DANOJLIĆU „VELIKA NAGRADA IVO ANDRIĆ“: Na Vidovdanskoj svečanosti u Andrićgradu velikom piscu prestižno priznanje

Prestižno priznanje koje dodeljuje Andrićev institut, zajednička naučna institucija Srbije i Republike Srpske, Danojliću je pripalo za životno delo.

- Ivo Andrić je za nas, pisce koji smo se književnošću počeli baviti sredinom 20. veka, bio mera odgovornosti i odnosa prema teškom i odgovornom poslu koji mnogo traži a nikome ništa unapred ne obećava. Opominjao nas je da je svaki trenutak života jednako važan i prolazan i da se račun polaže kad olujna tutnjava prođe, nekome ili nečemu visoko iznad nas – rekao je Danojlić primajuću nagradu na trgu Nikole Tesle – Andrića nije bilo moguće doslovno slediti, ali smo se mogli prilagođavati prema svojim mogućnostima i potrebama. On sam, ni od koga ništa nije tražio ni očekivao. Književne škole i mode prošao je bez zadržavanja i obaziranja, pazeći puno više na životne saputnike, deleći sa nama hleb umešen od reči.

Dodao je Danojlić, da se sve to dešavalo „pod nebom zemlje Jugoslavije, čiji je Andrić uzoriti građanin bio“.

- Poznavao sam ga i bio sam srećan kada bismo u šetnjama po gradu delili zapažanja o ljudima i tekućim pojavama, a rekao bih da je u meni osećao pažljivog i prijemčivog slušaoca – istakao je Danojlić. – Svima nam je ostavio sinovsku ljubav prema jeziku južnih Slovena u njegovoj vukovskoj varijanti. To je bila prosvećena smernost, angažovana osećajnost… Ovo priznanje, čiji je duhovni pokrovitelj pisac „Mosta na Žepi“ primam kao njegovo posmrtno ohrabrenje u usamljeničkom i pustolovnom poslu kojim se i danas pomalo bavim. Moja topla zahvalnost ide svima koji su me izdvojili među mnogima, učvrstivši moju vezu sa Andrićem, čije delo traje, čvrsto, uzemljeno, kao most na Drini.

Nagradu je uručio proslavljeni srpski reditelj Emir Kusturica, naglasivši da je Danojlić - najveći srpski živi pisac.

- Vidovdan, Beli Vid, prihvatili smo kao ideju koja nas je vodila u pobede. Pre nego što smo stvorili Andrićgrad, Vidovdan nije posebno obeleževan. Danas, nagradu vidovdansku i Andrićevu, dodeljujemo upoređujući i vrednujući najbolje pisce iz svetske i naše literature – rekao je direktor Andrićevog instituta Emir Kusturica, podsetivši na 2014. godinu, na to jedno obeležavanje Vidovdana na ledini, na kojoj će zatim nići veličanstvena zdanja.

Te godine, uz buku buldožera i bagera, pomešanu sa zvukom moćne Orfove „Karmine burane“ koja peva o nadvladavanju gnusnog života i čovekovom trijumfu u toj borbi - počela je gradnja Andrićgrada.

Svečanosti u Andrićgradu, pored laureata i domaćina Emira Kusturice, prisustvovali su Vladimir Dimitrijević, Želidrag Nikčević, Milorad Dodik i brojni gosti.

- Imali smo 2014. tu vanvremensku priču, njen početak, ovde na mestu gde je danas Andrićgrad. Danas obeležavamo Vidovdan koji od 1389. godine do danas čuva naš identitet, govoreći o narodu koji voli slobodu, za nju se bori uvek protiv najvećih oružanih sila, a osvojenu slobodu oduvek deli sa drugima - rekao je Dodik – Mi danas imamo dve naše države i integrisan narod. Svaka pobeda Srbije, pobeda je i Republike Srpske. To je način koji drugi ne žele da razumeju, tu našu identifikacionu nit, vidovdansku. Ali mi ne moramo da izmišljamo svoje mitove jer ih dugo imamo. Oni imaju mit o Srebrenici, o tom zločinu, gde nikada nećete čuti da su u njemu, itekako, stradali i Srbi skoro u jednakoj meri kao i Bošnjaci. Golgota prošlog veka je završena, postradali smo kao ni jedan drugi narod, a slobodu koju smo doneli i drugima, drugi su prokockali. Drugima državne protektorate nameću, daju im ih, a mi smo našu slobodu i naše dve države skupo platili. Zato Vidovdan ujedinjuje svakog pojedinca iz našeg naroda, na kojoj god tački planete se nalazi. U srpskim državama za svakoga ima mesta i niko nikada neće biti višak. Živele Srbija i Republika Srpska.

Tokom svečanosti, u okviru Vizantijskog dvora u Andrićgradu otkriven je spomenik blaženopočivšem patrijarhu Pavlu, delo čuvenog vajara Ljubomira Lackovića.

Upriličena je i izložba Državnog arhiva Srbije „Srbija i Srbi – trajanje i pamćenje“ autora Jelice Reljić, Aleksandra Markovića i dr Miroslava Perišića.