NEONACISTI U CELOJ EVROPI ŠIRE KRILA U INSTITUCIJAMA: Gregor Gizi, nemački levičar, član Bundestaga

Ne samo da se širio na Istok ka Rusiji nego je u Poljskoj i Češkoj stacionirao svoje rakete, ni protesti iz Varšave i Praga nisu urodili plodom. Kršenje međunarodnog prava u Srbiji, Siriji, Avganistanu, Iraku, Libiji... zapadne sile su opravdavale svojom bezbednošću.

Bivši ruski lider Mihail Gorbačov 1990. godine je predlagao zajednički evropski dom, odnosno, bezbednost Evrope koja bi uključila i Ruse. To nije prihvaćeno. Ruski, ali i kineski interesi nisu uvažavani, nego gurani pod tepih. Uzaludna su bila upozorenja da je nastojanje uvlačenja Ukrajine u NATO, zapravo, teška provokacija na adresu Kremlja.

Ovako je 2014. godine, po izbijanju rata u Donjecku i Lugansku, aktuelnu situaciju ocenio Gregor Gizi, ekspert za međunarodno pravo, član Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga. Posle osam godina, u ekskluzivnom intervjuu za "Novosti", ovaj višegodišnji šef Partije evropske levice, pravnik, ističe da je sukob u Ukrajini posledica ogrešenja o međunarodno pravo.

Po izbijanju konflikta u Donbasu, upozorili ste na moguću globalnu eksploziju između Istoka i Zapada. Rekli ste da je do konfrontacije došlo jer su NATO I EU "pogrešili u svemu što su mogli da pogreše". Kakve su posledice?

- Suštinska posledica leži u pretnji da međunarodno pravo zastari i da, tako, praktično prestane da važi, a da, umesto njega, u međunarodnim odnosima zavlada pravo najjačih. Ovo je poražavajući razvoj događaja koji sve više otežava rešavanje sukoba diplomatskim putem i pomirenjem interesa, što podrazumeva kompromise.

UN su 1999. aminovanjem NATO agresije na tadašnju Jugoslaviju deo svojih ingerencija praktično predale u ruke Alijanse. Bio je to korak ka ratovima u Libiji, Siriji, Avganistanu, možda i potez koji je doveo do sukoba u Ukrajini?

- Rat protiv međunarodnog prava, koji je za metu imao tadašnju Jugoslaviju i takođe protivpravno i protivzakonito otcepljenje Kosova, suprotno Rezoluciji Saveta bezbednosti UN, bio je bez ikakve sumnje prelomni momenat za buduće međunarodne odnose. Taj rat, kao i posledice koje ste naveli, a u njih se mora ubrojati i rat u Iraku, pokazali su da ratna sila ne rešava nikakve probleme. Treba samo pogledati koliko su opustošene te države.

Kakva je situacija bila pre ruske intervencije u Ukrajini i šta je do nje dovelo?

- Što se NATO i Zapada tiče, oni od završetka Hladnog rata misle i veruju da su pobednici i da stoga imaju sva prava, da im je ama baš sve dozvoljeno. NATO i Zapad u celini su, nema sumnje, napravili bezbroj grešaka i vukli poteze koji su trasirali put ovom sukobu. Njihove grube greške sprečile su da se svet razoruža i oduzele šansu da se širom planete razvija mir i da svet krene ka blagostanju. Moskva, ipak, ne može da se poziva na te greške da bi opravdala svoju agresiju.

Upozorili ste u Bundestagu svojevremeno da se u ukrajinskoj vlasti nalaze deklarisani nacisti, da pozivaju na oružje rečima: "Uzmite puške da uništimo ruske i jevrejske svinje!" Kolika je opasnost od fašizma u toj zemlji?

- Takve opasne tendencije prisutne su, nažalost, u mnogim evropskim zemljama.

Neonacisti su svuda po Evropi raširili svoju mrežu u političkim i ostalim strukturama, učvršćuju svoje pozicije i internacionalno su povezani. Demokratske snage imaju veliku odgovornost da im zajednički pruže otpor. Ali, istina je da nigde ove snage nemaju tako neograničenu moć kao u Ukrajini, gde su fašisti zauzeli važne funkcije u strukturama države i društva. To je, između ostalog, razlog zašto bi Nemačka morala da se suzdrži od slanja oružja Kijevu, bez obzira što se on bori od napadača.

