U DUŠI NAŠEG NARODA KAO VEČNO BLAGO: U Ruskom domu održano veče posvećeno akademiku, pesniku Matiji Bećkoviću

Sat vremena pre početka događaja u sali i na galeriji nije bilo mesta ni za stajanje.

Matijin izlazak na scenu propraćen je gromoglasnim aplauzom i ovacijama, kao da je rok-zvezda.

Na bini su bili Matijini prijatelji - mitropolit Joanikije, reditelj i pisac Emir Kusturica, glumac Petar Božović, profesor Milo Lompar, istoričar Miloš Ković i pisac Milan Ružić. Svaki od njih je govorio o Matiji na svoj način, te ispričao i poneku anegdotu i šalu. Bećković je na početku recitovao svoju pesmu "Kad dođeš u bilo koji grad".

- Bećković je čuven pesnik po izuzetnoj retoričkoj uzvitlanosti koju nosi igra reči njegovih stihova - rekao je Lompar.

- Iznenađujuće je to što u pesmi "Kad dođeš u bilo koji grad" nema ni prisanak humora, a Bećković je, kako je govorio Mihiz, najduhovitiji pesnik srpske poezije. To nas podstiče da se zamislimo i upitamo ako nema humora u pesmi čega ima. Pesma govori o voljenoj ženi koje više nema i ima ohrabrujuću tugu, jer joj je motiv iščeznuće zauvek nestale mrtve drage.

Mitropolit Joanikije je rekao da su pesnici i kaluđeri slični, jer monasi služe Hristu, logosu, a služiti Isusu je poezija.

- Pesnička reč, ako je zaista nadahnuta, uzvodi Božiju reč, tako da nije slučajno da se u ovom vremenu sreću i razgovaraju pesnici i monasi - istakao je mitropolit. - Matija se, ne u vremenu, nego u poeziji sretao sa naša dva najveća monaha. Pisao je službe o Svetom Savi i Njegošu. Da nema službi o Svetom Savi u crkvi, neki daroviti kaluđer koji se zanima poezijom iz njegovih "službi" mogao bi da napiše nove. A, Matija je prvi koji je napisao službu Njegošu. Kao što se u službi sreo sa dvojicom najvećih iz našeg roda, tako je u ovom zemaljskom veku upoznao dvojicu najvećih monaha našeg doba - mitropolita Amfilohija i vladiku Atanasija Jeftića. Sreo se i sa njihovim duhovnikom, ocem Justinom Popovićem.

Ispričao je mitropolit kako je oca Justina, po svedočenju njegovih učenika, dirnula Matijina pesma "Bogojavljenje".

- Možda ga je zadivilo to što je u vremenu kada su komunizam i "brozomora" bili u usijanju, Matija naslovio pesmu "Bogojavljanje" i upustio se u hrabru pučinu Božijih tajni - rekao je mitropolit Joanikije.

- Otac Justin je ohrabrio mladog pesnika poukom da piše što smelije. Sigurno je u Matiji video ogroman talenat i odgovornost prema izgovorenoj i zapisanoj reči. Matija je pesnik duboke misli i izvanrednog, zdravog humora. Zato se njegova poezija čita, pamti, recituje i prenosi i zbog toga će ona uvek ostati u duši našeg naroda kao večno blago.

Kusturica je govorio o prijatelju i kolegi u stilu stendap komedije:

- Kad Matija Bećković govori, šta god da kaže, on još jednom podseća da mi nismo od juče.

Pre kraja, na početak nas vraća. Kada je bio stariji počeo je pripreme za period mladića.

Oblači se strateški, bez trunke taktike. U čemu je tajna? On se plaši da će na ćošku ulica Cara Dušana i Despota Stefana da sretne Boga, a kakav će utisak ostaviti na svevišnjeg ako pesnik na sebi nema kostim, koji ga vodi na najviši stepen Danteovog raja. Na pozornici grada pesnik gostuje u ulozi Šerloka Holmsa. On zna da je inspektoru sve bilo jasno, poezija i zavere se rađaju bez svedoka, uz stalni nedostatak dokaza.

