KOVID 19 "OSLABIO" ANIBIOTIKE: Posledice povećane upotrebe medikamenata tokom pandemije virusa korona

Doktor Zoran Todorović, specijalista kliničke farmakologije iz Kliničko-bolničkog centra "Bežanijska kosa" i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu kaže da je tokom dve godine korone i intenzivnog trošenja antimikrobnih lekova porasla otpornost na njih:

- Dok smo bili u kovid režimu pacijenti su nam često dolazili na bolničko lečenje pošto su već, najčešće bezupešno, lečeni kod kuće nizom antibiotika dostupnih uz recept. Tako su ti antibiotici koji su neštedimice trošeni tokom 2020. i 2021, nažalost, povećali rezistenciju, pa čak i na neke skupe i retke rezervne antibiotike koji su neophodni u bolnicama.

Naš sagovornik napominje da je otpornost na antibiotike otežala lečenje pojedinih bakterijskih infekcija.

- Tokom 2020. godine imali smo veliki problem sa gram-pozitivnim bakterijama (stafilokok, enterokok), da bi kasnije postale dominantne rezistentne gram-negativne bakterije (enterobakterije, pseudomonas), dok je otpornost inače veoma nezgodnog acinetobaktera, koji dominira među pacijenatima u jedinicama intenzivnog lečenja ostala na istom nivou.

Potrošnja antibakterijskih lekova u bolnicama tokom kovid pandemije samo je vrh ledenog brega u odnosu na vanbolničku potrošnju, odnosno na uzimanje ovih dragocenih lekova "na svoju ruku".

- Iako postoji zabrana prodaje antibiotika bez recepta, činjenica je da se do njih dolazi mimo ove procedure - upozorava profesor Todorović.

APOTEKE NISU LEČILIŠTA

FARMACEUTI sve češće zagovaraju da bi i apoteke mogle da postanu mesto za vakcinaciju i propisivanje lekova.

- Smatram da je loše što se u poslednje vreme predlaže lečenje pacijenata u apotekama od strane nekih struktura iz domena farmacije i takva praksa bi najviše naškodila pacijentima - kaže profesor Todorović.

BONUS VIDEO - SEĆANjE: Pavle Vujisić nije završio glumu, ali mnogima je mogao da bude profesor