Postojalo je obećanje da se širenje NATO na Istok neće dogoditi, ali su ga zapadne sile pogazile. Da li je to otvorilo put ratu u Ukrajini?

- Nema opravdanja za ovaj, kao ni za jedan rat koji nije odbrambeni, bez obzira na okolnosti. Pregovarači sa Zapada su 1990. više puta jasno naznačili da neće biti ekspanzije NATO na Istok, ka Rusiji. Sovjetski Savez, međutim, nije insistirao da se to eksplicitno navede crno na belo. To je Alijansi kasnije otvorilo mogućnost da vrlo lako pogazi usmeno obećanje. Sada i baltičke zemlje otvaraju svoje granice za NATO naoružanje.

Putin, s druge strane, svojim ofanzivnim ratom daje Alijansi argumente. Jer, da je Ukrajina ušla u NATO, Rusija je ne bi napala. Ko sad može da krivi Finsku i Švedsku što razmišljaju o ulasku u NATO?

Da li je ovo prvo poglavlje Trećeg svetskog rata? Kako će se sukob, po vašem mišljenju, okončati?

- Možemo se samo nadati da je preostalo još toliko razuma da je moguće sprečiti vojni sukob između Rusije i NATO. Ne želim ni da razmišljam o tome ko bi taj rat dobio, na koji način i po koju cenu. Naprotiv, treba da učinimo sve da se sukob okonča pregovorima, i to što je moguće pre. Putin na ovaj način sasvim sigurno neće ostvariti svoje geopolitičke ciljeve. Zato treba, što je moguće pre, održati pregovore na najvišem nivou da bi se krvoproliće zaustavilo. Izrael se ponudio kao posrednik. Svaki dan oklevanja donosi na stotine žrtava na obe strane.

Zašto SAD I EU nisu Rusiju nikada tretirale kao svog partnera, nego uvek kao protivnika?

- Treba se koncentrisati na što je moguće brže okončanje ovog rata, na razoružanje, deeskalaciju, diplomatiju, sučeljavanje interesa i postizanje kompromisa i nužno se vratiti međunarodnom pravu, a to moraju da učine sve uključene strane, a ne samo jedna.

Rusija se svojom intervencijom izolovala iz međunarodne zajednice i dodatno osnažila stav NATO I EU. Ipak, mora se naći put da se bezbednosni interesi svih uključenih strana sučele i krenu put dogovora.

"Severni tok 2" su zaustavili američki interesi. Da li će Evropu tek snaći muke zbog postupanja po direktivi Vašingtona?

- SAD su, bez dileme, imale jak ekonomski interes da Evropa, umesto ruskog zemnog gasa, kupuje američki, takozvani freking gas, odnosno gas koji se vadi novom tehnologijom iz škriljaca. To je već samo po sebi negativno što se ekologije tiče, jer je takva tehnologija suprotna postulatima zaštite životne sredine. Ko, naime, veruje da će potrebe za tečnim gasom podmiriti Katar ili SAD, izvozeći u evropske zemlje svoje energente, grdno se vara. Utoliko je važnije da Rusija okonča rat kako bi, u jednom trenutku, "Severni tok 2" mogao da profunkcioniše.

NIJE ZAŽIVELA KOMISIJA ZA MAJDAN

Pre osam godina zalagali ste se za formiranje međunarodne komisije koja bi objasnila šta se dogodilo u Majdanu i ko snosi odgovornost. Da li je ona osnovana?

- To je situacija koju, zapravo, treba da razjasne Ukrajinci. U izvesnom smislu, oni su to i učinili kad su 2019. godine na parlamentarnim izborima izabrali nacističke i desnoekstremističke partije, koje su potom ušle u skupštinu i vladu. I jedno je sigurno:

pod uslovima nametnutog rata, dublje objašnjenje svega što mu je prethodilo i potraga za pojavama i zbivanjima koji leže u korenu Majdana nisu mogući.

RATNI ZLOČINI

Sada navodno ruski vojnici bivaju kastrirani u Ukrajini, a ima dokaza o postojanju biolaboratorija koje finansiraju SAD. Govori se i o trgovini ljudima u Ukrajini.

- U svakom ratu, najpre umire istina. Nijedna od zaraćenih strana nema ulogu vojske spasa.

Međunarodno pravo poznaje samo zabranjene, napadačke, i dozvoljene, odbrambene ratove.

Ukrajina ima sva prava da se brani. S druge strane, ratni zločini moraju biti kažnjeni. Ali svi, bez izuzetka.