Jak aplauz naterao je reditelja da zastane.

- Kada Matija govori meteorološki zavod registruje kretanje vazdušne mase iz sfere višeg u zonu nižeg pritiska, vetrovi rasteruju oblake... Matija nas podseća da nismo od juče. Nismo od juče mučeni po rovovima i na kraju optuženi da mi druge mučimo. Kad nas pitaju gde ćemo, mi nismo sigurni. Ne znamo puta, ali će sigurno put do nas stići. Spasa će biti u igri sa večnim temama već zabeleženim između redova na glavnoj liniji poezije Matije Bećkovića. Nema sumnje da Matiju voli i staro i mlado, kako neće kad su voleli Tita - zaludno.

Ispričao je Kusturica kako je u Kolašinu u Matijinoj kući amnestiran najpoznatiji disident Milovan Đilas:

- Đilas je dao sve od sebe da pred Matijinom majkom Zorkom dokaže da Boga nema. "Da ga ima", veli, "ne bi bilo ratova, zla, stradanja, kataklizmi, ubistava..." Majka Zorka ga je pažljivo slušala i posle svega je po kosi pomilovala komesara i kazala: "Vidiš kako si pametan i to ti je od Boga." Matija je prvi na svetu konstatovao da se more slaže sa bojom njegovog novog džempera. Dao je prednost džemperu, a nije uvredio more. Kada Matija govori mi znamo da nismo od juče, a kad neko drugi govori on strpljivo čeka kraj - jasno mu je da će i ta nepravda na kraju biti ispravljena. Da ima pravde, na svetu bi bio samo jedan "Tviter" da ljudima ulepša život i da lakše savladavaju životne prepreke - rekao je Kusturica i predložio Milošu Koviću da sastavi apel za vlasnika "Tvitera" Ilona Maska.

Glumac Petar Božović izabrao je da govori Matijine reči, "pa kako pesnik prođe". On je recitovao odlomke svoje monodrame "Reče mi jedan čoek", koju je adaptirao iz Bećkovićeve tri poeme. Istoričar Miloš Ković je govorio kako je Bećkovićevo delo uticalo na njega:

- Iz jedne Matijine pesme istoričar može da nauči mnogo više nego iz istorijskih knjiga. Dovoljan je jedan stih da pokrene osećanje istorije koje je dublje nego tomovi učenih knjiga. Od Matije sam naučio da je Crna Gora dobila naziv po monasima, po njihovim crnim mantijama. To nisam čuo od svojih profesora. U Matijinim pesmama nalazim osećanje trajanja. Osećanje trajanja, kao udaljeno zvono koje neprestano zvoni. Istorija je priča o moralu i zavetu, o reči koja je data i na nama je da je držimo, a Srbi su jedan od zavetnih naroda.

Ković je ispričao anegdotu kako je posle pokretanja inicijative za odbranu Kosova i Metohije, usledio medijski napad na mitropolita Amfilohija.

- Bio sam uplašen, a mitropolit i Bećković su se sve vreme smejali. Za mene je taj smeh bio ohrabrenje i dao osećaj smisla - kazao je Ković.

A, onda je Bećković stao pred mikrofon.

- Ne znam da li da se koncentrišem, pa da umrem. To bi bilo najbolje - našalio se pesnik i počeo ponovo da govori svoje stihove. Za početak je odabrao: "Đe reče Japan": "Ja ne trpim kad drugi priča/ Zamaram se kad ćutim/ Poštenije je da ti to kažem/ Nego da pričaš/ A da te ne slušam/ Da te gledam u oči/ Kao da te slušam/ A da te ne čujem/ Nego punim usta/ I smišljam šta ću reći/ Čim ispregneš jezik/ I poturiš priču/ Barem meni ne treba zboriti/ Kako to ne valja/ I kako bi bilo pametnije/ Ponekad i drugoga čuti/ Koliko bi bilo bolje/ Da sam drukčiji/ Bilo bi bolje za drugoga/ Ali za mene ne bi...

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI