ISIDORA JE BILA ČAROBNJAK UMETNOSTI: Borislav Čičovački o predstojećem festivalu povodom godišnjice smrti kompozitorke

Ideja o održavanju festivala potekla je od violiniste Danijela Roulanda i čelistkinje Maje Bogdanović, koji su, čak i u vreme ograničenja zbog pandemije, svirali Isidorinu muziku na brojnim onlajn koncertima u Holandiji, Nemačkoj, Francuskoj.

- Isidorina muzika je, kako je napisao kritičar Musicweb-Intenational, "potpuno unikatan muzički jezik, koji je duboko emotivan i žestoko uzbudljiv". Zato je programska ideja ovog festivala zasnovana na želji da našoj publici predstavimo i duboko emotivan, intimni Isidorin svet, kao i onaj žestoko uzbudljivi, moćni. Tokom prve koncertne večeri biće izvedene prevashodno njene lirske, meditativne i kontemplativne kompozicije, kao što je ciklus solo pesama "Rukoveti", kao i dva virtuozna dela (za solo violinu i za solo čelo s klavirom), koje je komponovala po narudžbini svojih dragih prijatelja. Druge večeri biće predstavljena njena kamerna dela bogata lucidnom energijom, u ludačkoj igri tempa, ritma i bleštavih zvučnih boja - kaže, za "Novosti", oboista i pisac Borislav Čičovački, Isidorin životni saputnik i organizator festivala.

Učesnici festivala su i sopran Aneta Ilić, za koju je Isidora komponovala većinu svojih dela za sopran, violinistkinja Mirjana Nešković, jedan od najvernijih Isidorinih muzičkih saradnika, pijanistkinja Natalija Mladenović, čiji su veština i umeće bili okosnica u izvođenjima kompleksnih partitura Isidorinih opera. A uz njih, naravno, i ostali članovi Žebeljan ansambla.

Za života Isidorina muzika, primećuje Čičovački, nijednom nije bila prezentovana kao autorsko koncertno veče na Kolarcu, pa čak ni u Galeriji SANU, iako je u inostranstvu održano desetak takvih koncerata. To znači da oko 40 odsto Isidorine muzike nije nikada izvedeno u Srbiji.

- Izvođenja Isidorine muzike u inostranstvu u toku proteklih sedam, osam godina, izražena u brojevima, iznosila su oko 50 izvođenja godišnje i to veoma velikog broja kompozicija, dok se čak oko 70 njenih kompozicija izvodi na svim kontinentima. Ne treba zaboraviti da je većina kompozicija nastala u vidu porudžbina najuglednijih muzičkih institucija, kao što su Venecijansko bijenale, Fondacija Berlinske filharmonije, Festival u Bregencu i druge.

Isidora je u Srbiji dobila svega dve porudžbine, i to za kraća, kamerna dela, a nijedna njena opera nije do sada postavljena u operskim kućama u Srbiji - primećuje Čičovački.

To je, prema njegovim rečima, primer svesno uspostavljenog slepila, po čijim načelima samo ona grupa kulturnih "poslenika" koja drži monopol nad izvesnom oblašću kulture određuje ko će biti "uspešan" i ko treba da bude "plasiran" kod nas i u inostranstvu.

- O tome je zanimljivo govorio akademik Vlastimir Trajković, inače Isidorin profesor kompozicije, koji je smatrao da su oblici u kojima se kod našeg naroda ispoljavaju zavist i neznanje takvi da bi, da je Nikola Tesla kojim čudom ostao da živi u Srbiji, nadležni za obrazovanje poslali Teslu u Vladičin Han da predaje muzičko obrazovanje! Dakle, kada ne bude ljubomornih zbog toga što je Isidora mlada, i čak pre svojih profesora ušla u SANU ili što je komponovala za Venecijansko bijenale i bila jedan od najoriginalnijih kompozitora svoga doba, nego kada oni koji dolaze u Isidorinoj muzici i u njenoj genijalnosti i hrabrosti budu videli ključni podstrek za razvoj sopstvenog kreativnog duha, tada će, kako to obično biva, nestati zluradosti iz prošlosti i premetnuće se u ponos i nadahnuće. O tome govori čitava istorija srpske kulture i umetnosti.

