VARTOLOMEJ MIRI PO KANONU ZAPADA: Uprkos priznanju, Beograd nezaobilazan u rešavanju statusa crkve u Skoplju

Bez SPC, čak i sa delimičnim priznavanjem takozvane MPC od strane Vaseljenske patrijaršije, tamošnja verska zajednica u raskolu neće moći da stekne formalno priznanje pravoslavnog sveta. Prvi konkretniji korak ka rešavanju ovog pitanja mogao bi da se dogodi već krajem ovog meseca - na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora SPC.

Srpska crkva, uprkos borbi koju vodi za očuvanje svoje kanonske jurisdikcije na području Severne Makedonije, ne beži od dijaloga. Isti stav imala je i 2002. godine kada je potpisan, u Skoplju potom miniran, Niški sporazum koji je ozvaničio kompromis. I nakon toga crkveni Beograd nebrojeno puta je poručivao da su vrata Patrijaršije otvorena za dobronameran dijalog. Priznavanje sa Bosfora, kako tvrde upućeni u crkvena zbivanja, stiglo je u završnici neformalnog razgovora koji je trebalo, kako se ističe, da već za koju nedelju rezultira povratkom tzv. MPC u kanonsko okrilje "srpske majke crkve". A time bi bio otvoren put suštinskom dijalogu o budućem statusu crkve južnog suseda.

- Vartolomejev gest, osim što je nekanonski i nelegitiman, stigao je u trenutku kada su pregovori sa Makedoncima predvođenim arhiepiskopom Stefanom daleko odmakli.

Patrijarh Porfirije veoma je zainteresovan za miran i bratski dogovor, a došlo je i do direktnih razgovora sa arhijerejima iz Skoplja - potvrđuje za "Novosti" sagovornik iz SPC.

- Vartolomejevim mešanjem, međutim, oštećene su obe strane. SPC je, u jeku ukrajinske krize, doživela udar ispod pojasa i upozorenje Fanara šta može da se dogodi u slučaju njene neposlušnosti. Makedonci jesu dobili krnje priznavanje, ali su izgubili pravo na makedonsko ime i eparhije u dijaspori. Jasno im je rečeno i da će morati za sto sa predstavnicima SPC.

Jedini pravi dobitnik ovog manevra, koji je dodatno zakovitlao mutnu balkansku vodu, jesu Vaseljenska patrijaršija i njen poglavar. Brisanjem odrednice "makedonska crkva" učinio je ustupak svojim sunarodnicima Grcima, a "odsecanjem" eparhija u svetu stavio je ruku na makedonske vernike u dijaspori.

Sve ovo nastavak je njegove politike zloupotrebljavanja časti koju ima među poglavarima pravoslavnih crkava. Najveći presedan izazvao je priznavanjem tzv. Ukrajinske crkve na kanonskom prostoru Moskovske patrijaršije 2018, što je dodatno podelilo ukrajinski narod i naznačilo današnje sukobe.

Gotovo da nije tajna da je Vartolomej pod snažnim uticajem Zapada, posebno SAD, i da održava blisku saradnju sa američkim vlastima. Time mnogi tumače i njegovu verziju ekumenstva, čiji je dosledni zagovornik, ali i brojne kontakte sa evropskim državnicima.

SPC, povodom makedonskog raskola, kako se nezvanično navodi u crkvenim krugovima, ostaće na istom stanovištu na kom je bila i poslednjih 20 godina - dijalog o budućnosti je dobrodošao, ali tek po povratku MPC u kanonsko jedinstvo sa SPC. Razgovori koji se u Skoplju već najavljuju, svakako će obuhvatiti i položaj autonomne Pravoslavne ohridske arhiepiskopije, koju pod patronatom Srpske patrijaršije, predvodi arhiepiskop (Jovan Vraniškovski). Ova organizacija, iako okuplja manji broj vernika i poseduje simboličan broj hramova, jedina je kanonska pravoslavna crkva u Severnoj Makedoniji, koju vlasti iz Skoplja uporno i sistemski izbegavaju da registruju.

Sabor u Sremskim Karlovcima

REDOVNO majsko zasedanje Svetog arhijerejskog Sabora SPC počeće u nedelju 15. maja u Sremskim Karlovcima. U ovom, drugom po redu drevnom sedištu poglavara Srpske crkve, biće obeležena stogodišnjica crkvenog ujedinjenja i proglašenja SPC za patrijaršiju.

Tim povodom biće služena zajednička arhijerejska liturgija, a u Karlovcima biće održana i svečana saborska sednica. Radni deo prolećnog zasedanja najvišeg tela SPC počeće u ponedeljak 16. maja u Beogradu.

Jedna od glavnih tema ovogodišnjeg zasedanja, kako se najavljuje, biće razmatranje položaja SPC u svetlu posledica rata u Ukrajini. Na dnevnom redu biće i analiza vaseljenskog priznavanja crkve u Makedoniji, situacija na KiM i u državama regiona.