SA DELOM ZMAJA, NJEGOŠA I BRANKA I DANAS ŽIVI CEO SRPSKI NAROD: U Matici srpskoj Miroslavu Aleksiću biće uručena prestižna nagrada

Aleksić, rodom Vrbašanin, čiji književni opus je i ranije ovenčavan značajnim priznanjima, ne sputavajući emocije ističe da je priznanje koje nosi ime Jovana Jovanovića Zmaja kruna njegovog pesništva i da posle nje svaki pesnik može a i ne mora da dobije druga priznanja. Jer Zmajevi stihovi obeležili su svačije odrastanje.

- Zmaj je uz Njegoša i Branka Radičevića bio pesnik koga je prihvatio i sa njegovim delom živeo, pa i danas živi, ceo srpski narod. Njegove pesme sam čitao i govorio naizust kada sam imao četiri godine. Nisam još razumevao značenja mnogih reči u tim pesmama, ali sam osećao neku posebnu radost i uzbuđenje kada sam ih čitao. Nijedan horor mi kasnije nije ulio više straha od Zmajeve pesme "Tri hajduka". Nijedna komedija me kasnije nije zasmejala kao njegova pesma "Ciganin hvali svoga konja". Detinja duša je upijala i učila šta je kosmos srpskog jezika, radost pevanja, ali i šta je borba za slobodu, žrtva i važnost "svetlih grobova" - otkriva sagovornik "Novosti."

Nagrađena knjiga ima u naslovu Franca Kafku, jednog od najvećih, ali i najmisterioznijih književnika 20. veka. Vodili ste neku vrstu dijaloga s njim i u ranijim radovima, a u ovoj zbirci posvetili ste mu naslov i prvu od ukupno 32 pesme.Zašto ste ga za ovu priliku "zaogrnuli" maturskim odelom?

- Kafka je u mom književnom i duhovnom sazrevanju odigrao veoma važnu ulogu. Bio je jedinstven u svetu književnosti kao monada. Ne možeš da kažeš impresionizam i da ga time objasniš. Ili da kažeš kabala, pa da ga podvedeš pod misticizam. On je i mnogo složeniji i mnogo jednostavniji. Njegove kratke priče su velika poezija. Fascinirila me je jednostavnost uočavanja univerzalnih modela funkcionisanja sveta - otuđenosti, straha, laži, manipulacije... Postoji više mojih pesama inspirisanih njime, čak i jedna pripovetka. A "Kafkino matursko odelo" inspirisano je jednom sličicom iz njegovog života.

U navedenoj pesmi ukazujete da živimo u kafkijanskom svetu koji je već počeo da prelazi u orvelovsko stanje. Može li se u tom i takvom svetu očekivati da posle nedavnog stavljanja na crnu listu Orvelove "1984", pod udar naknadne globalističke cenzure dospeju i Kafkina dela?

- To uvođenje u zrelost krojenjem maturskog odela je nasilno i bolno kao navlačenje ludačke košulje. Kada postanete punoletni, mogu da vas uhapse zato što vas je neko oklevetao ili zato što nemate kovid pasoš. Svejedno. Kafka je univerzalniji i teško da će doživeti preispitivanje kao Orvel. Ali, ako pogledate i uporedite dolazak njegovog zemljomera u selo ispod zamka sa nedavnim Đokovićevim dolaskom u Melburn i sve što njih dvojica potom doživljavaju kao pozvani a nepoželjni, videćete da stvar sa Kafkom nije nimalo naivna. Dovoljno je da ponovo pročitate prvo poglavlje "Zamka".

Da li će "Zmajeva nagrada" biti svojevrsna vododelnica u vašoj pesničkoj biografiji?

- Čini mi se da su me sva prethodna književna priznanja vodila do ovog najvećeg, od druge nagrade Festivala jugoslovenske poezije mladih 1985, koju mi je između 500 mladih pesnika one Jugoslavije dodelio veliki jugoslovenski žiri, do danas. Možda svi pesnici ne doživljavaju svoj put na isti način, ali ja sam u poimanju značaja nacionalne literature pa i kulture, samim tim i nacionalnih institucija, tradicionalan i pesnik i čovek. Na pesničkom, dakle onom poetičkom planu, ovo nije vododelnica, ali na životnom jeste.

Poput većine književnih laureata pominjete i još veću odgovornost u nastavku svog stvaralaštva. U čemu će se ona sastojati?

- Književne nagrade ovog tipa nisu, naravno, oduvek postojale i pesnici su i bez njih sasvim lepo pisali svoja genijalna dela. Neki su nagrađivani, a neki bivali prognani kao Ovidije i Dante, na primer. Iako su se vremena promenila, odgovornost za objavljenu pesničku reč postoji i danas, posebno ukoliko je na tu reč usmerena pažnja javnosti najvećim priznanjem kao što je Zmajeva nagrada, koju dodeljuje naša najstarija i najznačajnija kulturna i naučna institucija, Matica srpska. Primanje takve nagrade je čin inicijacije u red najvećih pesnika našeg jezika. Treba to nositi i opravdati.

Kako biste ocenili domete savremenog srpskog pesništva?

- Prebogato je srpsko peništvo i služi na ponos naciji i kulturi. Nije ni čudo što je naša narodna poezija izazvala takvu pažnju u Evropi u vreme romantizma. Mi smo pesnički narod, narod "hleba i jezika", da se poslužimo Bećkovićevim naslovom. I poezija koja u ovom vremenu nastaje na srpskom jeziku svakako ide uz rame sa poezijom velikih evropskih naroda i velikih literatura. Iako ni kod nas ni u svetu, poezija nema ulogu koju je nekada imala (ne može jedan Handke danas da ima Geteov ili Igoov nekadašnji društveni značaj) mislim da je vera u njenu važnost kod nas ipak pretrajala. I to uliva nadu. I daje divne plodove.

Imate li već na umu narednu knjigu pesama?

- Dobro je nositi u sebi narednu pesmu, oblikovati je, brusiti, zapisati... Taj stvaralački čin je nešto najlepše i najvažnije što se pesniku događa. Knjige dolaze potom same. Radim na jednom novom rukopisu. I ponešto od toga već objavljujem u časopisima. Reč je o knjizi rimovane poezije što može biti iznenađenje za one koji me znaju kao pesnika slobodnog stiha. Da li će tu knjigu preduhitriti neka druga i drugačija, pesnik nikad ne može da zna. I u tome je možda čar.

Handkeu za rođendan

Prošlog 6. decembra u čast Handkeovog 79. rođendana sročili ste pesmu "Strelčev strah od penala". Kako je "golman" postao "strelac"?

- Ta pesma je moja pohvala Handkeu. Naslov njegovog romana "Golmanov strah od penala" u jednom posve drugačijem prosedeu govori o pojedincu, o njegovoj psihološkoj strukturi u kojoj je strah od penala drugi naziv za njegove strahove i uzroke njegovih postupanja. U mojoj pesmi, objavljenoj prošle godine u obimnom zborniku koji je Matica srpska posvetila velikom piscu, Handke staje na gol tima koji nosi ime "Nebo nad velikom Hočom" i pred njim u strahu ustukne strelac. Taj strelac reprezentuje globalističku destruktivnu moć koja, evo, decenijama ruši po svetu sve što joj stane na put.