IZUMI KOJI SU IZMENILI SVET: U Pariskom Muzeju umetnosti i zanata, u kom je Srbija organizovala prijem povodom "Ekspo 2027"

Pariski muzej, u kome je Srbija nedavno organizovala prijem povodom kandidature za Međunarodnu svetsku izložbu 2027. godine, krije u svojoj unutrašnjosti prave bisere industrijskog stvaralaštva i pronalazaštva.

Među njima je, na primer, aeroplan iz 1909. inženjera Luja Blerioa, koji je 25. jula te iste godine nepovratno ušao u istoriju kada je u 4.41 ujutro poleteo iz Sangejta na francuskoj obali Lamanša. "Blerio 11", dug osam metara, sa rasponom krila od 7,20, težak 310 kilograma, opremljen trocilindričnim "Anzanijevim" motorom, vinuo se u nebo, razvio brzinu od 60 kilometara na čas i za 32 minuta bezbedno dodirnuo britansko tlo.

Tačno u 5.13 Luj Blerio je izgovorio čuvenu rečenicu: "Engleska više nije ostrvo." Bio je to prvi let preko Lamanša. Ko digne pogled, videće ovaj avion danas na plafonu muzeja.

Ovde se nalazi najstarija industrijska i tehnološka kolekcija na svetu. U svom registru ima čak 46.000 inventarskih stavki koje obuhvataju 80.000 predmeta, među kojima 20.000 fotografija i 15.000 tehničkih crteža. Vidljivo je i 2.500 objekata, od kojih se mnogi čuvaju u hangarima u Sen Deniju, dok su najspektakularniji, koji su izmenili svet, izloženi u galeriji muzeja.

Među njima je, na primer, Fukoovo klatno, kojim je u Panteonu 1851. godine dokazao da se Zemlja okreće oko svoje ose. Original se čuva u Muzeju umetnosti i zanata, mada je 2010. došlo do incidenta i teškog oštećenja prilikom pada jednog od delova koji je morao da bude zamenjen. Kopija celog klatna postavljena je, inače, 1995. tamo gde je i prvi put bila, u Panteonu.

Početna kolekcija napravljena je na inicijativu mehaničara Žaka Vokansona 1752. godine.

Ona je sada podeljena na sedam velikih tematskih delova, u kojima su naučni instrumenti, materijali, konstrukcije, komunikacija, energija, mehanika i transport. U njima se čuvaju tehničke inovacije koje su promenile svet, uglavnom od renesanse do današnjih dana.

Među njima je i prvi automobil na svetu, na parni pogon, koji je 1769. godine konstruisao vojni inženjer Nikola Kinjo. Imao je nosivost pet tona i kretao se četiri kilometra na sat. U kolekciji je i gazometar kojim je otac moderne hemije Antoan Lavoazje 1787. dokazao da se voda sastoji od vodonika i kiseonika.

O napretku sveta svedoči i prva aparatura za dagerotipiju, preteču fotografije, iz 1839, Nisefora Nijepsa i Luja Dagera. Jedan od najstarijih eksponata je i prva matematička mašina Bleza Paskala iz 1642. Tu su i Vitstonov i Kukov električni telegraf iz 1846, Mišoov velosiped iz 1865, "Pežoov" kvadricikl iz 1892. ili parna lokomotiva tipa "planet" iz 1833. godine.

U muzeju se nalazi i prva šivaća mašina "timonije" iz 1830, koja funkcioniše po principu kukičanja. Kažu da i dalje radi. Prvi izum ove vrste naišao je na žestoko protivljenje radnika koji su u pobuni uništili prvu mehaničku krojačku radnju u Parizu.

Ovde se čuva i avion Klemana Adera iz 1897. Izložen je treći primerak. Prvi se slupao posle 300 preletenih metara. U muzeju se, između ostalog, nalaze i motor Rudolfa Dizela iz 1892, lokomobil na paru iz 1852, automobil s elisom "helika", čiji je izumitelj 1921. bio Marsel Leja, "Renoova" formula 1 iz 1983, Serpoleov parni tricikl iz 1888. i "obeisant", odnosno u prevodu "poslušnica", kako je, zbog lakog upravljanja, nazvan prvi parni omnibus za masovni prevoz iz 1873. Amedea Bolea, koji je mogao da prevozi 12 osoba brzinom od maksimalnih i teoretskih 40 kilometara na sat. Imao je i menjač, što je omogućavalo savladavanje uspona od 12 stepeni. Boleov omnibus je 1875. prešao razdaljinu od Lemana do Pariza dugu 230 kilometara za 18 sati. Vozač je usput dobio čak 75 kazni, jer u ono vreme nije bio dozvoljen saobraćaj motornim vozilima! Sada je propisno parkiran u muzeju.

Izložen je i sistem eksploatacije prve automatske linije metroa u svetu, bez vozača, broj 14, u Parizu, pod nazivom "meteor", iz 1999. Prolazi nedaleko od muzeja.

NjUJORŠKI SIMBOL IZ FRANCUSKE

UZ podršku Francusko-američke unije, francuski skulptor Ogist Bartoldi, izradio je čuveni simbol slobode čiju je unutrašnju konstrukciju izradio Gistav Ajfel. Kip slobode poklonjen je Americi 1886. godine. Osam godina ranije, nastao je na Monmartru šesnaest puta manji gipsani model, koji je Bartoldijeva udovica poklonila Muzeju umetnosti i zanata. Na osnovu ovog modela urađeno je mnogo identičnih kipova slobode.
Osim najimpozantnijeg u Njujorku, nalaze se i u Argentini, Brazilu, Austriji, Ekvadoru, Nemačkoj, Kini, Španiji, Vijetnamu, Japanu... U Parizu ih ima šest, a najpoznatija se nalazi na Ostrvu labudova u 15. arondismanu. Nastala je istovremeno kada i američka, a postavljena je 1889. godine, najpre licem ka Ajfelovoj kuli, da bi kasnije bila okrenuta tako da "gleda" ka svojoj "sestri" sa druge strane Atlantika. Ispred Muzeja umetnosti i zanata od 2010. do 2021. stajala je još jedna kopija, koja je na deset godina poslata u SAD, "da ojača francusko-američko prijateljstvo".