Osećaj nenadoknadivog gubitka, objašnjava Čičovački, biće doživljen drugačije, "kada spoznamo da su Isidora i njena muzika mnogo doprineli kulturi našeg naroda ne samo u vidu originalnog muzičkog izraza, nego i u pogledu temeljne promene stereotipne i bedne slike o našoj zemlji i narodu, donedavno zatrpane klišeima političkih sukoba iz devedesetih, a koju je, zajedno sa ostalim velikanima našeg vremena, poput Gordane Vunjak Novaković ili Željka Lučića, Isidora izmenila svojim internacionalnim nastupima i uspesima cenjenog umetnika".

- Značaj stvaralaštva Isidore Žebeljan, kao i drugih velikih umetnika, treba posmatrati sa stanovišta svesti o veličini duhovnog i civilizacijskog napretka, koji su naš narod, naša zemlja i naša Evropa dobili Isidorinim čarobnjaštvom - jer to je ono što nam je dala, zbog čega je bila među nama. Tako se ja odnosim i lično, intimno. Svestan sam neobične ali stvarne, upečatljive činjenice da je živeti sa Isidorom, i to u vreme njene intenzivne međunarodne umetničke karijere, tokom kojeg se ona kao ljudsko biće, duša, pretvorila u samu Mudrost, bio neverovatan blagoslov. Bogatstvo koje, je moj život dobio našim zajedničkim radom na operama, na izvođenjima i snimanjima, putovanjima, smehom, igrama uma i duha, najdivniji je i najbožanstveniji poklon, i ja sam večno i duboko zahvalan na privilegiji da sam mogao da živim u blizini takvog čarobnjaka umetnosti. Voleti taj blagoslov i biti ponizan prema tom spoznanju jesu venci koji me stalno i čvrsto drže u Isidorinoj blizini i u njenom zagrljaju - zaključuje Čičovački.

Stift festival

Isidora je imala i posebne veza sa Stift festivalom u Holandiji, koji je nedavno, u svom 17. izdanju imao dirljivo podsećanje na nju. Umetnički direktor ovog festivala, holandsko-britanski violinista Danijel Roulend upoznao je Isidoru i njenu muziku kao član čuvenog Brodski kvarteta. Tokom proteklih godina naručivao je kompozicije za Stift festival, među kojima je i jedno od najznačajnijih Isidornih dela - Koncert za violinu i orkestar, "Tri čudne ljubavi".

- Festival je otvoren Isidorinim Tangom iz "Lede", a sledila su izvođenja devet kamernih kompozicija, neke su izvedene po nekoliko puta, a sva izvođenja publika je ispratila ovacijama. Premijerno je izvedena i Isidorina kompozicija "Višnjik", za klavirski kvartet, koju je, na osnovu njene muzike za istoimenu predstavu, u kamerno koncertno delo uobličio njen student, izvrsni mladi kompozitor Veljko Nenadić.

Knjiga intervjua

U sklopu festivala biće promovisana knjiga Isidorinih intervjua i autorskih tekstova "Dok slušamo muziku, sadašnjost je večna" u kojoj ona "govori jedinstvenim jezikom velikog umetnika i čoveka".

- U njima Isidora otkriva emotivne nijanse događaja iz detinjstva, upoznavanja i prepuštanja muzici, deli iskustvo rada sa nekim od najznačajnijih umetnika, govori o lepotama i varkama međunarodnog uspeha, o svojoj dubokoj posvećenosti umetnosti, ali i o nesnalaženju našeg naroda u odnosu prema prošlosti, budućnosti, prema moralu, prema pravim i lažnim vrednostima i veličinama, potrebi za očuvanjem baštine i čistote duša mladih ljudi - objašnjava Čičovački.