HRANA U OVOJ ZEMLJI EU NIJE OVOLIKO POSKUPELA OD 1951: Švedska će 2023. završiti u recesiji

I aktuelni podaci švedskog statističkog zavoda pokazuju da je recesija na vidiku. U poslednjem kvartalu 2022. godine švedski BDP pao je 0.2 odsto u odnosu na isti period 2021. godine te 0.5 odsto u odnosu na prethodni kvartal. Štaviše, analitičari smatraju da se sličan scenario može očekivati sve do leta. Evropska komisija prognozira rast švedske privrede tek za 2024. godinu, i to za 1.2 odsto, što Švedsku ponovno stavlja na začelje Evropske unije.

Razlozi za recesiju kriju se u problemima s tržištem nekretnina

Iako ni inflacija nije zanemariva, posebno cene prehrambenih proizvoda i energenata, sve ukazuje na to da bi recesiju u Švedskoj mogla izazvati nezdrava situacija na tržištu nekretnina u kombinaciji s porastom kamatnih stopa i visokom zaduženošću domaćinstava. Naime, otprilike polovina stambenih kredita nema vezanu kamatnu stopu, a vreme jeftinog zaduživanja prestalo je pre godinu dana.

Najbolje to pokazuje podatak da su švedski građani tokom prošle godine platili oko pet milijardi evra kamate na stambene kredite, a ove godine plaćene kamate mogle bi iznositi gotovo 10 milijardi evra. Kako bi zauzdala inflaciju, švedska središnja banka počela je prošle godine da podiže kamatnu stopu i ona trenutno iznosi tri odsto uz tendenciju da u junu dosegne 3.75 odsto. Komercijalne banke su, naravno, sledile ovaj trend u kreditima za građane.

Promenjiva kamatna stopa na stambene kredite u januaru prošle godine iznosila je manje od 1.5 odsto, trenutno je na oko 3.5 odsto, a do leta bi mogla dostići 4.5 odsto. Za stambeni kredit od oko 150.000 evra to znači povećanje mesečne rate od 300 evra.

Krediti sve skuplji

Sve je više građana koji su primorani na velika odricanja da bi otplaćivali sve skuplje kredite. Najviše su pogođene samohrane majke, penzioneri i porodice s nezaposlenim ili radno nesposobnim roditeljima.

- Živim u stanu sa svoje tri ćerke tinejdžerke. Kamata na kredit se udvostručila, a istovremeno su režijski troškovi porasli za 25 odsto. Osim toga, upravo sam ostala bez posla - za dnevni list Aftonbladet govori samohrana majka Sofia, koja je i pre otkaza jedva spajala kraj s krajem.

- Ćerkama sam rekla da u gostima kod prijateljica uvek prihvate ručak ako im se ponudi. Tražim od njih da se tuširaju u školi umesto kod kuće. Jedemo neke neobične prehrambene kombinacije i postale smo majstori u iskorištavanju zadnjeg komadića hrane u frižideru. Više se ne obaziremo na rokove trajanja - rekla je Sofia.

Zbog porasta kamata, kupaca na tržištu nekretnina je sve manje, a prodavca sve više. Vrednost nekretnina stoga je potonula najmanje 15 posto u poslednjih godinu dana, više nego za vreme globalne financijske krize 2008. godine.

Smanjio se i interes investitora za nove građevinske projekte, što je dodatno ohrabren osećaj krize kod građana. Nakon dvogodišnjeg pada ponovno je počela rasti i nezaposlenost pa sada iznosi 7.6 odsto.

Mnogi kupovali kuće, sad je to veliki problem

Naime, mnogi se danas osećaju prevarenima jer su se u vreme niskih kamata i jeftine energije, posebno tokom pandemije Korone, zaduživali iznad vlastitih mogućnosti i kupovali kuće. Cene samostojećih kuća u Švedskoj gotovo su se učetverostručile u poslednjih 20 godina.

Samo u poslednje dve godine porasle su 25 odsto. Osim toga, država je pripomogla time što je poslednjih decenija praktično ukinula porez na posedovanje nekretnina, uvela brojne olakšice za poreze vezane za nekretnine i otežala iznajmljivanje stanova.

Tako se središnja banka našla u nezahvalnoj situaciji. Povećanje kamatne stope neophodno je kako bi se zauzdala inflacija, a svako povećanje kamata dovodi novu grupu građana u egzistencijalnu krizu. Inflacija je u februaru iznosila 9.4 odsto, što je otprilike na nivou proseka Ebropske unije, ali je istovremeno bila osetno veća nego u ostalim nordijskim zemljama.

Značajan rast cena namirnica u trgovinama

Švedske građane najviše je zabrinuo porast cena prehrambenih proizvoda i bezalkoholnih pića od 20.95 odsto tokom 12 meseci, što nije zabeleženo u poslednjih 70 godina.

- Tokom 70-ih i 80-ih godina hrana je takođe dosta poskupela, ali ipak ne tako brzo kao sada. Poslednji put porast cena prehrambenih proizvoda od 20 posto u 12 meseci zabeležen je 1951. godine - rekao je analitičar švedskog statističkog zavoda Džon Eliason.

U poslednjih godinu dana najviše je poskupelo povrće: praziluk (79.5%), karfiol (79.2%), paprika (54.1%) i dinja (51.4%); pa potom šećer (48.1%), maslac (39.4%) i margarin (38%). Eliason ističe kako povrće i inače poskupljuje u februaru, najhladnijem mesecu u Švedskoj, ali nikad u takvom procentu.

U samo mesec dana, od početka januara do početka februara, hrana i bezalkoholna pića poskupeli su prosečno 2.74 odsto, najviše otkako se ovi podaci prate.

Budući da ostale nordijske zemlje beleže znatno manje poskupljenje hrane, švedska ministarka financija Elizabet Svanteson obratila se maloprodajnim lancima s molbom da učine sve što mogu kako bi cene prestale da rastu.

- Nedopustivo je da se nepotrebno podižu cene hrane. Mislim da se trendovi rasta mogu kontorlisati i da maloprodajni lanci u trenutnoj situaciji ne moraju podizati cene - rekla je Svanteson koja se inače snažno zalaže za liberalizaciju tržišta. 

Posledice poskupljenja jasno su vidljive u narodnim kuhinjama. U glavnom gradu Stoklomu broj korisnika porastao je sa 10.448 u januara 2022. na 21.129 u januara ove godine.

(Indeks.hr)