UGANDA ZAUVEK U MOM SRCU: Porodica Anušić, posle devet godina, spremna za povratak u Crnu Goru

U razgovoru za "Novosti" kaže da Afrika nije više kontinent bez nade, zarobljen u bedu, ratove, i bolesti.

Zdravkin put do Kampale počeo je iz bosansko-hercegovačkog ratnog vihora kada je sa suprugom i troje male dece jedva uspela da izvuče živu glavu i stigne u Crnu Goru, u Herceg Novi. Kao lekari, ona ginekolog, a suprug ortoped, skrasili su se u Nikšiću. Još pamti sjajne kolege sa kojima je bila deo tima u nikšićkoj bolnici, da bi se potom vratila u grad na obali "neveste Jadrana" gde joj ponuđeno mesto u vojnoj bolnici Meljine.

I baš kada je razmišljala da svojoj bogatoj praksi priključi edukaciju iz ginekološke laparaskopije, stigla joj je ponuda iz engleske bolnice u Africi. Pakuju se koferi i ponovo odlazi u nepoznato, u novu humanu misiju koja traje devet godina.

Anušići su dobili novu državu, novi izazov. I uspeli su!

- Kada izađem iz porodilišta srećna držeći bebu u naručju sve što tada mogu da uradim je da se zahvalim Bogu što mi je podario snagu da pomognem da na svet dođe još jedno dete.

Nema razlike u našem poslu ma gde radili, ili u kom delu planete živeli. Plač novorođenčeta je svuda isti, kao i radost roditelja i lekara - kaže dr Anušić.

Na pitanje kako je doživela Ugandu, biser afričkog kontinenta, naša sagovornica kaže da je odgovor lako dati, ali ga je teško objasniti:

- Uganda je očaravajuća, a svaki novi dan u ovoj prelepoj zemlji je jedno novo iskustvo i novi izazov, kako kultorološki tako i profesionalno. Sama činjenica da se nalazite pored jezera Viktorija, nedaleko od izvora Nila, u samom srcu kontinenta gde ekvator prolazi par kilometara od mesta gde ste doručkovali, fascinantna je. Ugandu najbolje opisuje sam njen naziv. Afrička perla, zemlja večnog proleća, gde sve buja, život, tradicija, kultura, osmeh, želja za boljim sutra, bez obzira na sve poteškoće.

Doktorka nam objašnjava da je baveći se svojim poslom istočnu Afriku nabolje upoznala preko pacijenata:

- Upravo preko ljudi sam upoznala pravi duh celog kontinenta, pa i mnogo šire. U zemlji koja broji više od 40 miliona stanovnika žive tradicionalno mirni i gostoprimljivi ljudi. Stekla sam mnogo prijatelja kako iz Ugande, tako i Indije, Bliskog istoka, Amerike, Egipta. Takođe veliki broj pacijentkinja sa kojima sam prošla težak i dugotrajan put postale su mi prijatelji. U ovom uzvišenom poslu, učili smo jedni od drugih i jedni o drugima.

Kampala, grad u kojem živi Zdravka Anušić nalazi se na obali Viktorijinog jezera, na nadmorskoj visini od oko 1.200 metara, gde se sudaraju afričke i svetske kulture i govori 41 jezik. Njih su, uz običaje, doneli pripadnici raznih plemena širom Ugande.

- Ovde možeš u jednom gradu da upoznaš folklor, kulturu i običaje cele Ugande.

Tehnologija je dosta limitirana, ali se dosta i ulaže u edukaciju mladih. Upečatljivo mi je jutro kada deca odevena u uniforme u koloni idu u školu pevajući, sa sveščicama, olovkama i bojicama pod rukom. Bez laptopa, ili skupocenih mobilnih telefona.

Priznaje da na sve načine Uganđanima pokušava da približi Crnu Goru, njenu istoriju, lepotu. Još uvek im ne ide najbolje geografija, pa Montenegro često lociraju na Apeninskom a ne na Balkanskom poluostvu. Ipak, bliži se rastanak sa ljudima sa kojima je godinama delila dobro i zlo, kolegama koje su je prihvatile kao najrođeniju. Pakuju se koferi za povratak u Boku Kotorsku, među svoje.

HRANA ZDRAVA I NEOBIČNA

ISHRANA u Ugandi je za prosečnog Evropljanina veoma neobična. Namirnice se umotavaju u lišće banana i spremaju na pari. Karakteristično je da je sva hrana organska.

- Dosta je zastupljeno korenje kasave i jam, razne vrste banana od kojih su najkarakterističnije matoke koje se termički obrađuju i serviraju kao dodatak slanim jelima. Trpeza obiluje ribom, na meniju su najčešće tilapija i smuđ sa Nila - objašnjava Zdravka Anušić.