SKRAJNUTI VELIKANI: Sveti Sava i knez Lazar se ne uklanjaju slučajno iz našeg obrazovnog programa

IMA dece kojoj je dan školske slave - 27. januar - važan samo zato što nema nastave, a nije im sasvim jasno zašto se tog dana u školi organizuje svečanost i kome je posvećena, ne znaju mnogo o tome ko je bio Sveti Sava i po čemu je on značajan.

Nije ni čudo, jer Svetom Savi posvećene su samo mrvice školskog plana i programa, a reforma sprovedena u poslednje dve decenije nije zaobišla ni našeg prvog prosvetitelja. Tako se osnivač srpske crkve i škole u osmom razredu uopšte ne pominje, iako je, kako upozoravaju pedagozi, baš tada neophodno, a u mlađim razredima, posle svake reforme, sadržaji posvećeni Svetom Savi su sasecani i razvodnjavani.

Ništa bolje nije prošao ni Kosovski mit, a profesori koji su analizirali udžbenike, ističu da se poslednje veze sa Kosovom kidaju u šestom razredu kada se obrađuju kosovski ciklus i Kosovski boj u okviru istorije. Ostalo je nekoliko epskih narodnih pesama, a ispada da nijedan jedini srpski pesnik nije pisao o kosovskim junacima.

Naši reformatori "zakačili" su i - Mihajla Pupina, pa je tako iz njegove autobiografije, za koju je čuveni naučnik dobio Pulicerovu nagradu, decenijama, što slučajno, što namerno, izbacivan deo o Svetom Savi.

- Mihajlo Pupin, naučnik i pronalazač, ostao je u Americi blagodaran duhovni sin Svetog Save - pisao je o naučniku francuski "Korenspoden". Da li će neki naši budući Pupini koji će zadiviti svet svojom pameću, ostati verni sinovi Svetog Save? Teško - ako se budu vodili onim što su u školi naučili.

A profesor Vladimir Dimitrijević zaključuje da se Sveti Sava i knez Lazar ne uklanjaju slučajno sa našeg obrazovnog obzorja. O čemu se radi, pita se ovaj profesor i odgovara:

- Radi nam se o glavi, naravno.