od odlaska ne prestaje da bude izvor trajne fascinacije publike, ali i nepresušan izvor novca i slave za one koji se poduhvate da priču o njoj iznova ispričaju.

Ili izmisle.

(NE)SKROMNI REDITELj

REDITELj Endrju Dominik, koji je snimio "Plavušu" po sopstvenom scenariju, kao ime predstavlja mnogo slabiju (ili manje poznatu) referencu od Džojs Kerol Outs, čije je ime preporuka po sebi, a na čijem je "istorijsko-fantastičnom" (?) romanu scenario zasnovan.

Ipak, reditelju ne manjka samopouzdanja, te svoj film najavljuje kao "jedan od deset najboljih u istoriji kinematografije".