LEKOVITI POGLED U OSVIT CIVILIZACIJE: Aleksandar Cvetković o razlozima zbog kojih slikarstvo nije mrtvo i poukama grčkih mitova

Ali, za jednog od naših najugednijih likovnih umetnika, Aleksandra Cvetkovića, koji ovo priča za "Novosti" - slikarstvo nije mrtvo! To je nedavno i dokazao u dva beogradska izložbena prostora, Galeriji ULUS-a i "Dar Maru", u kojima je publiku poveo na "eskapističko krstarenje Odisejevom barkom", kako to piše u katalogu postavke "Alegorija na grčke mitove".

- Najsrećniji sam za štafelajem, ili kada odem kod nekog kolege u atelje, a tamo miriše venecijanski terpentin - nastavlja sagovrnik. - To je kao kad uđeš u crkvu, pa zamiriše miro. Nadam se da će se i kod nas mladi umetnici, koji uglavnom prate ono što se dešava na globalnoj sceni, vratiti platnu i štafelaju. Nedavno, kada sam bio u Njujorku, posetio sam jedan prostor u kome radi sedam mladih Amerikanaca, koji su "raspalili" ogromne formate. Slikaju kao nekada.

Nemoguće je, smatra Cvetković, odlučiti da više ne postoje klasične discipline, veliki romani, klasična muzika...

- Da li to znači da bi sad svi trebalo da repujemo - pita se umetnik. - Ne ide to.

Polazeći od misli Madlen Lengl, koju citira u katalogu - "Kad izgubimo mitove gubimo svoje mesto u univerzumu", Cvetković poslednjih deset godina, na svoj svedeni, znakovni likovni jezik, prevodi priče iz antičke Grčke.

- Kad se čovek tome prepusti, tu nema nazad, to je kao reka bez povratka - objašnjava autor koji će uskoro i u kragujevačkom Narodnom muzeju predstaviti dela iz ovog ciklusa. - Kada gledam kroz šta trenutno prolazi civilizacija, čini mi se da se ništa nije promenilo. Grčka mitologija bremenita je tragedijom, a i nama se, na globalnom nivou, dešavaju velika stradanja. Često me oneraspoloži što tu ništa ne mogu da pomognem, pa okrenem glavu štafelaju i stvaram.

Bavi se tako Cvetković Hefestom, padom Persofone, potragom za Zlatnim runom, Hesperidinim vrtom jabuka, putem za Minojski vrt, Trojom, Minotaurom, mitom o Sizifu, Tezejevim jedrima... Ali i pričama sa srećnim krajem, kakav je Odisejev povratak Penelopi, na Itaku. Pogled upire ka osvitu civilizacije iz koga je sve poniklo: astronomija, filozofija, književnost, pozorište.

- Jedino me još čudi, kako su, kada su imenovali sazvežđa i među zvezde stavljali velike junake i kraljeve, spajali na nebu te milione tačkica - priča umetnik, koji je napravio sopstveni astronomski atlas, dajući imena sazvežđima po svojim velikim savremenicima, poput džez pijaniste Teleonijusa Monka.

STARI ROKER

SADA je u modi neka druga muzika, a ja sam stari roker, iz šezdesetih, sedamdesetih - priznaje sagovornik. - Još imam bend i sviramo isključivo bluz i američki rokenrol. Zbog korone smo napravili pauzu, ali smo nastupali po beogradskim klubovima. Meni je to prva ljubav, jer sam prvo početo da sviram, pa tek onda da slikam.

ZDRAVLjE I ETIKA

POSLE povratka iz Njujorka, gde je živeo deset godina, Cvetković je otišao da živi u Deliblatsku peščaru.

- Napustio sam urbane zone, kojih sam se zasitio, i pobegao u šumu. Tamo imam veliki atelje, svoj mir, muziku, čist vazduh, domaću hranu, jedan mini zoološki vrt u kome svašta čuvam... U globalnom smislu, čovek se mnogo udaljio od prirode, a nema nam opstanka ako ne vodimo računa o našim planinama, ali i gradskim parkovima. Moramo da ih čuvamo, zarad zdravlja i etike.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU