SRPSKE MOLITVE U PEĆINI ROĐENJA HRISTA: Reporteri "Novosti" na liturgiji u Vitlejemu, pre nego što su granice za poklonike zatvorene

Stigli smo na prostrani Trg jasli pred ogromnom Crkvom rođenja, hramom imperatora Justinijana čije su zidove krstaši ojačali u debele zidine tvrđave.

Ulaz u nju je jedva primetan tamni pravougaoni otvor, visok tek 130 centimetara, nazvan Vrata poniznosti. Osećaj teskobe u tom tunelčiću nestaje istog trenutka kada se iz njega iskorači u monumentalnu dvoranu sa četiri kolonade od po 11 visokih dorskih stubova. Njihovi, šest metara visoki vrhovi ukrašeni pravoslavnim vizantijskim krstovima nestajali su u tami svoda koga žućkasta svetlost svetiljki nije mogla da dosegne. Jedva su se nazirale i freske svetitelja u gornjim delovima stubova i grbovi krstaških plemića oslikani nešto niže.

U daljini, na pedeset metara od Vrata poniznosti, u istočnom delu hrama, blistao je pravoslavni ikonostas i pred njim je stajao red poklonika koji su čekali da celivaju ikonu mladolike nasmešene Bogorodice, optočenu srebrnim okovom i vencima cveća.

Levo od nje je mermerno stepenište, nalik malom amfiteatru, koje vodi naniže ka Pećini rođenja, cilju hodočasnika Vitlejema, čiju je sudbinu pre dva milenijuma odredila zvezda. I mesto Hristovog rođenja u toj podzemnoj kapeli označava srebrna zvezda sa 14 krakova, na kojoj se prelamaju svetla plamičaka kandila koja vise nad njom. U sredini je otvor kroz koji rukom može da se dodirne sveto tlo.

Mali reflektor iznad oltara nad zvezdom je jedino svetlo u tamnoj prostoriji dugoj 12 metara i širokoj 3 metra, koja je obložena memernim blokovima i više liči na tunel nego na pećinu. Liturgija u njoj je bila neobičnija od bilo koje druge kojoj sam prisustvovao. Bogosluženje palestinskog hrišćanskog sveštenika na arapskom, mešalo se božjom službom na grčkom, a kroz njih su se čule srpske molitve oca Gerasima, nekadašnjeg igumana Đurđevih stupova. Bila je to mala pravoslavana vaseljena u pećini odvojenoj od spoljnog sveta, u kojoj vreme nije postojalo. U njoj nismo znali kada se mastiljavo noćno nebo povuklo pred purpurom izlazećeg sunca. Jedina zvezda koja u Pećini rođenja uvek sjaji je ona vitlejemska, koja je najavila rođenje Hrista.

Igrom sudbine, svedočanstvo reportera "Novosti" o poklonjenju srpskih hodočasnika na drugom najsvetijem mestu hrišćanstva, posle Crkve vakrsenja u Jerusalimu, nastalo je doslovno u poslednji čas pre globalnog zatvaranja granica zbog pandemije. Nekoliko dana kasnije Izrael je morao da zatvori granice za turističke posete, a takvo je stanje i danas, uoči Božića.

U Vitlejemu je to bilo vreme kada se stanovnici palestinskog gradića nadomak Jerusalima nisu ni videli, utopljeni u nepreglednu masu hodočasnika. U stvari, Vitlejem je svakoga dana u godini bio preplavljen hrišćanskim poklonicima i turistima svih vera i boja koji su se slivali u Crkvu rođenja.

Zbog loše epidemiološke situacije, danas u njemu važi policijski čas i zabrana okupljanja. Kako stvari stoje, hodočašća i liturgija u Crkvi rođenja kakvima smo prisustvovali neće biti u bliskoj budućnosti, što je svedočanstvo "Novosti" iz Vitlejema pre kovida prečicom uvrstilo u istoriju.

Sada bolje razumemo reči običnih Vitlejemaca, koji su uz osmeh objašnjavali da im je istorijskih događaja odavno preko glave, čak i kada su dobri za turistički biznis.

Takav je bio slučaj i sa Vitlejemom, oka koga su se vekovima borili i sami hrišćani, pravoslavna crkva koja je ovde od Konstantinovog vremena, i katolička koja je stigla sa krstašima, jermenska, sirijska, koptska...

Danas najveći deo Crkve rođenja pripada grčkoj Jeruslimskoj patrijaršiji, a ostatak dele Jermeni i katolički monasi franjevačkog reda. To podseća na izreku Jerusalimljana i Vitlejemaca, da je svetost njihovih gradova i njihovo prokletstvo, jer je svaki osvajač želeo da ih zauzme da bi dokazao da je njegov Bog jači.

GRADITELjI I RUŠITELjI

MONUMENTALNI hramovni kompleks na mestu Hristovog rođenja je prvobitno sazidao imperator Konstantin i on je izgledao bitno drugačije od današnje crkve. Kolonade stubova u ogromnom dvorištu usmeravale su vernike ka centralnom hramu osmougaonog oblika u čijem je centru bila Pećina rođenja. Ta rotonda je kao i u Jerusalimu imala otvor na krovu koji je bacao mistično svetlo na hram povezujući nebo i zemlju.

Kada je ovaj kompleks srušen u Smarjanskoj buni u 6. veku, imperator Justinijan podigao je na njegovom mestu ogromnu baziliku koja je iznutra u velikoj meri sačuvala tadašnji izgled. Kada su došli krstaši, zidove hrama su ojačali i pretvorili ga u tvrđavu, a franjevci su uz njega dozidali svoj manastir. Nedaleko od Crkve rođenja omejadski kalif Omar je podigao džamiju, jer je Isus u islamu prorok Isa.